Više od niskih cena
  • 011/407-21-09
  • 064/23-16-580
  • 065/23-16-580
  • Kontakt

Canon EOS 6D Test

2. DETALJI, JPEG

Uprkos tome što je vodeći format distribucije fotografija, JPEG ipak ne drži primat u digitalnoj fotografiji kao izvorni format. Najčešći razlog je agresivna obrada u aparatu, koja odnosi detalje i donosi prisustvo „artefakta“, naročitih „brljotina“ kao rezultata kompresije. Drugi razlog je i „flat“ obrada, koja ne obraća pažnju na specifičnosti pojedinih snimaka i uslova u kojima su nastali, već kompletnu obradu izvodi korišćenjem univerzalnih parametara, jednakim intezitetom.

I pored toga, jedan broj fotografa najradije koristi JPEG jer, sem toga što se „workflow“ (proces od snimanja do isporuke) primetno skraćuje, današnji procesori u aparatima proizvode JPEG čiji smanjeni kvalitet ne predstavlja previše kompromisa, barem kada su neke foto-discipline u pitanju. Dodatno, korišćenje JPEG-a obezbeđuje i prilično bolje brzinske performanse aparata, pa i to može biti razlog „za“. Zato ćemo i ovom formatu pružiti šansu u testu detalja.

Test scena je istovetna, a snimci su dobijeni u paketu sa RAW:

Detalji, JPEG

Opet ćemo uporediti oba tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

Detalji, JPEG Detalji, JPEG

JPEG isečci pokazuju malo drugačiji odnos u kvalitetu nego što je to slučaj sa RAW testom. Canon 6D se na prvi pogled odlikuje većom količinom detalja, ali ako malo bolje pogledate, videćete da je prividna prednost posledica jačeg oštrenja, pre nego realnih dobitaka. Različit pristup u internoj obradi daje naizgled drastične razlike, ali se naknadnim oštrenjem isečci sa D600 gotovo sigurno mogu dovesti na nivo Canon-ovog EOS-a 6D, dok obratko definitivno nije moguće. Pogledajmo i u studijskim uslovima kakav je odnos RAW i JPEG formata na EOS-u 6D:

Detalji, JPEG Detalji, JPEG

I dok Nikon svoj mekan JPEG izlaz duguje prilično uzdržanom oštrenju, Canon 6D s druge strane u tome preteruje! Kada se radi o ovom tipu interne, ali i naknadne obrade, najbolji recept je držati se neke sredine. Previše slabo oštrenje zapravo nije ono što je senzor sposoban da pruži, jer se dobar deo zamućenja javlja kao nusprodukt delovanja Low-pass, tj. Antialiasing filtera, kojim se vrše korekcije negativnih posledica formiranja slike na tzv. Bayer-ovim senzorima. Zbog toga se ona u aparatima obično kompenzije do nekog nivoa, kako bi se nadomestio incijalni gubitak oštrine. Ukoliko korisnik ima potrebu za jačim oštrenjem, bilo da je u pitanju nadoknada optičkih vrednosti jeftinijeg objektiva ili želja za isticanjem detalja, DSLR aparati obavezno nude mogućnost podešavanja internog oštrenja. Kod Canon aparata oštrenje je dostupno u sedam koraka, a moguće je i isključiti ga. Podrazumevani nivo je treći, a kakav je krajnji efekat svake vrednosti, može se videti na sledećim isečcima:

Detalji, JPEG

Detalji, JPEG

Detalji, JPEG

Detalji, JPEG

Detalji, JPEG

Detalji, JPEG

Detalji, JPEG

Detalji, JPEG

Preterano jako oštrenje u svakodnevnom radu može imati više negativnih nego pozitivnih strana. Canon EOS 6D je odličan primer za to, pošto čak i podrazumevani stepen oštrenja (3) deluje preterano, potencira nazubljenost ivica i ističe koronu na kontrastnim prelazima. Takav rezultat je nastao kao posledica prevelikog radijusa oštrenja koji je primenjen u obradi. Iako to u krajnjoj liniji uopšte ne proizvodi loš rezultat (da neko ne pomisli suprotno), činjenica je da fotografu čini medveđu uslugu – takav JPEG je nemoguće popraviti ukoliko je oštrina nepotrebno velika. Pritom, naglašenost detalja izostaje i, kao što se na primeru iznad može videti, RAW isečak je i detaljniji i oštriji, bez obzira na prividnu oštrinu JPEG-a. Naravno, oštrenje je moguće smanjiti, ali opštem utisku slabijeg kvaliteta JPEG-a u mnogome kumuje i stepen JPEG kompresije, koji nije moguće direktno kontrolisati, već samo izabrati iz ponudi predefinisanih, od kojih ni najveći kvalitet ne pruža dovoljno prostora za neku finiju obradu. Ranije bismo u ovom delu testa obično preporučili pojačavanje oštrenja za visokorezolucijske senzore, a sada to nije slučaj. Unutrašnje oštrenje Canona 6D treba držati u rangu od 2-3, a sve preko toga se čini suvišnim.

 

 

Komentari (5)

avatar

DuxX


DuxX | 18. Apr, 2013, 15:12

Slažem se. Definitivno vredi probati ove jeftinije varijante i videti kako stvari funkcionišu pošto će proizvođači svakako pobati da naplate to kao suvo zlato. Barem u naredne dve generacije aparata. A da je elegantno - definitivno jeste. Ima li ovde negde da se pazari ova eye-fi kartica. Da se to proba pa šta bude.

avatar

StORM48


StORM48 | 18. Apr, 2013, 14:23

^Na žalost, radi toliko dobro koliko je i rasprostranjeno. Podršku imaju manje/više svi aparati od 550D pa na ovamo, ali je po nekim iskustvima veza nepouzdana i sklona padovima, što onda više dođe za zajebanciju, nego za bilo šta iole ozbiljno. I pritom, funkcionalnost je ograničena na prost transfer u ad-hock varijanti konekcije, koliko sam upućen.

