Više od niskih cena
  • 011/407-21-09
  • 064/23-16-580
  • 065/23-16-580
  • Kontakt

Canon EOS 90D

 

REZIME

Zvezda novog aparata je, bez ikakvih dvojbi – senzor. 24 MP rezolucija nas je izmorila svojim sveprisutnošću, mada ne na način kako je to onomad činio „čuveni i nepokolebljivi“ 18 MP CMOS… rekorder ceđenja suve drenovine, do momenta kada je verovatno dosadio i polovini zaposlenih u samom Canon-u. Novi senzor je sve ono što onaj u 80D nije. Krasi ga najviša rezolucija u APS-C klasi, solidne ISO performanse i najbolji dinamički raspon za jedan Canon APS-C. Ipak, superlativi kojim je u nekim momentima ocenjen u javnosti, ipak nisu dovoljni da ga u svakom smislu izdignu iznad glavnog i još uvek pretećeg takmaca, Nikonovog D7500, kao reference u pogledu dinamičkog raspona, ali i ISO performansi. Srećom, komparacija više nije jednostavna, pa razloga za zabrinutost (a samim tim i motiv za dalji razvoj) ima i Nikon, pošto je oreol najviše rezolucije i nivoa detalja, ovaj put poneo glavni rival, bez obzira što kategorično odbija da ukloni AA filter.

Senzor merenja svetla je bolji od pređašnjeg. To je najkraći i najjasniji opis. Tehnička pozadina, iako bitna, u ovom slučaju nije u potpunosti preslikana u praksu, ne toliko zbog slabosti novog sistema merenja, koliko zbog činjenice da ako nešto dobro radi, teško možete učiniti da radi još bolje. Jer, merenje je kao poredbena kategorija veoma jednostavno – ili radi dobro ili ne radi. Ako radi dobro (a svetlomer u EOS-u 80D je baš takav), onda analitika može biti proširena i na milijardu piksela… ishod će biti isti, a merenje tačno i precizno. Uglavnom, reklo bi se da je napredak u pogledu merenja nešto jasniji u video modu, kada se intenzivnije koristi režim živog prikaza, a samim tim i funkcija prepoznavanja lica i očiju. Paradoksalno, baš tada se autonomni sistem merenja svetla ne koristi, jer za sopstvenu funkcionalnost zahteva prisustvo ogledala na trajektoriji svetlosti koja upada u objektiv. Kako god, sve to radi dovoljno dobro, da ne ostavlja previše mesta nedoumicama, ali se isto tako mora reći i da postoji određena disonantnost između superiornosti Dual-Pixel CMOS fokusa i sposobnosti aparata da korektno prepozna i prati lica… oči da i ne pominjemo. Statičke scene (koje su bitne i za fotografiju), u nešto su boljoj poziciji, ali ni tada ne možete biti sasvim sigurni u ova pomagala… naročito ako situacija ne dozvoljava višestruko okidanje, radi povećanja procenta uspešnosti. Jednostavno govoreći, reklo bi se da Sony i Fujifilm po ovom pitanju odrađuju bolji posao.

Memorijski bafer je bio dobar i ranije… nije da se nije mogao unaprediti, uzevši u obzir i povećanje brzine kontinualnog okidanja, ali i ovakav kakav je, pokriće potrebe barem 90% populacije koja razmatra aparat ove klase. Ekran je ostao isti, tražilo takođe, tu je i spektar poznatih funkcija interne obrade, pa i mogućnost povezivanja. Pomenimo i to da povezivanje sa računarom više ne pruža mogućnosti ekvivalentne prethodnim modelima – direktna kontrola putem USB veze više nije moguća (barem sa oficijelnom, besplatnom aplikacijom EOS Utility), već se insistira na Wi-Fi vezi. Takođe, NFC uparivanje je isključeno sa liste raspoloživih, iako nam se prilično dopala jednostavnost takvog rada.

Reflektori nisu dovoljni da adekvatno naglase dostignuće na polju autonomije. Znajući da Canon EOS 90D koristi identičnu bateriju koja prati više generacija raznih Canon DSLR-ova, od 80D do EOS 5Ds, još više fascinira činjenica da je iz samo jednog punjenja moguće izvući praktično dvostruko više snimaka, nego sa EOS 5Ds/5Ds R ili 50% više nego sa 80D ili 70D! Svih 1300, za slučaj da ste test počeli da čitate od ovog pasusa. Ovo u isto vreme pokazuje i napredak na polju štednje energije, zahvaljujući novijem, bržem i efikasnijem procesoru, ali i naglašava problem modernih MILC-eva, koji retko uspevaju da dosegnu i pola ove cifre.

