Nikon D750, Test

REZIME

Poslednjih par nedelja smo u više navrata čuli komentare zlobnika, koji kažu da je Nikon D750 samo tipičan primer „kontrolisanja štete“, nastale kao posledica fabričkih grešaka koje su pratile D600 (i njegov problem prljanja senzora). Iako ni sami ne možemo da objasnimo logiku tolikog preklapanja pojedinih podsistema aparata dve kategorije, odbijamo da poverujemo u ideju da je D750 samo još jedan derivat D600, jer činjenice jednostavno govore drugačije. Tim pre što je nakon D600 tržištu predstavljen i D610, koji je u potpunosti eliminisao kontroverze koje su pratile prethodnika. Ipak, kako je D610 doneo neka minimalna, ali ipak vidljiva unapređenja u funkcionisanju pojedinih podsistema, time su i tehničke razlike između njega i novog aparata u startu manje nego što bismo očekivali od aparata dve različite kategorije.

Ako dokaze tih različitosti tražimo isključivo u senzoru, priznajemo da ih nije lako naći. Pogotovo ako se rad svodi na dobre svetlosne uslove. Međutim, čak je i taj element unapređen u nekoj meri, a da samo poboljšanje nije banalizovano kroz prosto uklanjanje AA filtera. Ako ste veći deo testa preskočili da biste pročitali ovaj zaključak, onda ćemo još jednom pomenuti da Nikon D750 POSEDUJE AA filer, te da je Nikon ovaj put odoleo praksi uklanjanja istog, iako su svi to smatrali dugoročno neizostavnim delom identiteta nove generacije Nikona. ISO performanse su D700 izdigle na poziciju na kojoj je proveo tolike godine, pa nije čudno što je proizvođač upravo u tom segmentu unapredio senzor, a bez da je žrtvovao neke njegove druge osobine. One nisu u svakoj situaciji bolje od D610, ali jesu na maksimalnim ISO vrednostima. U poređenju sa D700, boljitak je konstatan, bez obzira o kojem se delu ISO raspona radi, a čak ni D810 nije uporediv. S druge strane, Nikon Df je i dalje nadmoćan u uslovima lošeg svetla, pa treba biti realan u očekivanjima.

AF sistem, možda i najveće otkrovenje novog modela, u mnogome će kumovati masovnijem prelasku na novi aparat, mahom sa D700, ali i sa D600/D610. Nakon par godina plasiranja nekoliko FF modela van high-end klase, koji nose AF senzor sa 39 tačaka umesto naprednijeg od 51, Nikon je konačno ponudio napredniji fokusni sistem, čija su unapređenja naizgled suptilna, ali u praksi veoma efektna, počevši od sposobnosti funkcionisanja u uslovima jako lošeg osvetljenja, pa do mogućnosti grupisanja AF tačaka po prioritetu. Ako na sve to dodamo i fantastično merenje, koje prepoznaje lica i omogućava davanje prioriteta svetlijim partijama, lako je zaključiti da je D750 na dobrom putu da zasluženo nasledi slavu prethodnika, a možda čak i prevaziđe. Ili barem ono što smatramo njegovim prethodnikom, zvanično ili nezvanično.

Izrada, iako dokazano dobra, u smislu da smo već imali nekoliko primera kombinovane magnezijumsko-kompozitne strukture, sigurno će uticati na nezadovoljstvo pojedinih vlasnika D700, koji po ovom pitanju nije bio predmet bilo kakvih kompromisa. Istina, stepen zaptivenosti možda nije identičan (ovo je nagađanje, jer zvanične informacije izostavljaju ovaj podatak), ali će za veliku većinu korisnika biti sasvim dovoljan. Niz zamerki bismo nastavili statusnim displejem suženog obima informacija i možda ograničenom sposobnošću obrtanja glavnog displeja. Prisustvo direktnih kontrola na aparatu nije ni najmanje odmaklo od onoga što smo videli na D610, a to podrazumeva kako pohvale, tako i zamerke. Istina, neke sitnice čine ergonomiju boljom, a tu pre svega mislimo na mogućnost mapiranja Record-video komande na setovanje ISO vrednosti.