Inače, Wi-Fi dodaci su i za Canon jako skupi, ali se izgleda menja pristup (na sreću), pa ćemo zaboraviti na te dodatke u nekom budućem periodu. 6D je probio led, 1Dx takođe nudi nešto iz tog domena (UTP konekciju, što je ranije bilo isključivo dostupno preko WFT gripova i eksternih modula), pa se nadam da nećemo dugo čegati da to postane redovna stvar, makar u srednjoj i višoj klasi aparata. Stvarno je neviđeno zgodno i mnogi su skloni da to olako odbacuju (me included)... ali sve to dobija drugu dimenziju kad se jednom proba. :)


Pozdrav

avatar

DuxX


DuxX | 18. Apr, 2013, 12:54

Da, moja greška. Mislio sam na wireless kontrolu bliceva tj. na radio kontrolu. I tu je po meni računica vrlo prosta jer se ne radi o 50 ili 100€ više već o preko 500€ razlike na sistemu od 3 blica uz istu funkcionalnost. Nebitno da li je reč o C ili N sistemu. Svejedno. To uopšte nije zanemarljivo.

King inače funkcioniše sjajno i moja preporuka dobavljačima ovde bi bila da što pre naprave neki dil sa proizvođačem i da krenu sa uvozom ovih proizvoda. Znači puna TTL kontrola, 1/8000 sinhronizacija, mogućnost firmware apdejta, funkcioniše savršeno pouzdano. Imam, znam, radim s tim.

Što se tiče Wi-Fi-ja, kad smo se već dotakli... da, lepa mogućnost. Nikon nudi WT-4 ali je papreno skup. Meni se recimo ovo rešenje http://www.eye.fi/ veoma dopada ali je pitanje kako se pokazuje u praksi. Ako se pokazuje kako treba (a trebalo bi) onda je problem veoma elegantno rešen. ;)

avatar

StORM48


StORM48 | 18. Apr, 2013, 12:04

Pobrkao si nešto druže... iako se ne slažem za cenovnu dijagnozu, pošto mi nije poznato da je ovde moguće nabaviti Pixel-King, Wi-Fi ne služi za kontrolu bliceva. :) 6D to i nema, pošto nema blic uopšte.

Radi se o WiFi kontroli aparata, prenosu slike na udaljeni displej, razmeni snimaka sa drugim aparatima, tethering okidanju grupe istovetnih aparata, remote LV-u, pa i onome što Bati nedostaje, a zove se intervalometar, čija se funkcionalnost lako nadomešćuje tabletom, smartfonom ili nekim laptopom u okolini. A tu je i bežični transfer fotki na odgovarajući storage. Ne znam koliko sve to ima smisla u astronomiji, ali u studijskom radu sam probao i to je jednostavno - NEPROCENJIVO! Okineš, proveriš na velikom displeju monitora ili TV-a i kad utvrdiš da je sve do-jaja, teraš dalje. U suprotnom žongliraš karticama ko u cirkusu, što meni oduzima neviđeno mnogo vremena. ;)

Što se računice oko bliceva tiče, malo mi je nejasna, jer u startu podrazumeva kupovinu skupog alata. A ako je nešto alat, onda par stotina evra gore/dole ne bi trebalo igra neku ulogu kada se radi o takvim setovima gde će se gruvati top-of-the-line blicevima negde na terenu. Postoji tu i nešto što se zove pouzdanost, a sistem sa manje činioca UVEK biva pouzdaniji, nego bućkuriš sa 300 raznih džidža koje vise okolo i pritom zahtevaju i dodatne setove baterija, paralelna podešavanja itd. Ja sam konformista, ali znam još dosta njih koji slično razmišljaju. I na Nikonu uvek radije koristim integrisanu IC kontrolu kroz CLS sistem, jer je prosto lakše raditi kada se sve kontroliše bez dodatne opreme.

Pozdrav

avatar

DuxX


DuxX | 18. Apr, 2013, 09:07

Oprostićete mi ali ja ne kapiram to oko wifi bliceva na Canonu.

Recimo ovako... gradim sistem sa 3 ili 4 blica. Aj neka bude 3 blica u 2 zasebne grupe. Uzmemo recimo cene naše domaće, svejedno. Negde u inostranstvu je jeftinije ali je razlika uvek tu negde...

3 x SB-910 (350€) = 1.050€ + Pixel King radio okidač 120€ = 1.170 + dodatni risiver za II grupu 50€ = [b>1.220€[/b>

Sa druge strane imamo
3 x 600EX-RT (577€) = [b>1.731€[/b> sa praktično potpuno istom funkcionalnošću.

Pazite, ovo je mali, skromni blic sistem sa 3 blica. Zamislite razliku sad na recimo ozbiljnijem sistemu sa 5 ili 6 bliceva u 3 grupe? Razlika sitnica. Nema šta  :-\

Možda sam ja nešto propustio obzirom da se nisam previše udubljivao u ovaj wifi fazon ali ako je ovako, ne vidim ama baš nikakvu matematiku. Ispravite me ako grešim.

Podelite svoja iskustva ili postavite pitanje

Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Canon EOS 6D Test

Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.

Podelite sa prijateljima!