Canon EOS 90D

 

DETALJI, JPEG

Primarni format je obično diktiran fotografskim žanrom, ali se generalno RAW smatra osnovom u DSLR svetu. Kad god ima dovoljno vremena za obradu, bolje je osloniti se na RAW. Međutim, šta raditi kad vremena nema? To su generalno sve one situacije koje zahtevaju brz rad, obradu gotovo u potpunosti isključuju i ne štede memorijski bafer. Tada je JPEG jedini izbor! Dalje, JPEG može biti zanimljiv i onda kada prosto ne gajite aspiracije ka dugotrajnim i iscrpljujućim obradama, već prosto želite instant rezultat, bez preteranog truda u periodu nakon pritiska na okidač.

Baš zbog takvih scenarija, sprovešćemo i mali test detalja u JPEG formatu, poredeći iste modele aparata. U prethodnom bloku smo videli da je JPEG izgleda delimično poboljšan, ali je za jasnije utiske neophodno sprovesti i podrobnije testiranje.

Iskoristićemo istu scenu, a snimci su nastali u istom paketu kada i RAW:

Snimci u punoj rezoluciji: 90D, 80D i D7500

JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

  

Nisu baš česte situacije gde Canon nudi bolji JPEG od Nikona, ali ovde imamo baš jedan takav slučaj. Rast rezolucije je sigurno uticao na to, ali je jasno da Canon 90D definitivno nudi nešto finiji algoritam konverzije, nego što je to inače slučaj sa modelima ovog proizvođača. Konture su jasno definisane, teksture mnogo finijih detalja, oštrina i mikrokontrast upečatljiviji, a kolorit je i dalje veoma neutralan. Količina detalja je nemerljivo veća nego u slučaju EOS-a 80D i to se na svim isečcima, na naročito na prva dva, vidi sasvim jasno. Uticaj veće osetljivosti senzora je vidljiv i ovde, gde se Nikon jasno izdvaja u odnosu na oba Canona. Nikon se količinom detalja drži više nego dobro, pre svega zahvaljujući odsustvu AA filtera. Dovoljno je samo pogledati odnos EOS-a 80D i D7500 i uvideti koliko je Nikon sjajan. Ista rezolucija, ali bez AA filtera i uz veoma kvalitetnu internu konverziju.

Uporedićemo još jednom RAW i JPEG, ovaj put u studijskim uslovima:

 

Količina detalja je (naravno veća) u konverziji iz RAW snimka, ali razlike su sada značajno manje nego ranije… barem u slučaju Canon brenda. Konturna oštrina je nešto manja u JPEG-u, ali je mikrokontrast vrlo dobar, kolorit neutralan, mada mrvicu jače saturisan, a detalji u senkama taman dovoljni za prelaznu ocenu. Da li je moglo bolje – da. Ali, imajući u vidu da ovakav standardni JPEG nije maksimum koji aparat može da pruži, budući da je na raspolaganju i opcija prilagođavanja stilova, u praksi se može postići i više… naročito po pitanju oštrine i mikrokontrasta.

Kada smo već kod oštrine, nju je u aparatu moguće korigovati kao i ranije, bez preteranog ulaženja u detalje, ali je moguće i finije podešavanje, pomoću dve dodatne komponente. Na raspolaganju je sedam nivoa oštrenja, uz mogućnost njenog potpunog isključivanja, a podrazumevan je nivo 4:

Mišljenja smo da je EOS-u 90D dovoljan i nivo 1, da bi prevazišao domet prethodnika, te da je nivo 4 možda čak i prejak za podrazumevanu vrednost. U svakom slučaju, efekat preoštrenog snimka je sada ređa pojava, jer je gradacija oštrenja ipak malo kultivisanija, za šta razloge treba tražiti pre svega u visokoj rezoluciji. U svakom slučaju, sa stepenom oštrenja treba biti oprezan, jer je svaki vid neumerenog korišćenja sposoban da trajno ošteti snimak i oteža njegovo popravljanje i dovođenje na upotrebljiv nivo.