Neke stvari pak, nisu sasvim sjajne. Činjenica da D750 u proseku ipak dostiže brzinske rezultate koje je svojevremeno postavio D700, nisu dovoljna da potru vremenski jaz od gotovo 7 godina, koji stoji između dotična dva aparata. Jednostavno, čini nam se da je unapređenje na ovom polju prosto moralo biti vidljivije, odlučnije, bez previše kalkulisanja oko ugrožavanja postojećih modela. Najzad, i cenovna klasa u kojoj se D750 nalazi, ne pokazuje da je on suviše daleko od D610, što na neki bizaran način i ide u prilog tvrdnji onih zlobnika s početka zaključka. Ako svemu tome pridodamo i jasno nadmoćnije performanse D810 u smislu bafera, iako njegov senzor isporučuje mamutskih 36 MP po snimku, onda predstavljanje novog modela kao „akcionog“, neće tako lako proći kod zainteresovanih pojedinaca.

A ako bismo D750 predstavili kao jedan zaokružen, univerzalan proizvod, namenjen najširem krugu korisnika, fotografa entuzijasta i profesionalaca?

Pitanje je, dakle, kome je D750 primarno namenjen?

Najpre, onima koji godinama unazad čekaju naslednika D700. Čak i ako D750 možda nije odgovor koji u potpunosti prati njihove potrebe, reklo bi se da je najbliži tome. Takođe, oni koji su želeli da penzionišu svoj APS-C i konačno se predaju čarima FF klase, ovaj put to mogu potpuno bezbolno da učine, ne lišavajući se svih benefita koje je aparat poput D300 ili D7100 nudio, a istovremeno izbegavajući za većinu ipak nepotrebno velike fajlove kakve nudi D810. Ipak, oni koji su D600 ili D610 pazarili u očajanju, pomirivši se sa činjenicom da novi D700 nikad neće doći, verovatno neće biti u prilici da lako preseku i učine korak napred. A razlog je možda baš u tome što „korak napred“ ne prati cenovni jaz koji je D750 nametnuo. Barem u ovom trenutku.

Ovde se vraćamo na onu priču o čudnim odlukama koje se s vremena na vreme pomaljaju kod najvećih proizvođača u industriji. Nije začuđujuće što širok auditorijum nema uvid u namere menadžmenta, ali nam se na momente čini da ni sam menadžment nema uvid u sopstvene namere. Srećom, barem se dobitnici sveopšteg haosa u segregaciji klasa aparata, fotografi svih kategorija, mogu radovati izvrsnom proizvodu, koji u današnjim okolnostima možda ipak neće moći da zaseni slavu legendarnog D700, ali će svojim vlasnicima, bez ikakve sumnje, pružiti stotine i hiljade fotografija, uspomena i sati koji su utrošeni na njihovo nastajanje. Ako sebe (ili nekog sebi jako dragog) još niste častili novogodišnjim poklonom – možda vredi razmisliti o novom aparatu? Čini se da je D750 došao baš u pravom trenutku, donevši nam priliku da jednim udarcem pokrijemo više žanrova, a za sumu koja se ipak može okarakterisati razumnom! Zlobnici među nama bi rekli da se Nikon ovaj put preračunao, pa ponudio malo više nego što je morao!



Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-Izuzetan nivo detalja i pored prisutnog AA filtera;
-Odlične high-ISO performanse;
-Dinamički raspon u klasi najboljih;
-Novi i bolji autofokus;
-Veoma osetljivo merenje svetla;
-Svetlo i veliko tražilo;
-Kvalitetna izrada, najvećim delom od legure Mg;
-Dublji i udobniji rukohvat u odnosu na ostale Nikon aparate;
-Dva SD memorijska slota;
-Obrtni ekran;
-Konačno slobodna kontrola parametara u LV-u;
-Brzina i agilnost;
-Virtuelni horizont u obe ose;
-Kvalitetan fullHD video zapis u 60fps;
-Nekomprimovan izlaz preko HDMI konekcije;
-Bežična kontrola bliceva;
-Vanserijska autonomija;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;
-Real-time korekcija hromatskih aberacija u JPEG formatu;
-Podrška za objektive bez elektronike;

MOGLO JE BITI BOLJE:

-Statusni displej ne nudi baš previše parametara;
-Mehanizam obrtnog displeja je mogao biti bolje izveden;
-Odsustvo PC-Sync konektora za spoljnu rasvetu;
-Memorijski bafer je morao biti veći;
-Nedostupan prikaz poravnanja po vertikalnoj osi u tražilu;
-Izostanak AF-ON komande;

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Nikon D750 u PDF formatu na engleskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Nikon D750 Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 25MB)