Nikon D750, Test

ISO TEST, RAW

Pošto je Nikon D700 dugo važio za nekrunisanog kralja low-light segmenta, čiji je svojevremeni podvig bio referenca u celoj branši, za očekivati je da je veliki deo budućih vlasnika D750 zainteresovan upravo za ovaj aspekt.

Kako Nikon D750 nudi veći ISO raspon i po mnogim parametrima pretenduje na poziciju koju je ranije držao D700, pretpostavljamo da neće razočarati kada su ISO performanse u pitanju. Pogledajmo kako stoje stvari:

U pokušaju da utvrdimo eventualni napredak po pitanju kontrole šuma na poznatom FF senzoru od 24 MP, D750 ćemo opet uporediti sa D610 (levo D750, desno D610):

Najniže ISO vrednosti ne pokazuju nekakve bitne razlike među senzorima D750 i D610. Ipak, već na ISO 1600 se može primetiti suptilno prisustvo kolornog šuma na isečcima sa D610, a isti se pojačava i na ISO 3200. Na ISO 6400 je situacija već čista – D750 bolje čuva detalje i premda je šum svakako prisutan, on je uniforman i mahom je monohromatske prirode. ISO 12800 ne smatramo prevelikim zalogajem za D610, ali je D750 i ovde jasno bolji, za grubo 2/3 EV. Potencijal čišćenja je i na D610 više nego pristojan, pa se u praksi iz ISO 12800 itekako mogu izvući upotrebljivi rezultati. To pak ne važi za ISO 25600, kao graničnoj vrednosti za D610, jer D750 ovde odnosi veoma laku pobedu, kako količinom detalja i oštrine, tako i nižim nivoom kolornog i monohromatskog šuma. ISO 51200 možda nije naročito upotrebljiv (posebno jer u obliku kolornog šuma ima dosta niskofrekventnog, koji se dosta teško čisti), ali se uz pažljivu obradu PONEKAD može dobiti koliko-toliko upotrebljiv snimak.
 
Iskoristićemo priliku da ih uporedimo i na vanjskoj sceni, pošto se neretko dešava da se senzori ponašaju drugačije u vanstudijskim uslovima:

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade (levo D750, desno D610):

U ovoj situaciji još jednom možemo na delu videti da se u praksi šum ne mora uvek ispoljavati na način kako se to vidi u kontrolisanim studijskim uslovima. Minorne razlike se u ovim uslovima održavaju sve do ISO 3200, da bismo ih na 6400 mogli registrovati, a tek na ISO12800 lako uočiti, kada je neophodno i ozbiljnije čišćenje u obradi. ISO 12800 je kod oba aparata već ozbiljno „šumovit“, ali uz sasvim izvesnu prednost D750, kod kojeg možemo videti bitno manje prisustvo niskofrekventnog kolornog šuma. ISO 51200, za razliku od većine drugih aparata, na D750 ne možemo nazvati marketingom, jer je ona ipak bitno upotrebljivija od prostog pokazivanja u tabeli specifikacija. Možda se ne može upotrebiti u svakoj situaciji i možda je neophodno malo se pomučiti da bi krajnja fotografija dostigla određeni kvalitet, ali to je ipak više od onoga što nude neki drugi aparati.

Fasciniranost ISO performansama kakvu smo doživeli u toku testa Nikon Df modela, izostala je, ali to nipošto ne znači da D750 nije zadovoljio očekivanja. Štaviše, ako Nikon Df i top-model poput D4s stavimo po strani, D750 lako možemo proglasiti nezvaničnim šampionom ISO performansi.

Kao i uvek, prilažemo nekoliko snimaka načinjenih na višim ISO vrednostima i obrađenih nekim uobičajenim metodama, kako bi se moglo videti koliko je D750 sposoban da pruži, kada se primeni pažljiva obrada i interpolacija na nižu rezoluciju:

AF-S Nikkor 50mm f/1.4G @50mm f/8, ISO 51200, (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP



AF-S Nikkor 50mm f/1.4G @50mm f/8, ISO 20000, (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP



AF-S Nikkor 85mm f/1.8G @85mm f/2.8, ISO 12800, (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP