Canon EOS 5D Mark II Test

fotoTEST

Canon EOS 5D Mark II je skoro idealan upgrade za prosečnog vlasnika originalnog 5D. Unapređeno je skoro sve što je kod stare petice bilo sporno, ali je unapređeno i ono po čemu je stara petica bila posebno cenjena, a to je senzor. U svim sferama tehnike je neko opšte pravilo da specifikacije na papiru ne moraju nužno biti reflektovane na konačnu ocenu. Često i nije tako. Zbog toga je za konačni sud neophodno sagledati rezultate koje u različitim uslovima 5D Mark II može ponuditi korisnicima, sa posebnim osvrtom na staru peticu i njeno snalaženje u istim uslovima.

Praktični deo testa, koji kombinuje više aspekata poređenja, pruža opipljivu razliku na koju možete računati ukoliko ste se odlučili da pređete na novo telo. Podeljen je u dva dela. Jedan je studijski (ili „laboratorijski“, kako neki vole da kažu), a drugi u realnim uslovima, sa akcentom na raznovrsnost.

Kako je u pitanju telo namenjeno mahom profesionalnoj upotrebi, težište testa je na RAW fajlovima i potencijalu koji oni pružaju. Veći deo primera, koje ćete u narednom delu testa videti, na raspolaganju su i za download u punoj rezoluciji, u okviru galerije fotografija. Pa, pođimo redom...

1. DETALJI, RAW

Kako će prosečni primerak 5D Mark II biti korišćen za snimanje uglavnom u RAW formatu, najpre ćemo uporediti količinu detalja koju 5D Mark II donosi u odnosu na stari 5D, koristeći RAW format. Aparat na testu je unapređen na verziju firmware-a 1.2.4, a korišćen je objektiv Canon EF 50mm f/1.4 USM, popularni „normalac“ dokazanih optičkih performansi.

Test scena je ponovljena u identičnim uslovima na oba tela, a narednih par 100% kropova mogu ilustrovati domete starog i novog tela:

RAW konvertovan u JPEG, snimci u punoj rezoluciji: 5D Mark II i 5D 

100% kropovi sa oba tela, RAW konvertovan u JPEG, bez dodatne obrade (levo 5D Mark II, desno stari 5D):

Priloženi isečci pokazuju ono što je i očekivano, a to je da nova petica izvlači vidljivo više detalja. Međutim, iako je inicijalno oštrenje isključeno, stara petica pokazuje nešto viši stepen takozvane „oštrine po pikselu“, odnosno – pruža jasniju distinkciju među detaljima, što je i očekivano, obzirom na veličinu ćelije na senzoru (8.2 µm, naspram 6.4 µm kod 5D Mark II) i „pritisak“ koji takav senzor vrši na optičku konstrukciju objektiva. Dodatno, stara petica ima i nešto slabiji AA filter, pa je i omekšavanje manje. Ovakve komparacije su često neadekvatne kada se porede dve generacije aparata. Ovde je to slučaj zbog rezolucijske prednosti novog tela. Iako na prvi pogled zvuči kao enormna razlika, 21 MP naspram 12.7 MP predstavlja linearno povećanje od ~28%. Apsolutna količina piksela jeste gotovo dvostruko veća, ali u odnosu na H/V rezoluciju, prednost novog tela je znatno manja, što se na priloženim kropovima i vidi.

Nepravedno rezolucijsko poređenje može biti amortizovano u nekoj meri ukoliko isečak jednog dovedemo na nivo drugog aparata. Najpre da vidimo kako će se ekstrapolirani (uvećani) snimak sa 5D pokazati u poređenju sa native 21 MP rezolucijom (5D Mark II levo, 5D desno):

Jasno je da ovakvo poređenje nema baš previše rezona, ali je korisno kao ilustracija kakvi su realni dobici. Prednost 5D Mark II je sada još vidljivija, jer je isečak sa 5D pretrpeo samo prosto „razvlačenje“, čime je samo izgubio na oštrini, a detalji su naravno ostali na istom nivou. Pogledajmo kakav se rezultat može dobiti obrnutim postupkom, kada isečke sa 5D Mark II interpoliramo (smanjimo) na rezoluciju originalnog 5D (5D Mark II levo, 5D desno):

Ovde je situacija znatno komplikovanija. Prednost oštrine stare petice ovde biva bačena u drugi plan, a prethodno mekši detalji 5D Mark II postaju oštriji, iako ih je evidentno manje. U svakom slučaju, čak i kada se 21 MP rezolucija svede na 12.7, prednost 5D Mark II i dalje postoji, iako nije upadljiva kao u punoj rezoluciji.

Pošto studio nije uvek merodavan za davanje konačnog suda o kvalitetu aparata i/ili objektiva, pogledaćemo šta možete očekivati od senzora 5D Mark II, ako ga stavite u situaciju poput sledeće:

(klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez dodatne obrade:

Iako je gornji primer snimljen u RAW formatu i naknadno konvertovan u JPEG, obrada je standardna, bez ikakvih agresivnih zahvata, što vam otprilike može pružiti sliku (i doslovno) o detaljnosti. Ne samo da je količina detalja impresivna na snimku pune rezolucije, već se praktično moguće koristiti 100% isečke kao konačne fotografije. Mora se priznati i da veća rezolucija ipak vrši pritisak na optičku moć objektiva, pa se na 21 MP senzoru njihove anomalije mogu uočiti pre nego na 12 MP. Tolerancija na optičke nesavršenosti je manja, pa se tako može dogoditi da vaši stari, omiljeni objektivi, koji su korektno odrađivali posao na 5D, ne budu baš na nivou zadatka sa novim senzorom.