Canon EOS 90D

 

REPRODUKCIJA BOJA

Pitanje reprodukcije boja uglavnom je vezano za JPEG, pošto se u RAW-u većina odstupanja može naknadno korigovati. „Doživljaj“ boja koji je „usađen“ u softver aparata može biti (i jeste) različit od brenda do brenda, pa čak i od modela do modela jednog istog brenda, a kako je percepcija boja individualna, tj. stvar ukusa, boje se fabrički profilišu tako da što većoj grupaciji korisnika budu prijemčive za oko. U slučaju RAW-a, kolorni stil postaje samo polazna osnova za obradu i premda može uticati na generalnu dopadljivost, mnogo veći faktor predstavlja u slučaju JPEG formata. JPEG je, kao što je opšte poznato, daleko slabijeg potencijala za obradu od RAW-a. Zbog toga je, barem onima koji pretežno koriste JPEG i oslanjaju se na njega kao na konačan rezultat ili materijal za prezentaciju, od izuzetnog značaja kako aparat reprodukuje boje.

Kao i svi drugi proizvođači i Canon nudi mogućnost finog podešavanja kolorita, ali i set predefinisanih kolornih stilova (Picture Styles), kojima se aparat u jednom koraku može prilagoditi određenoj nameni, odnosno prirodi scene koja se fotografiše. Njih je takođe moguće korigovati po sopstvenom nahođenju i eventualno sačuvati kao sopstvenu varijaciju. Osim toga, uz aparat stiže i namenska alatka pod nazivom Picture Styles Editor, kojom je moguće kreiranje sopstvenih kolornih profila i njihov uvoz u sam aparat radi korišćenja u realnom vremenu ili Canon DPP aplikaciju, radi naknadne obrade RAW snimaka. Osnovnih parametra ima četiri: Sharpness, Contrast, Saturation i Color Tone, pri čemu je Sharpness definisana sa tri nezavisne komponente – Strength, Fineness i Threshold. Prvom se definiše intenzitet, na način veoma blizak pređašnjem, Fineness služi za korekciju radijusa oštrenja, čime se vrši preciznija kontrola naglašavanja kontura, dok Threshold utiče na distinkciju između kolornih tonova koje treba naglasiti. Što je ovaj broj manji, to će i oštrenje biti naglašenije, pa treba biti oprezan ukoliko se koristi u situacijama koje podrazumevaju veće prisustvo šuma, pošto se na taj način isti dodatno naglašava.

Od predefinisanih kolornih stilova, osim automatskog, aparat sada nudi još šest, umesto nekadašnjih 5: Standard, Portrait, Landscape, Fine-Detail, Neutral i Faithful. Fine Detail predstavlja novinu, a zadatak mu je naglašavanje finih detalja, korišćenjem gore pomenutih novih parametara. U nastavku ćemo pogledati uticaj svakoga od njih:

Standard kolorni stil

Portrait kolorni stil

Landscape kolorni stil

 

Fine-Detail kolorni stil

Neutral kolorni stil

Faithful kolorni stil

Ukoliko to nije dovoljno, korisnik može definisati i sopstvene stilove, a na raspolaganju je i monohromatska konverzija. Može biti bazična, svedena na prostu desaturaciju:

Obična C/B („monohrom“) konverzija

...ili potpomognuta provlačenjem kroz simulirane kolorne filtere, kakvi su se nekad koristili u analognoj fotografiji:

C/B konverzija sa simulacijom dodatnih kolornih filtera

Ukoliko to nije dovoljno, monohromatska fotografija može biti provučena kroz neki kolorni ton po želji korisnika, a isti može biti po želji saturisan:

Tonirana monohromatska konverzija u 4 ponuđene varijante

Borba sa prepoznavanjem temperature ambijenta, jedna je od stavki koje su značajno evoluirale tokom poslednjih nekoliko godina. Nekad se od aparata očekivalo tek toliko da u automatskom režimu balansa bele (Auto White Balance; AWB) pogodi temperaturu prilagođenu sunčanom danu, dok se danas možemo osloniti na automatiku čak i u situacijama koje podrazumevaju vrlo nezgodno veštačko osvetljenje. Naravno, što je temperatura svetla konzistentnija i bliža nekim umerenim vrednostima, to je i procenat uspešnih pogodaka veći. Aparat će se relativno solidno snaći sa uobičajenom toplom rasvetom, ali se greška čini većom što je temperatura svetlosti niža. Na nivou između 2500 i 3000K, greška može biti velika, ali to je nešto na šta smo već navikli. Fluorescentno svetlo, dok god obuhvata veći deo spektra ili čak manji od uobičajenog (što je mana većine jeftinih CCFL, tzv. „štedljivih“ sijalica), često ume da zbuni svetlomer, a po tom pitanju ni 90D nije izuzetak. Štaviše, identičan je onome što pamtimo sa 80D.

Ambijent koji kombinuje više različitih tipova rasvete je nedokučiv problem za digitalne aparate, pa je u takvim slučajevima neophodno naći neku sredinu, kombinujući Kelvin skalu i WB Shift opciju za fine korekcije balansa bele. Ako postoje uslovi, idealno je izvesti ručno merenje Custom WB opcijom. Osim Kelvin skale raspona od 2500-10000K, Custom WB-a, AWB-a (i AWB-W moda koji potencira prioritet bele u uslovima veštačkog osvetljenja pomoću sijalica sa užarenim vlaknom), Canon 90D nudi i 6 predefinisanih WB pozicija: Daylight (dnevno svetlo), Shade (senka), Cloudy/Twilight/Sunset (oblačnost/sumrak/zalazak), Tungsten light (sijalice sa užarenim vlaknom), White Fluorescent (sve vrste bele fluo rasvete) i Flash (blic). Kao i svi drugi Canon aparati, ukoliko se koristi ugrađeni ili eksterni E-TTL II kompatibilni blic u kombinaciji sa AWB-om, aparat će balans bele automatski prilagoditi temperaturi blica, pa je namensku Flash poziciju u listi predefinisanih WB-a potrebno koristiti isključivo kada aparat nije „svestan“ prisustva blic rasvete (npr. kada se okida studijska rasveta pomoću radio okidača ili se koristi stari manuelni blic).