Canon EOS 5D Mark II Test

SOFTVER

Meniji 5D Mark II vizuelno odgovaraju onima koje smo prvi put imali prilike da vidimo načelno sa EOS-om 50D. Opcije su grupisane u skladu sa Canon-ovom praksom poslednjih godina i podrazumevaju stranice sa logično grupisanim podešavanjima, što je sušta suprotnost neartikulisanim menijima koje znamo sa stare petice. Ne računajući stranicu rezervisanu za omiljene opcije, ukupno ih ima osam, podeljenih u četiri osnovne grupe, a bitnije od njih ćemo posebno pomenuti.

Pregled osnovnih stranica menija:

grupe „Shooting“, „Playback“, „Setup“ i „Custom functions“

REZOLUCIJA SNIMANJA

Prva grupa opcija sadrži osnovna podešavanja koja se često koriste u toku samog fotografisanja (barem veći deo njih). Jedna od važnijih - Quality, omogućava definisanje kvaliteta snimka, nezavisno za RAW i JPEG formate, pri čemu RAW može biti snimljen u punoj rezoluciji od 21 MP (5616x3744) ili smanjenim sRAW1 u 10 MP (3861x2574) i sRAW2 u 5.1 MP (2784x1856). Osim što se korišćenjem smanjene rezolucije štedi prostor, u nekoj meri se i reguliše prisustvo šuma na višim ISO vrednostima, što može biti korisno pri korišćenju najviših ISO vrednosti, ukoliko rezolucija nije od prevelikog značaja. Istovremeno JPEG može biti snimljen u rezoluciji nezavisnoj od veličine setovanog RAW-a.

KOREKCIJA VINJETIRANJA

Novina u odnosu na staru peticu je Peripheral Illumination Correction - korekcija vinjetiranja u zavisnosti od trenutno korišćenog objektiva. Dobra zamisao ali uz, nažalost, polovičnu izvedbu – naime, Canon tvrdi da korekcija vinjetiranja radi na osnovu interne baze objektiva. Međutim, za neke vrlo popularne objektive aparat prijavljuje da nisu podržani u internoj bazi (?). Kada je objektiv podržan, ova opcija radi u skladu sa očekivanjima i uklanja vinjete bez vidljivih tragova. Vinjetiranje neće moći biti ispravljeno jedino ako je uzrokovano nekim sporednim elementom, poput posebnih filtera ili neadekvatne zonerice. Nažalost, korekcija prve anomalije po iritantnosti – hromatskih aberacija, izostala je i ovaj put.

AUTO LIGHTING OPTIMIZER

Još jedna u nizu novina. Ovu opciju ne treba mešati sa highlight tone priority, namenjenoj očuvanju detalja u svetlijim tonovima. U pitanju je Canonov ekvivalent Nikonove Active-D lighting tehnike održanja balansa između senki i jače eksponiranih delova fotografije. Opcija raspolaže sa tri nivoa optimizacije, a može biti aktivirana i u postprocesu, na RAW snimku, a u okviru priloženog softvera – Canon Digital Photo Professional. Da bismo videli kakav uticaj ova opcija ima u nekim uobičajenim uslovima, stavićemo je na test:

Demonstracija Auto Lighting Optimizer opcije, s leva na desno: isključena, low, standard i strong intezitet

Rezultati su na ovoj sceni lako uočljivi, ali se Auto Lighting Optimizer neće uvek iskazati u istoj meri. Kada je jači kontrast u pitanju, kao na primeru iznad, i pritom koristite JPEG format, ova opcija može značajno pomoći u izvlačenju scene. Ukoliko koristite RAW, ona je dostupna kroz namenski softver – Digital Photo Professional, koji je priložen uz aparat. Opcija nije svemoćna i na nekim scenama njen uticaj neće biti vidljiv. Možda bi zgodno bilo da postoji još jedan, jači stepen ove unutrašnje obrade, pošto nivo „low“ jedva da pokazuje neku opipljivu razliku u odnosu na originalnu verziju fotografije. U svakom slučaju, ako pucate RAW+JPEG, zgodno je ovu opciju držati uključenom, pošto na JPEG praktično uvek utiče pozitivno, a RAW vam, kao i uvek, ostaje netaknut.