Ergonomija nije unapređenja u nekoj značajnijoj meri… dovedena je otprilike na nivo koji je u startu trebao biti deo dizajna ove klase (počevši sa EOS-om 60D, kao prekretnicom u pogledu redefinicije ove serije Canon DSLR-ova), pa se može reći da je zadovoljavajuća, ali ne i bez nedostataka. Kao nedostatke pre svega navodimo nepostojanje dovoljno direktnih komandi, zbog čega je često neophodno posegnuti za sistemom menija. S druge strane, nekako smo sigurni da za rešavanje ovakvih problema i nema namere u projektnom timu zaduženom za modele ove klase, jer je diversifikacija neophodno sredstvo u raslojavanju tržišta, kako u tehničkom, tako i u platežnom smislu. Svetla tačka tiče se rukohvata koji je, iako već dovoljno dobar na 80D, dodatno povećanog profila, tako da je udobnost korišćenja još bolja.

Video… ah taj video u Canon šerpi… ovaj aspekt korišćenja je kod Canon-a nekako oduvek odavao politiku balansiranog pristupa, kojim proizvođač nastoji da ponudi taman onoliko, koliko je neophodno da zadrži korisničku bazu, kako bi krajnji domet svakog pojedinačnog modela bio tek toliki da ne ugrozi egzistenciju i tržišnu atraktivnosti specijalizovanih video sprava. Bez obzira što bi učeni ljudi, koji stoje iza ovog koncepta, morali da znaju da model kakav je 90D, ne može ugroziti napredne kamere, oni svejedno insistiraju na tome da xxD serija ne dobije sve ono što konkurencija odavno nudi, a neki i u bitno jeftinijem pakovanju. Pa tako 90D i dalje ne nudi „zebru“, ne nudi logaritamski kolorni profil, a nivo kompresije je čak i degradiran u odnosu na prethodne modele. Zašto? Kako? Odgovora nema i verovatno ga neće biti, iako je činjenica da ta ista konkurencija ne ugrožava prodaju EOS C serije Canon kamera. Zašto bi onda drugačije važilo za 90D?

Sve u svemu, ukoliko je video primarna funkcija zbog koje nabavljate novi aparat, mišljenja smo da 90D nije baš najbolji izbor. Suprotno tome, ukoliko je fotografija primarna sfera vašeg interesovanja, 90D ima veoma jaku konkurenciju, ali je isto tako i prvi Canon u ovoj klasi, koji se s lakoćom nosi sa bilo kojim suparničkim modelom.

Na kraju ostaje ono čuveno pitanje – kome je ovaj aparat namenjen?

Ako je za specifične modele, poput Fujifilm X-Pro3 teško definisati za koga aparat zaista jeste, za aparate kakav je Canon EOS 90D, mnogo je teže utvrditi za koga nije. I, s obzirom da je u pitanju model čija tržišna pozicija iz sve snage potencira univerzalnost, nećemo preterati ako kažemo da s ovim aparatom može živeti i raditi baš svako. Razlika je, dabome, u ulozi koju će ovakav kakav je, EOS 90D poneti od slučaja do slučaja. Pa će tako on biti izuzetan skok za nekoga naviknutog na ulazne DSLR modele, MILC-eve… da ne pominjemo kompakte. Može biti i odlična ulaznica u svet ozbiljnih foto sprava, sa telefona i sličnih jednostavnih uređaja. Ukoliko sebe smatrate početnikom, 90D se nalazi u grupi modela koji jesu napredni, ali ne u meri da pokvare užitak, posebno zbog činjenice da je korisničko iskustvo moguće maksimalno prilagoditi svim nivoima znanja. Isto tako, 90D može biti izvanredan pratilac nekog ozbiljnijeg aparata, što kao zamensko rešenje, što kao dodatna perspektiva za neko FF telo. Ovaj poslednji scenario pretpostavlja da je optička kolekcija već formirana oko Canon ekosistema, jer bi drugačije takvo rešenje bilo veoma nepraktično.

