Canon EOS 5D Mark II Test

2. DETALJI, JPEG

Iako JPEG iz aparata slovi za manje bitan format na aparatima ove klase, jedan deo fotografa će svakako koristiti i JPEG izlaz. Ako ništa drugo, ono bar u kontrolne svrhe ili onda kada izvlačenje maksimuma nije od posebnog značaja. Procesiranje JPEG-a u aparatu povereno je algoritmu koji uobičajeno sprovodi linearnu obradu, bez obraćanja posebne pažnje na pojedine delove snimka, što je uobičajeno kod ručnog razvijanja „digitalnog negativa“. Zbog toga će JPEG iz aparata uvek biti kompromis između količine detalja, dinamike i odnosa oštrine/šum, jer će svaki zahvat biti primenjen uniformno.

Test scena je i u ovom slučaju ponovljena, u identičnim uslovima na oba tela, a naredni 100% kropovi ilustruju kvalitet JPEG-a iz aparata:

JPEG snimci u punoj rezoluciji: 5D Mark II i 5D 

100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, bez dodatne obrade (levo 5D Mark II, desno stari 5D):

U odnosu na RAW, JPEG je, relativno gledano, jedna od slabijih odlika 5D Mark II. Saturacija i kontrast su pojačani, što je već uobičajeno za obradu u aparatu. Međutim, čak i na najvišem stepenu kvaliteta, kompresija je agresivna, što konačni rezultat čini mekšim i primetno manje detaljnim, čime se gubi dobar deo rezolucijske prednosti u odnosu na staru peticu. Idealno je koristiti kombinaciju RAW+JPEG, pri čemu se u „picture styles“ može setovati jači stepen oštrenja, ukoliko nije neophodno da svaka fotografija bude ponaosob razvijena iz RAW-a. Ako uporedimo isti snimak sa 5D Mark II, razvijen iz RAW-a, bez ikakvog zahvata sa JPEG-om direktno iz aparata, dobijamo sledeći rezultat (levo RAW bez obrade, desno JPEG u standard profilu):

Osim što su boje očigledno saturisane za 30% više, agresivno filtriranje i jaka kompresija značajno peglaju detalje, što je vrlo nepoželjno. Generalno se na DSLR aparatima manje pažnje posvećuje JPEG obradi, ali je ovo moralo biti malo bolje. Čak ni unutrašnje dooštravanje ne poboljšava rezultat u značajnoj meri. Nivoa oštrenja ima sedam (naravno, ono može biti i potpuno isključeno) i rekli bismo da ne treba preterivati i ići iznad petog podeoka, jer se na spojevima kontrastnih površina javlja korona, pojava karakteristična za preoštrene fotografije. Dodatno, prejako oštrenje najčešće ističe i šum, čak i na nižim ISO vrednostima, pa i to treba uzeti u obzir, ukoliko pojačavate stepen oštrenja.

JPEG iz aparata, bez oštrenja:

Oštrenje 1:

Oštrenje 2:

Oštrenje 3 (podrazumevani nivo na „standard“ profilu):

Oštrenje 4:

Oštrenje 5:

Oštrenje 6:

Oštrenje 7: