Canon EOS 90D
KIT OBJEKTIVI
Za tela niže i srednje klase (a ponekad čak i više) karakteristično je da su ponuđena u tzv. „kit“ varijantama, koje uključuju jedan ili više objektiva. Obično su to „standardni zumovi“, koji svojim rasponom pokrivaju širok spektar potreba fotografa-amatera, a nude prosečan optički kvalitet, uz sasvim pristojnu cenu. Kada se kupuju u paketu sa aparatom, njihova cena je bitno niža, pa je to odličan način za nabavku, ukoliko već nemate neki standardni zum za svaki dan.
90D je predstavljen sa dva već poznata kit kompleta. Tu je poznati standardni zum srednjeg raspona, EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM i skromni EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM. Oba objektiva, a naročito EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM, pokazala su se solidno na 24 MP senzoru, a mi smo znatiželjni da vidimo kako će se snaći sa bitno zahtevnijih 32.3 MP.
Canon EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM
Poznati „standardni zum“ je doživeo jednu reviziju, što nepažljvom posmatraču može lako promaći. Bez obzira na razliku koja se u tehničkom smislu svodi samo na maksimalni otvor blende, reč je o ipak konstrukciono različitim objektivima, a sa novijim smo se prvi put susreli prilikom prezentacije EOS-a 77D. Detaljniji uvid u karakteristike govori da se i optička formula razlikuje, ali i fizičke dimenzije. Ne treba imati preteranih iluzija da to može naročito uticati na maksimalne domete objektiva, jer Canon za tu svrhu ima drugačije zamisli… uglavnom u vidu nešto skupljih modela. EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM se odlikuje rasponom od 18 do 55mm, odnosno ekvivalentnih 29-88mm na 35mm (full-frame) senzoru, dobijenih množenjem raspona sa 1.6x krop faktorom. EF-S oznaka i bela tačka kraj bajoneta ukazuju na to da je objektiv namenjen isključivo krop telima sa APS-C formatom senzora. Ugao koji ovaj raspon zahvata, kreće se od maksimalnih 74.2° na najširih 18mm, do 27.5° na najdužih 55mm.
Dimenzije su vidno manje nego kod prethodnika, što je verovatno bio i prvenstveni cilj ove revizije standardnog kit objektiva nižeg ranga. Dužine je 62, a prečnika 67mm, uz masu od skromnih 215 grama. Zum prsten je napravljen od gume, odgovarajućih je dimenzija i pristojno finog hoda za cenovni rang u kojem gravitira. To znači da ne trebate očekivati čuda, ali ni probleme prilikom rada. Konstrukcija zum mehanizma je solidna, mada ne i izuzetna u bilo kom smislu, a po prvi put donosi uobičajeni, linearni hod ekstenzionog cilindra, uz najkraće ukupne dimenzije na 18mm, a najduže na maksimalnih 55mm. Podsetimo, ranije rešenje je podrazumevalo pomalo arhaično rešenje da je objektiv fizički najkraći na približno 24mm, dok maksimalnu dužinu postiže na graničnim vrednostima od 18, odnosno 55mm. Ovakvo rešenje je karakteristično za većinu kit objektiva ovog ranga, pa je poslednja promena dobrodošla. Fokus je internog tipa, pa prednji element prečnika ø58mm ne rotira zajedno sa plastičnim fokusnim prstenom, što bitno olakšava rad sa cirkularnim polarizacionim ili varijabilnim ND filterima. Fokusni prsten nije naročito udoban za rad, pre svega zbog svoje pozicije uz sam prednji element. Kako je autofokus pogonjen modernim STM (Stepper) motorom, obezbeđen je i FTM (full-time-manual) fokus, pa prekidač nije neophodno prebaciti na MF u slučaju da poželite da izoštravate ručno. Za ovaj aspekt korišćenja vezana je i jedna osobenost. STM objektivi podrazumevaju da direktne fizičke veze između fokusnog prstena i fokusnog mehanizma u objektivu nema, pa se svaki pomeraj ostvaruje elektronskim putem – tzv. „focus-by-wire“. U praksi, to znači da će svako manuelno pomeranje fokusnog prstena, rezultovati simultanim pomeranjem fokusnog polja, ali pomoću koračnog (stepper) motora. To takođe znači i da pomeranje fokusnog prstena na objektivu skinutom s aparata neće uroditi plodom, kao ni u situaciji kada je aparat isključen ili u „sleep“ modu. Na ovo se treba navići, ali za uzvrat – fokus će biti nešto brži (barem u teoriji), tačniji i nemerljivo tiši nego ranije. Iako je ovo poboljšanje okrenuto pre svega videografima, sigurni smo da će mnogi pozdraviti u celini bolju izvedbu malog kit objektiva.
