Canon EOS 6D Test

fotoTEST

Dok Nikon nije imao D600, svoju verziju 5D Mark II, jeftinog FF tela koje niže prodajne rekorde, Canon je mogao biti spokojan u ovoj klasi DSLR-ova. Sada se situacija bitno promenila, a budući da je Canon izašao sa 6D kao nekakvim naslednikom stare „petice“ u koncepcijskom smislu, mesto na tronu se ljulja više nego ikad. Dok prvi opipljiviji prodajni parametri ne budu bili na raspolaganju, mi ćemo se potruditi da i 6D stavimo na praktični test, baš kao što smo to nedavno učinili sa Nikonovim D600.

Kao i uvek, sučeljavanje ćemo izvesti u skoro celoj seriji testova, korišćenjem oba formata snimanja, kako u studijskim, tako i u vanstudijskim uslovima. Kako bismo uticaj optike sveli na najmanji mogući nivo, koristili smo (kao i uvek) referentne prajmove iz reda „normalaca“ – Canon EF 50mm f/1.4 USM i Nikon AF-S 50mm f/1.4G, dok je za galeriju korišćeno više popularnih i manje popularnih objektiva. Pa... da počnimo!

1. DETALJI, RAW

Praktični deo testa, kao i uvek, počinjemo pričom o detaljima. Pošto je RAW neprikosnoveni i primarni format na DSLR aparatima, što se posebno odnosi na situacije koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija, na njemu će i u praktičnom testu biti težište. Dok JPEG ponajviše zavisi od kvaliteta internog procesiranja, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade.

Studijska scena koju smo eksploatisali i u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (kao faktor narušavanja detalja), i primenjen istovetni stepen oštrenja, a temperatura svetla postavljena na 2850K. Izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bi bilo kakvi gubici bili potpuno suzbijeni.

Kao što smo u uvodu već napomenuli, Canon EOS 6D ćemo ukrstiti sa istovetnim snimcima sa direktnog rivala – Nikona D600, što će mnogima biti i glavna dilema prilikom izbora.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a snimke u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod same fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: 6D, D600

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, standardno oštrenje:

S obzirom da su u pitanju senzori u ovim okvirima veoma slične rezolucije, za očekivati je da ni razlike u detaljima nisu lako uočljive, a kamoli da postoji neka izuzetna razlika. Ipak, ako se malo zagledate u gornje isečke, primetićete da Nikon D600 ipak beleži mrvicu više detalja, ali da mu ni Canon EOS 6D ne ostaje dužan, beležeći nešto bolji mikrokontrast, što se može videti na isečku u dnu (grbovi). Naravno, to može biti i zasluga objektiva, koji je ipak neizostavni deo jednačine. Kolorit je nešto topliji sa Nikona, na šta smo već navikli, a ono što se dâ primetiti je i nešto veća osetljivost Nikon senzora u odnosu na Canonov CMOS, pa je ukupna eksponiranost nešto svetlija nego što bi trebalo. U principu, ta nekonzistentnost nije prevelika i nekad će se vrlo teško primetiti, a merenja pokazuju da ne prelazi 1/6 blende.

Ako izuzmemo neke izuzetke, do sada (tačnije do modela D800(E)) nismo bili često u prilici da vidimo Nikona u ulozi apsolutnog rezolucijskog lidera. Od nedavno su se uloge drastično promenile i sada je Canon taj koji treba da uhvati priključak. Kako bismo ih, kao i ranije, detaljima uporedili na ravnopravnom nivou, poslužićemo se jednostavnim tehnikama interpolacije i ekstrapolacije, odnosno dovođenja rezolucije na određenu veličinu, njenim smanjenjem, odnosno uvećanjem u obradi. Najpre da vidimo kako se Canon kotira u situaciji kada se njegova osnovna rezolucija (približno 20 MP) uveća na Nikonovih 24:

Sada već može uočiti veća razlika, što pokazuje da čak ni tako malu rezolucijsku prednost D600 nije moguće nadoknaditi u obradi. Dok se na poslednjem od tri isečaka razlika još i najmanje vidi (podsetimo – na istom isečku je u prethodnoj sekciji Canon bio u prednosti!), na gornja dva je Nikon u očiglednoj prednosti. Možda ona i dalje nije tolika da bi izmamila nekakvu ushićenost, ali itekako postoji. Pogledajmo kako će se aparati pokazati kada uradimo interpolaciju snimka sa konkuretskog D600 i dovedemo ga na rezoluciju EOS-a 6D:

Ovde su razlike skoro potpuno isčezle, s tim da se i dalje može konstatovati ta neka minorna prednost 6D na poslednjem isečku i prednost D600 na gornja dva. Naravno, pitanje je koliko ovakvo poređenje ima smisla (iako za nekog sigurno ima), jer se interpolacijom potire jedna od glavnih karakteristika senzora D600, pa je ovakva komparacija i dalje čisto informativnog karaktera.

Kako su studijski snimci urađeni u strogo kontrolisanim uslovima, isključuju čitav dijapazon sporednih faktora, koji nepovoljno mogu uticati na razlučivost senzora i/ili objektiva. Canon EOS 6D ovde nije izuzetak, pa ćemo pogledati kako se ovaj model snalazi u jednoj svakodnevnoj situaciji, koja nije kontrolisana i koja podrazumeva niz potencijalnih problema – od nepovoljnog svetla do slabe atmosferske prozračnosti. Zatim ćemo uporediti istovetne isečke razvijenog RAW-a nasuprot JPEG-a iz aparata, što će ujedno biti i uvertira za sledeće poglavlje testa:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW konvertovan u JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

Nedavno smo u testu Nikona D600 konstatovali da je JPEG na aparatima više klase (u koje manje/više spadaju svi aparati sa 35mm senzorom) često biva zapostavljen, jer proizvođač računa da će gro korisnika biti okrenuto RAW-u. S pravom, rekli bismo, ali – moglo je ovo i bolje. Nikon D600 je u JPEG-u demonstrirao dosta mekan rezultat na podrazumevanim podešavanjima, koji je realno moguće popraviti korišćenjem jačeg internog oštrenja, dok je sa 6D situacija obrnuta i snimci su definitivno preoštreni. Detalji su solidno očuvani i pored relativno jake kompresije, ali njihova tekstura je slabija nego što stepen oštrenja implicira. Nema sumnje da će i svakom laiku na osnovu ovih isečaka biti jasno u kom se pravcu treba kretati, te da je za maksimum prosto neophodno okrenuti se RAW formatu.