Možda i najveća nedoumica ostaje pitanje opravdanosti zamene nekog starijeg modela iste klase… prvenstveno zbog toga što 90D nesumnjivo nudi kvalitetniji senzor u svakom smislu, nevezano od toga sa kojim se prethodnikom poredi. Međutim, ako senzor izostavimo sa spiska bitnih elemenata (najpre iz razloga što mnogima napredak u odnosu na stari, neće doneti nekakav opipljiv dobitak), mora se priznati da za vlasnike EOS-a 80D ne ostaje baš previše unapređenja. AF sistem je isti, a takođe i tražilo, memorijski bafer ili kontrola bliceva. Bolje merenje je neporecivi adut EOS-a 90D, a slično se može reći i za autonomiju, uprkos angažovanju identične Li-Ion baterije. Video je već upitan, jer uprkos 4K rezoluciji, ALL-I kompresija je izostala, zebra nije uvedena, logaritamski kolorni prostor takođe, pa se veći deo unapređenja svodi na high-speed režim i pomenutu 4K rezoluciju. Ako vam je to dovoljan motiv – daljih prepreka nema, jer je EOS 90D po gotovo svemu ostalom bolji od prethodnika. Skok sa 70D je već prosta odluka – zavisi samo od finansijskog momenta, jer je praktično sve ostalo daleko superiornije na najnovijem Canon-u iz serije „dvocifrenih“.

Da li je EOS 90D možda označio kraj za EOS 7D? Ne bismo se složili. Premda se brzinski lako nadmeće sa pomenutim DSLR-om najviše klase u krugu APS-C DSLR-ova, prilično smo sigurni da će 7D Mark II ipak dobiti svog naslednika, a jedino validno pitanje tiče se sistema u kojem će se taj naslednik obreti. Kako sada stvari stoje, ne bismo se preterano iznenadili kada bi EOS 7D u sledećoj generaciji izvršio metamorfozu ka MILC sistemu, iako prostora za unapređenje postojećih DSLR-ova još uvek ima. Mnogo je bitnije to što se još jednom pokazalo da smo u prošlosti s preteranom samouverenošću penzionisali klasu „dvocifrenih“ Canon-a, predviđanjem da se verovatno radi o poslednjem izdanku, pre konačne tranzicije na MILC sisteme. S obzirom da smo slična predviđanja ponavljali nekoliko puta, biće da je vreme da proročanstva ostavimo nekom drugom.


Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:


DOBRO:

-Izuzetan nivo detalja;
-Najviša rezolucija u APS-C segmentu;
-Solidne ISO performanse;
-Konkurentan dinamički raspon;
-DualPixel AF u LV režimu;
-Brzina i agilnost;
-Solidno optičko tražilo 100% pokrivenosti;
-Veliki i brz memorijski bafer;
-Odličan obrtni i na dodir osetljivi displej 3:2 formata;
-4K video zapis;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;
-Kompresovani RAW bez gubitaka u kvalitetu;
-Real-time korekcija optičkih anomalija objektiva u JPEG formatu;
-Integrisan Wi-Fi/Bluetooth modul;
-Timelapse video mod;
-Intervalometar;
-Izuzetna autonomija sa jednom baterijom;


MOGLO JE BITI BOLJE:

-Video zapis bez ALL-I tehnike kompresije;
-Izostanak MP4 video kontejnera;
-Nema C-Log;
-Nema zebre;
-Izostanak RAW zapisa niže rezolucije;
-Nedostatak IC prijemnika i sa zadnje strane;
-Jedan memorijski slot;
-USB 2.0 konektor;
-Prikaz elektronske libele u tražilu na suviše rudimentarnom nivou;
-Daljinska kontrola nije moguća putem USB veze;
-USB kabl se ne isporučuje uz aparat;
-Uklonjen NFC modul u odnosu na 80D.

 

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Canon EOS 90D na Engleskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:


Canon EOS 90D Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 20 MB)


158_T53_90D_wp1_thumb.jpg 160_T53_90D_wp2_thumb.jpg 162_T53_90D_wp3_thumb.jpg

164_T53_90D_wp4_thumb.jpg 166_T53_90D_wp5_thumb.jpg 168_T53_90D_wp6_thumb.jpg

 

Komentari

Podelite sa prijateljima!