Na žalost, skala distance nije na raspolaganju. Minimalna fokusna distanca od 25cm (meri se od ravni senzora) obezbeđuje prilično veliki faktor uvećanja od 0.25x, odnosno 1:4, što se neće naročito svideti ljubiteljima close-up (kvazi-makro) fotografije. Brzina AF-a je solidna, a isto se može reći i kada je tačnost u pitanju – pa možete očekivati više nego solidan procenat tačno fokusiranih snimaka. Objektiv spada u red varifokalnih, što podrazumeva da je za svaku promenu žižne daljine neophodno ponovo fokusirati.
Optičku konstrukciju čini 12 elemenata raspoređenih u 10 grupa. Asferični optički element je i dalje prisutan, a namenjen je suzbijanju hromatskih aberacija. Na sledećoj ilustraciji se može videti šematski prikaz optičke konstrukcije:
Optička konstrukcija osnovnog kit objektiva, Canon EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM*
„Klizna blenda“ je uobičajena za ovu klasu objektiva, a kreće se od f/4 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/38, a sama dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića, što pozitivno utiče na kvalitet bokeha (zamućene površine van fokusne ravni).
Novi objektiv poseduje optičku stabilizaciju četvrte generacije („IS“ oznaka u nazivu, od “Image Stabilizer“), deklarisanu na četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu (preporučena dužina ekspozicije je 1/(žižna daljina objektiva), što u slučaju krop tela treba još pomnožiti sa 1.6). U slučaju potrebe za snimanjem bez pomoći optičke stabilizacije (što se preporučuje prilikom rada sa stativa), istu je moguće isključiti odgovarajućim prekidačem na telu objektiva.
Originalna namenska zonerica, oznake EW-63C, dostupna je odvojeno, kao i odgovarajuća torbica LP1016.
Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM
Treća generacija standardnog zum objektiva je prvi put predstavljena uz EOS 80D, pa ne čudi što je i sada deo kit paketa. Objektiv je zamišljen kao tzv. „turistički rasponac“, u svojoj prvoj iteraciji je važio za veoma popularan komad optike, jer je bio omiljeni izbor svakome ko je težio da zaobiđe često vrlo kratki EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS.
Kao što je u nazivu i naznačeno, ovaj objektiv obuhvata raspon od 18 do 135mm, koji je na APS-C senzoru ekvivalentan rasponu 29 do 216mm na FF formatu, što obuhvata praktično sve što prosečnom turisti i/ili početniku može zatrebati. Ugao koji objektiv zahvata, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 11.5° na najdužih 135mm. EF-S prefiks označava da je namenjen isključivo APS-C aparatima, te ga na FF tela ni fizički nije moguće montirati.
Spoljne dimenzije od 96 x 77mm čine ga prosečnim za svoj rang, a isto se može reći i za masu od 515 grama. Kvalitetom izrade ovaj objektiv možemo smestiti značajno iznad manjeg kit objektiva, prvenstveno zbog osećaja čvrstine. Kvalitet plastike je solidan, sa dobro uklopljenim elementima, malih zazora na spojevima, uz solidnu mehaničku pokretljivost. Bajonet je metalni, a finiš je prijatan na dodir i ne privlači prašinu. Zum prsten je dovoljne širine, klizi glatko i precizno, a sam mehanizam se linearno izvlači do maksimalnih 135mm.
Autofokus je pogonjen novom generacijom Nano USM (Ultrasonic Motor) motora, koji se predstavlja kao daleko napredniji nego ijedan do sada, uključujući i STM. Od standardnog USM-a je preuzeo brzinu, a od STM-a preciznost i veoma nizak nivo buke. Ovaj model obezbeđuje i FTM (full-time-manual) fokus, što znači da se ručno doterivanje fokusa može vršiti proizvoljno, u bilo kojem trenutku, bez potrebe da prekidač bude prebačen na MF poziciju. Skala distance i dalje nije na raspolaganju, a fokus je realizovan interno, što znači da prednji element promera ø67mm ne rotira i time značajno olakšava korišćenje polarizacionih (CPL) i varijabilnih ND filtera. Fokusni prsten je od tvrđe plastike, nije baš širok i ne rotira u AF modu. Minimalna fokusna distanca je 39cm (računa se u odnosu na senzor), pri čemu postiže prosečno uvećanje od 0.28x, odnosno 1:3.6. Objektiv spada u red varifokalnih, što podrazumeva da je za svaku promenu žižne daljine neophodno refokusirati.
