Nikon D750, Test

TEST AF SISTEMA

Novi aparat nam je doneo i novi AF, a da se oznaka druge iteracije ne bi svela tek na jednu brojku u listi specifikacija, mi smo rešili da D750 podvrgnemo malo žustrijim uslovima rada.

Krenućemo od uobičajene situacije. Bez obzira što deluje trivijalno, ovo spada u teže zadatke za bilo koji AF sistem. Iako je horizontalno kretanje u kadru relativno sporo, meta u dolasku predstavlja veoma ozbiljan problem za većinu AF sistema. Krenućemo jednim neuobičajenim redosledom, pa ćemo prvo na test staviti kontinualni fokus u kombinaciji sa automatskom selekcijom tačaka, za kojom laici najčešće posežu:

AF-C/Auto-area, fokusni mod praćenja, korišćenjem automatske selekcije tačaka;
(Tamron SP 70-200mm f/2.8 Di VC USD @190mm f/5.6)

Bez obzira što u ovoj situaciji autofokusni sistem pokušava da samostalno odredi prioritet, ovaj put je to odradio rutinski, budući da u kadru nije bilo više pokretnih ciljeva, koji bi mogli da zbune AF algoritam. U situaciji kada u kadru nema ljudske kože, aparat će pokušati da fokusira najbližu metu u kadru. Ukoliko se u kadru nađu lica ljudi, a vi želite fokus na nečemu drugom, mogućnost greške je ogromna. Zaključak se nameće sam – ako već ne želite da se usresredite na dobijanje maksimalno dobrog fokusa, onda poradite na tome da ne odmažete AF modulu, jer on može znati šta želite, samo ako mu njegovim jezikom na to skrenete pažnju!

Kada je potrebno pratiti pokretnu metu koja se kreće nepredvidivo ili prosto želite malo više slobode u pogledu kadriranja, dinamička praćenje može biti odličan izbor. Nikon takav fokusni metod zove 3D-Tracking, a kao što mu i ime kaže, on služi za praćenje pokretne mete u sve tri dimenzije. Nakon što smo prvobitno odredili primarnu metu, ostalo nam je samo da istu održimo u dometu fokusnog bolja, a aparat se pobrinuo za sve ostalo:

AF-C/3D-Tracking, fokusni mod praćenja, korišćenjem dinamičke selekcije tačaka;
(Tamron SP 70-200mm f/2.8 Di VC USD @200mm f/2.8)

Novi fokusni metod, Group-area AF, pozdravili su svi koji su ga probali, a njegova efikasnost potiče od činjenice da je za ostvarivanje tačnog fokusa angažovano čak 5, umesto samo jedne tačke. Mnogi će reći da i dinamičke zone angažuju više tačaka, ali istina je malo drugačija. Dok dinamičke zone, automatska selekcija i 3D-Tracking ponekad rade sa više tačaka, stvar je u tome da u jednom trenutku fokusni prioritet ima samo jedna od njih – ona najbliža. Kod grupne selekcije važe druga pravila: ukoliko je ispod izabrane grupe tačaka, tokom koriščenja pojedinačnog fokusa, prisutno lice, ono će imati prioritet, a ukoliko se radi o kontinualnom modu, prioritet će imati najbliža od njih, dok će je ostale četri dopunjavati i sprečavati da fokus ode na nešto neželjeno. Pošto su sve tačke ravnopravne, efikasnost je izuzetno visoka.

Probali smo Group-area AF na uobičajenim scenama:

Primer AF-C/Group-area, kontinualnog moda fokusiranja, metodom grupne selekcije tačaka;
(Tamron SP 70-200mm f/2.8 Di VC USD @200mm f/2.8)

...i tu nismo imali nikakvih zamerki. Međutim, posebno su bile zanimljive situacije gde fotograf (u ovom slučaju uvaženi kolega Aleksandar Carević) nije previše brinuo na uslove rada:

Primer AF-C/Group-area, kontinualnog moda fokusiranja, metodom grupne selekcije tačaka u lošim uslovima;
(Nikon AF-S 24-70mm f/2.8G ED @70mm f/2.8)

...te je fokusiranje i samo okidanje izveo nišaneći u auto u pokretu, iz drugog vozila, takođe u pokretu, pod lošim svetlom i kroz ne baš čisto vetrobransko staklo! Niste impresionirani? Pogledajmo onda kako se AF Nikona D750 snalazi sa objektivom čiji je prednji element zamagljen usled kondenzacije, opet u uslovima koji jedva poznaju pojam svetla (većina prisutnog svetla potiče od eksternog blica):

Primer AF-S/Group-area, pojedinačnog moda fokusiranja, metodom grupne selekcije tačaka, u veoma teškim uslovima;
(Nikon AF-S 24-70mm f/2.8G ED @31mm f/2.8)

Ma šta neko pričao, ovako pouzdan fokus se prosto ne viđa svaki dan. Ako D750 po nečemu može opravdati očekivanja vlasnika starog D700, onda je to autofokus! On je brz, svestran, veoma retko greši, a još manje se zbunjuje. Jedino što bismo mu mogli zameriti je taj famozni raspored krstastih tačaka, koje su po našem mišljenju morale biti malo razuđenije po fokusnoj ravni, jer se u nekim situacijama može osetiti kolebanje kada se fokus izvodi perifernim tačkama, a osvetljenje nije idealno ili je scena brzinski zahtevna.

Kada govorimo o CDAF sistemu fokusa, možemo ponoviti isto ono što smo nedavno rekli za D810. Koliko su se inženjeri zaduženi za razvoj ovog aparata potrudili oko faznog fokusa, toliko su zanemarili kontrastni. CDAF je jednostavno zastareo. Radi pouzdano, ali ne radi dovoljno brzo. Često ćete poželeti da ga iskoristite u nekoj retkoj situaciji, a on vas neće udostojiti makar pristojne, ako ne izuzetne brzine. Razumeli bismo odsustvo motiva da se prate trendovi u sferi bezogledalnih (MILC) aparata, ali je Nikon barem mogao da se ugleda na glavnog rivala (Canon Inc.) i konačno poradi na pitanju boljeg CDAF algoritma. Ako ste D750 planirali da kupite zbog snimanja video zapisa, spremite se na potpuno manuelno fokusiranje, jer ono što Nikon predstavlja kao kontinualni kontrastni fokus, u današnje vreme jednostavno nije vredno pomena.