Canon EOS 90D

 

fotoTEST

Kad god na test stigne model sa novim senzorom, nestrpljivi smo da utvrdimo kolike su realne razlike u odnosu na poznate modele. Ovo naročito važi za poređenje sa 24 MP Canon DualPixel senzorom iz EOS-a 80D. Isto tako, zanima nas i kako se novi model kotira spram direktnih konkurenata. Posebno ako znamo da je senzor u EOS-u 90D (i uzgred MILC modelu EOS M6 Mark II) sada već druga generacija Canon senzora sa integrisanim ADC-om. Ovo unapređenje nije naročito pomoglo EOS-u 80D i njegovom 24 MP senzoru, ali smo to pripisali prvoj generaciji nove arhitekture, pa ostaje nada da je situacija sada kudikamo čistija i jednostavnija za poređenje.

Kao uvek, komparaciju vršimo sa aparatima sličnog kalibra, a u ovom slučaju bi to bili EOS 80D, kao prethodnik i Nikonov D7500, kao direktni konkurent.

Sučeljavanje ćemo izvesti u celoj seriji testova, korišćenjem RAW i JPEG formata snimanja, kako u studijskim, tako i u vanstudijskim uslovima. Kako bismo uticaj optike sveli na najmanji mogući nivo, koristili smo referentne prajm objektive iz reda „normalaca“ – Canon EF 50mm f/1.4 USM i Nikon AF-S 50mm f/1.4G. Iako su oba vremešna objektiva već odavno rekli sve što imaju na temu detalja, u studijskim uslovima ni sa mnogo novijim i skupljim modelima uglavnom nema naročitih razlika, jer se zatvaranjem blende na f/8, maksimalno suzbija efekat samog objektiva na reprodukciju informacija. Na taj način je uticaj optike na konačne rezultate i praktično irelevantan za međusobno poređenje, jer se u okviru istog brenda uvek koristi identičan primerak objektiva, dok su njihove međusobne razlike gotovo beznačajne za konačni ishod. Na samom kraju testa je i galerija semplova u visokoj rezoluciji, pa... krenimo redom!

 

DETALJI, RAW

Polazimo od testa detalja. RAW format, kao neprikosnoveni i primarni na DSLR aparatima, nezamenjiv je u situacijama koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija. Kao sirov oblik zapisa, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade koju aparat sprovodi.

Studijska scena koju smo eksploatisali u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (zbog uticaja na detalje), i primenjen istovetni stepen oštrenja (50). Temperatura svetla je konstantna, ručno je merena uoči fotografisanja, izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bi bilo kakvi gubici bili potpuno isključeni.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a fajlove u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod naredne fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: 90D, 80D, D7500

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:

  

Više od same i očigledne superiornosti detalja kojima obiluju isečci sa 90D, pažnju još jednom privlači lakoća kojom senzor bez AA filtera (Nikon D7500) postiže uporediv nivo detalja, spram senzora bitno više rezolucije. EOS 80D je u ovoj konkurenciji u očiglednom zaostatku jer, iako beleži nivo detalja koji je adekvatan rezoluciji koju poseduje, za maksimalne rezultate traži drugačiji pristup obradi. Očigledno je da naša pretpostavka da se možda radi o inferiornosti već vremešne optike na EF 50mm f/1.4 USM, nije bila tačna, jer se isti objektiv (štaviše, isti primerak) odlično snalazi sa 32 MP novog aparata. Mikrokontrast koji nudi Nikon, upečatljiv je i čak vizuelno privlačniji od onoga što nudi EOS 90D. 80D je u tom smislu veoma mlak i veoma zaostaje. Kolorni render je na 90D sličan onome koji nudi i 80D, dok je D7500, uprkos merenom balansu bele, ipak za nijansu topliji nego što je poželjno. Ukupna količina detalja je značajno na strani EOS-a 90D, što i nije naročito čudno, s obzirom da je i rezolucija veća, a samim tim i ekvivalentno uvećanje koje se postiže na istom rastojanju. Osetljivost senzora je za nijansu bolja na novom senzoru u odnosu na onaj iz 80D, ali su oba neuporediva sa za oko 1/2 EV jače osetljivosti senzora u Nikonu. Opet.

Kako bismo rezoluciju izopštili iz komparacije (a zarad uočavanja napretka), isprobali smo tehniku normalizacije, najpre interpolacijom snimka sa 90D na rezoluciju prethodnika (24MP):

Nije neobično da senzor niže rezolucije ne uspeva da se odupre pritisku onog sa većom, čak i kada su snimci svedeni na iste dimenzije. Međutim, zaostatak koji 80D beleži protiv novijeg senzora, ipak prevazilazi uobičajene okvire, što nas navodi na zaključak da 80D definitivno poseduje nešto jači AA filter, te su i detalji slabije izraženi. To se možda i ne vidi toliko na trećem isečku, ali je na prvom, a naročito drugom razlika zaista upečatljiva u korist novijeg modela.

Pogledajmo kako stvari stoje kada se izvrši povećanje snimka sa 80D na 32.3 MP:

Ovde je tek izlišno govoriti o nekakvoj ravnopravnoj komparaciji. 90D na svojih nativnih 32.3 MP i 80D, čiji je snimak ekstrapoliran na dotičnu rezoluciju, bez upliva korisnih informacija, čini poređenje gotovo besmislenim, iako je ova tehnika naširoko korišćena za potrebe štampe velikog formata. Potpuno je očigledno da će 90D istrpeti daleko veće formate, bez devijacija u prikazu detalja, nego što je za to sposoban EOS 80D, bez obzira o kojoj se rezoluciji štampe radi.

U nastavku ćemo pogledati kako se Canon 90D snalazi u uslovima koji nisu kontrolisani. Bez obzira što ni ovde ne očekujemo bilo kakva iznenađenja, iskoristićemo priliku da uporedimo RAW i JPEG format:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW (konvertovan) i JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG iz aparata, u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

 

Poređenje RAW i JPEG formata je u slučaju Canon modela uglavnom veoma jednostavno. I bez naročite oznake i napomene, lako je razlikovati šta je šta, budući da Canon nikada nije pridavao preteranu pažnju JPEG-u koji generiše sam aparat. Pod pritiskom tržišta i postignuća konkurencije, Canon je počeo da tu i tamo radi na poboljšanju sopstvene verzije interne JPEG konverzije, što smo najpre videli poboljšanim algoritmom i kontrolom internog oštrenja, a potom i očiglednom unapređenju JPEG-a kod pojedinih modela. Canon EOS 90D se ne može pohvaliti napretkom JPEG-a, koji bi ga svrstao u grupu proizvođača poput Fujifilm-a, koji je JPEG doveo gotovo do savršenstva, ali nam se dopada što JPEG više nije prepušten slučaju, već je konverzija barem malo bolje balansirana. Da li je ovaj primer možda varljiv, pokušaćemo da otkrijemo u sledećem poglavlju, posvećenom samo JPEG formatu.