Optičku konstrukciju i dalje čini 16 elemenata raspoređenih u 12 grupa, pri čemu je zadržana i optička formula u odnosu na prethodnika:
Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM *
Raspon minimalnog otvora blende je identičan kao i na manjem kit objektivu – kreće od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/36 (f/38 kada je korak blende u aparatu postavljen na 1/2EV), a dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića.
Efikasnost optičke stabilizacije poslednje generacije, implementirane i na ovom objektivu, takođe omogućava do četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. U praksi, kao i za EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM, testovi pokazuju da se proizvođačka specifikacija poklapa sa faktičkim stanjem, ali opet uz napomenu da stabilizacija nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. Za dinamične scene je i dalje potrebno imati bržu ekspoziciju i IS je tu nemoćan. Optičku stabilizaciju je moguće potpuno isključiti u slučaju potrebe (fotografisanje sa stativa, npr.), dok ograničenje na samo vertikalnu osu (tzv. paning mod, za horizontalno praćenje cilja) nije dostupno, iako je logično očekivati ga na objektivu ovakvog raspona.
Pitanje dodatne opreme se ponavlja i sa 18-135 - originalna zonerica, oznake EW-73D spada u opcionu opremu, kao i odgovarajuća torbica LP1116.
SOFTVER
Softverski deo Canon aparata, a tu posebno mislimo na fantastično organizovan sistem menija, uvek je bio jak adut ovog proizvođača. Pažljivo i logično organizovani meniji, obojeni u zavisnosti od sekcije i lišeni potrebe za skrolovanjem, korisnicima znatno olakšavaju snalaženje, pa nije ni čudo što Canon u ovom segmentu vrši mahom sitna unapređenja.
EOS 90D poseduje standardni sistem menija za Canon DSLR-ove. Podeljen je na ukupno šest većih sekcija (od kojih je pet vidljivo u istom trenutku), od kojih svaka nudi nekoliko stranica, srodno organizovanih opcija složenih po nameni. Postoji i šesta sekcija, ali njeno formiranje je ostavljeno korisniku, jer omogućava izdvajanje najbitnijih opcija na jednoj ili više stranica. Kretanje kroz sekcije se vrši navigacionim tasterima ili džojstikom, a brzi skokovi sa sekcije na sekciju, vrše se Info komandom. Shooting sekcija svoje mesto ustupa Movie Shooting sekciji, kada je aparat u video režimu. Kako sistem menija izgleda, možemo videti na sledećim ilustracijama:
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Shooting, Playback, Wireless, Setup, Custom Functions
REZOLUCIJA SNIMANJA
80D je nudio RAW zapis niže rezolucije, ali to kod EOS-a 90D više nije slučaj. RAW može biti sniman u nekompresovanom i kompresovanom (CRAW) formatu bez gubitka u kvalitetu, dok se definisanje kvaliteta JPEG-a vrši na nekoliko nivoa. Prvi je rezolucija. Osim maksimalne od 32.3 MP (6960 x 4640), tu je srednja od 15.4 MP (4800 x 3200), zatim mala od 8.1 MP (3472 x 2320) i najmanja od 3.8 MP (2300 x 1600). Osim toga i drugačije proporcije snimanja (pored punog, 3:2 odnosa, tu su i 4:3, 16:9 i 1:1) takođe utiču na konačnu rezoluciju. Definisanje kvaliteta je moguće i u pogledu stepena kompresije, a Canon nudi dva nivoa: Fine i Normal.
KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA
Canon EOS 90D nudi nekoliko tipova korekcija optičkih nedostataka objektiva. Korekcije se vrše na osnovu predefinisanih profila za svaki pojedinačni model Canon objektiva i obavezno ih je importovati u aparat pomoću priložene EOS Lens Registration Tool aplikacije, ukoliko se radi o starijim modelima. U startu, aparat poseduje upisane profile za 25 najpopularnijih objektiva (spisak konkretnih modela nije na raspolaganju), a ukupan zbir profila koji se pomoću priložene aplikacije može uneti je 40. Više nego dovoljno. Ukoliko je u pitanju neki od novijih modela objektiva, aparat će iz samog objektiva preuzeti potrebne parametre.