MICRO-AF ADJUSTMENT

Nekada je ova mogućnost bila rezervisana isključivo za tela serije 1. Prvi put je ponuđena u telu niže klase kada je promovisan EOS 50D, a kako 5D Mark II i 50D dele mnoga tehnička rešenja, sasvim je logično što se i spisak ponuđenih opcija u mnogome poklapa. Micro-AF adjustment omogućava prevazilaženje problema sa front i back fokusom, bilo u opštem smislu, kada se određeni procenat korekcija u odnosu na telo (i samim tim – sve objektive), bilo u pojedinačnom smislu, gde je omogućeno fino kalibrisanje fokusa u ±20 koraka, a aparat može memorisati ovakvo setovanje za maksimalno 20 objektiva. Kako na testu nije bilo objektiva koji su imali front ili back fokus, nije bilo moguće utvrditi preciznost ovakve kalibracije, ali pošto ona sasvim korektno funkcioniše na EOS-u 50D, logično je za pretpostaviti da ništa lošije ne radi ni na 5D Mark II. Ipak, kalibracija nije svemoćna i može biti uspešna jedino ukoliko objektiv sa fokusnim problemom ispoljava taj problem konstantno i sa istovetnim stepenom greške. Takođe, korekcija je moguća u određenim granicama, pa ako fokus primetno „prebacuje“ ciljanu ravan, servis će i dalje ostati jedino rešenje.

CUSTOM FUNCTIONS

Poznati C.Fn odeljak, uz od ranije poznate, sadrži i nove opcije, koje su i dalje razvrstane u četiri osnovne grupe: Exposure, Image, AutoFocus/Drive i Operation/Others. Njihov osnovni pregled možete videti na sledećim isečcima:

Četiri sekcije C.Fn odeljka

BRZINA

Originalni 5D nije važio za brzinskog šampiona, mada zlobnici kažu da je retko bivao usporen, pošto mu rafal od samo 3fps nije omogućavao da bude sporiji. Ipak, u odnosu na bazni 5D, Canon EOS 5D Mark II je primetno brži aparat. Pored onoga što se (pomalo pogrešno) posmatra kao najbitniji brzinski faktor – rafala od 3.9fps, vidljivo je pobošljana agilnost u svim segmentima, od brzine fokusiranja, vremena potrebnog za okidanje, upis, formatiranje kartice... Popravljena su i vremena odziva u toku pregleda snimljenih fotografija i kretanja kroz menije, ali se u nekim situacijama i dalje oseti blago kašnjenje za komandama. Jedna od takvih akcija je i zumiranje snimljenih fotografija u režimu pregleda, koje bi svakako moglo biti brže, posebno ako znamo da je upotrebljen procesor poslednje generacije – Digic 4.

Formatiranje kartice traje bitno kraće u odnosu na formatiranje istog primerka kartice na staroj petici. Malo veći lag smo primetili i prilikom aktiviranja i deaktiviranja live-view režima.

I dalje je najozbiljniji faktor sporosti relativno mali bafer, koji u slučaju snimanja RAW-a dopušta seriju od svega 15-ak fotografija ili čak – dvostruko manje, ukoliko je aktiviran upis RAW+JPEG u paketu. Za današnje pojmove – ne baš impresivna brzina pražnjenja bafera (ili ne baš impresivan kapacitet istog, u zavisnosti od ugla posmatranja), čiji je uzročnik malo čudna odluka razvojnog tima da u okviru RAW fajla bude uključen embeded JPEG u punoj rezoluciji.  Kada je bafer prepunjen, aparat nastavlja da okida (otprilike) dvostruko sporijom brzinom rafala, do pražnjenja bafera. Ako aktivirate upis isključivo JPEG snimaka, konstantan framerate će biti održan neograničeno, a bafer neće biti napunjen. Vreme koje je potrebno od uključivanja aparata do prvog okidanja je delimično produženo zbog aktivacije automatskog čišćenja senzora, što može biti isključeno. Ista operacija usporava i gašenje aparata.

U svakom slučaju, prosečan poštovalac filozofije koju konkurentski Nikon gura proteklih godina, neće baš biti zaslepljen brzinskim rezultatima koje postiže Canon EOS 5D Mark II, pošto akcenat nije stavljen na akcionu fotografiju, već više na foto-discipline koje kombinuju kontrolisane ili barem delimično kontrolisane uslove, poput pejzažne i svih vidova komercijalne fotografije, izuzev klasične reporterske. Međutim, osim ukoliko vam aparat nije alatka primarno za reportersku fotografiju, Canon EOS 5D Mark II će biti sasvim dovoljno brz za veći deo namena.