Nikon D750, Test

DETALJI, JPEG

Ako RAW možemo smatrati dominantnim formatom u procesu snimanja fotografija, JPEG svakako važi za primarni kada su u pitanju izlaz i distribucija fotografija. Zbog toga, kada je potrebno imati snimke „za odmah“ ili kada namena ne opravdava upotrebu RAW formata (a time i njegovu obradu), kvalitet JPEG-a koji aparat može da isporuči, može biti vrlo visoko na lestvici bitnih osobina.

Zato ćemo u ovom delu testa pogledati šta se od Nikona D750 može očekivati kada je JPEG u pitanju. U prethodnom bloku smo konstatovali da je JPEG novog aparata više nego zadovoljavajući, ali ćemo ipak detaljnije zaviriti u njegov potencijal. Test scena je istovetna, a snimci su napravljeni istovremeno kada i RAW:

Opet ćemo uporediti učinke oba tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

JPEG isečci potvrđuju sličan odnos, mada D750 beleži marginalno bolju količinu finih detalja. Oni se ne mogu registrovati bez ozbiljnog zagledanja, ali ipak su tu. Kolorit je veoma sličan, pa možemo reći da na tom polju Nikon nije bio sklon eksperimentisanju. Barem kada je podrazumevani Standard kolorni stil u pitanju.

Uporedićemo još jednom RAW i JPEG, ovaj put u studijskim uslovima:

Kontrolisani uslovi potenciraju malo očiglednije kvalitativne razlike među formatima, sa nedvosmislenom prednošću RAW-a u pogledu detalja, oštrine, mikrokontrasta i kolornog balansa. Čak, primetna je i bolja kontrola svetlih partija na novom aparatu.

Prividno veća detaljnost JPEG-a. može se postići pojačanim oštrenjem u aparatu. Kada se radi o ovom tipu interne obrade, najbolji recept je držati se neke sredine. Previše slabo oštrenje zapravo nije ono što je senzor sposoban da pruži, jer se dobar deo zamućenja javlja kao nusprodukt Low-pass, tj. Antialiasing filtera, kojim se vrše korekcije negativnih posledica formiranja slike na tzv. Bayer-ovim senzorima (tzv. demosaic). Zbog toga se ona u aparatima obično kompenzuje do nekog nivoa, kako bi se nadomestio inicijalni gubitak oštrine. Ukoliko korisnik ima potrebu za jačim oštrenjem, bilo da je u pitanju nadoknada optičkih vrednosti jeftinijeg objektiva ili želja za isticanjem detalja, DSLR aparati obavezno nude mogućnost podešavanja internog oštrenja. Kod Nikon aparata, oštrenje je dostupno u devet koraka, a moguće je i isključiti ga. Podrazumevani nivo je četvrti, a kakav je krajnji efekat svake vrednosti, može se videti na sledećim isečcima:

Kao što možemo videti, Nikon D750 ostvaruje pristojnu oštrinu JPEG-a već na trećem koraku, pa ju je moguće i oslabiti, bez da se izgubi na krajnjem kvalitetu. Povećanje se bez ozbiljnih posledica može vršiti do nivoa 6, ali nakon njega treba biti obazriv, jer preterano oštrenje fotografije može imati i svoje negativne implikacije. Prva, i najočiglednija, je pojava korone (svetlih senki na obodima različito obojenih površina; najizraženija je na poslednjem stepenu oštrenja), dok je druga čak i potencijalno nezgodnija, jer se tiče pojačanja izraženosti šuma. Zato, ukoliko imate potrebu da fotografije oštrite već u aparatu, dobro je prilagoditi ga konkretnom objektivu i konkretnoj situaciji, kako bi sve negativne strane bile svedene na minimum. Ukoliko se koristi RAW+JPEG zapis, oštrenje koje se primenjuje na JPEG nema nikakvih uticaja na RAW, pa se setovanjima u aparatu može pristupiti sa više slobode, bez bojazni da će snimci biti trajno upropašteni.