Aparat nudi korekcije vinjetiranja, hromatskih aberacija, geometrijskih distorzija i difrakcije, a moguće je pojedinačno ih uključiti ili izostaviti. Još jedan tip korekcije nosi naziv Digital Lens Optimizer (DLO). Radi se o funkciji koja kombinuje prethodne, pri čemu se na sve dodaje i anuliranje efekta AA (Anti-Aliasing) filtera na senzoru, radi postizanja maksimalne količine detalja i oštrine. Canon navodi da, s obzirom da funkcioniše u paketu sa specifičnim profilima za svaki pojedinačni Canon objektiv, DLO može da suzbije i efekat „kome“ do neke granice. Inače, „koma“ je optička aberacija koja uzrokuje geometrijska izobličenja tačkastih izvora svetlosti na periferiji kadra, usled nesavršenosti optičkih elemenata objektiva. Dok je DLO funkcija aktivna, zasebna korekcija hromatskih aberacija i difrakcije neće biti na raspolaganju, jer DLO već primenjuje ove algoritme.
BRZINA
Canon EOS 90D je aparat srednje klase, čije performanse daleko prevazilaze brzinu nekadašnjih top modela. Ovo je očekivani trend, a naročit uticaj na drastičan rast performansi imaju MILC sistemi, koji svojim performansama nastupaju veoma uverljivo i gotovo drsko nastoje da ponize top modele DSLR klase po nekim parametrima. 90D je zaista brz. Svakako ne najbrži, ali sasvim dovoljno brz da bez naročitih poteškoća može ispratiti praktično svaku vrstu akcije. Brza je i sama manipulacija komandama i parametrima, a zasluge za sve to idu u pravcu centralnog procesora. Aparat je istog momenta nakon uključivanja spreman za rad, a isto važi i za „buđenje“ iz standby režima, u koji aparat automatski prelazi nakon određenog perioda neaktivnosti.
Maksimalna (ali na žalost ne uvek ostvariva) brzina rafala je 10 fps i raspoloživa je u klasičnom režimu, korišćenjem optičkog tražila. Tu brzinu okidanja aparat može održati za maksimum 25 RAW, 39 CRAW, 58 JPEG ili 24 RAW+JPEG, odnosno 36 CRAW+JPEG kombinovano, u nizu, bez usporenja. Ovo naravno ne važi u situacijama koje mogu da utiču na menjanje osnovnih parametara, a samim tim i na brzinu okidanja, kao što je recimo flicker reduction opcija, gde brzina okidanja može pasti na oko 7 fps. Isto važi i za rafalno okidanje u LV modu, gde je za mod pojedinačnog fokusiranja moguće ostvariti čak 11 fps, a za kontinualni (servo) svega 7 fps.
Sistem autofokusa je veoma brz. Još je brži nego ranije, veoma je agilan i dosta precizan. Ipak, 90D se čini toliko dobrim u režimu živog prikaza, da u pogledu brzine može bez dvojbi čak i zaseniti brzinu u klasičnom načinu rada! Ovo do sada nije bio slučaj, te se lako može zaključiti da je algoritam temeljno dorađen, a da je verovatno i novi procesor svojom brzinom to omogućio. Brzina kojom aparat vrši tranziciju sa polja na polje, pomerajući fokusnu ravan napred/nazad, po nasumičnim metama, deluje impresivno i gotovo nestvarno. Naročito ako kažemo da u svim tim tranzicijama nismo uspeli da zabeležimo nijedan, jedini promašaj!
Ono što nam se u priči oko brzine ne sviđa je pomalo tromo ponašanje u periodima kada je memorijski bafer prepunjen. U tim nekim trenucima nas EOS 90D dosta podseća na današnje MILC modele – sklon je potpunom odsustvu sa ove planete i odbijanju da postupi prema zadatim komandama, čak i kada se radi o pukoj promeni primarnih parametara! Na ovo smo navikli u MILC kategoriji, ali ne naročito često u DSLR. Očigledno je da je softveru povereno više nego pre, te da to ima svojih adekvatnih reperkusija i na opšte ponašanje aparata. Da se razumemo, nije ovo nešto što može pokvariti ugođaj korišćenja, ali ukoliko često posežete za rafalima, nije zgoreg imati ovo na umu.
