Nikon D750, Test

SOFTVER

Uobičajeni sistem menija je i dalje tu, ali je sada ubačena još jedna sekcija, pa ih ukupno ima šest: Playback, Photo Shooting, Movie Shooting, Custom Setting i Setup, kako se može videti i sa sledećih ilustracija: 

Pregled osnovnih stranica menija: grupe Playback, Photo Shooting, Movie Shooting, Custom Setting, Setup i Retouch

REZOLUCIJA SNIMANJA

Snimci mogu biti upisivani u JPEG ili RAW formatu, kao i kombinovano RAW+JPEG. Definisanje kvaliteta snimaka je moguće nezavisno za RAW i JPEG formate. Kvalitet RAW snimka (inače, Nikon NEF verzije) je moguć u dva pravca. Jednim se definiše „dubina“ kolornog prostora, a ona može biti 12-bitna ili 14-bitna, dok se drugom određuje nivo kompresije. Nikon D750 pruža mogućnost RAW zapisa u tzv. lossless compressed i compressed kvalitetu. Lossless compressed, iako komprimovan, isporučuje snimak bez ikakvih gubitaka u kvalitetu, budući da je korišćen reverzibilni algoritam kompresije. Rezultujući fajl je na taj način smanjen za oko 30% (u odnosu na materijal sa senzora), a kvalitet je očuvan. Druga varijanta kompresije ne uključuje reverzibilan algoritam, tako da je mali delić kvaliteta nepovratno izgubljen, ali uz 40-55% manji rezultujući fajl. Na žalost, za razliku od D810, koji je doneo Small RAW, D750 raspolaže isključivo RAW-om maksimalne rezolucije. Jedini način da dobijete manji rezultujući RAW je korišćenje 1.2x ili DX (APS-C) formata. Rezoluciju NEF-a u FX formatu iznosi punih 24.3 MP (6016 x 4016), u 1.2x je to 16.7 MP (5008 x 3336), dok je u DX-u 10.3 MP (3936 x 2624). Očekivali smo i Uncompressed (nekompresovani) NEF zapis, ali je on ovaj put izostao.

JPEG je po pitanju rezolucije i kvaliteta mnogo fleksibilniji. Ponuđen je u oba formata u po tri rezolucije i stepena kompresije. U FX formatu: Large od 24.3 MP (6016 x 4016); Medium od 13.5 MP (4512 x 3008) i Small od 6 MP  (3008 x 2008). U 1.2x krop formatu: Large u 16.7 MP (5008 x 3336); Medium u 9.4 MP (3752 x 2504) i Small u 4.1 MP (2503 x 1664). U DX formatu: Large od 10.3 MP (3936 x 2624); Medium od 5.6 MP (2944 x 1968) i Small od 2.6 MP (1968 x 1312). Drugi nivo kontrole kvaliteta JPEG-a je u prioritetu kompresije, koji može biti Optimal quality, kada je težište na višem kvalitetu, nezavisno od veličine izlaznog fajla ili Size priority, kada je težište na veličini fajla, nauštrb od kvaliteta. Definisanih stepena kompresije ima tri: Fine (stepen kompresije 1:4), Normal (1:8) i Basic (1:16).

KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA

Najbolji efekat uklanjanja optičkih anomalija objektiva dobija se obradom RAW snimaka, u specijalizovanim aplikacijama. Međutim, procesori u aparatima su već duže vreme na nivou da se mogu izboriti sa ogromnom količinom materijala u realnom vremenu, pa i D750, kao i većina drugih DSLR-ova, poseduje mogućnost korekcije optičkih i/ili geometrijskih nesavršenosti objektiva u realnom vremenu. Naravno, samo u JPEG formatu. Nikon je već godinama poznat po kvalitetnim algoritmima za korekciju, a obuhvaćene su korekcije „barelnih“ geometrijskih izobličenja (preporučena su za G i D klasu objektiva), kao i hromatskih aberacija. Korekcija hromatskih aberacija funkcioniše prilično dobro, pa i objektivi sa relativno izraženim hromatskim aberacijama bivaju odlično korigovani. U post-procesu ih je moguće ukloniti nešto preciznije i sa manje gubitaka u konturnoj oštrini, ali kako je takva obrada preporučena isključivo za RAW format (na koji korekcije i inače ne utiču), automatska korekcija je sasvim dobrodošla.

ACTIVE D-LIGHTING

Active D-Lighting algoritam je jedan od prvih pokušaja da se slabiji dinamički raspon digitalnog senzora nadomesti realtime softverskom korekcijom u aparatu, u toku snimanja, bez potrebe za intervencijom korisnika, osim u pogledu definisanja nivoa zahvata. Active D-Lighting (u daljem tekstu ADL) je vrlo sličan Shadows/Highlights opciji u grafičkim aplikacijama, gde se sužen dinamički raspon nadomešćuje prosvetljavanjem senki, odnosno potamnjivanjem jače eksponiranih delova snimaka, te na taj način – dovođenjem u balans. Prejak kontrast se smanjuje, ali bez negativnih posledica kakvo bi bilo klasično dovođenje kontrasta u minus. Po preporukama iz Nikona, ADL je najefektniji kada se koristi u kombinaciji sa Matrix modom merenja svetla. Nivoa korekcije ima četiri, a osim njih, tu je i Auto, kojim se potrebni nivo automatski određuje, neposredno pred okidanje (osim u manuelnom modu fotografisanja, kada se Auto mod ponaša kao Normal nivo). Na sledećem primeru možemo videti četiri nivoa u odnosu na snimak bez uključenog ADL-a:

Demonstracija Active D-Lighting opcije, s leva na desno: isključena, Low, Normal, High i Extra-high intezitet

Na snimku iznad se jasno može videti učinak ovog algoritma na celokupni tonalitet i balans senki i osvetljenih partija. Njegov uticaj neće biti jednako vidljiv u svim situacijama, a izražen je kada su u pitanju jaki kontrasti. Postoje i situacije u kojima nije poželjno potencirati upotrebu ADL-a, jer se jak intezitet prosvetljavanja senki može negativno ispoljiti, u vidu kolornog šuma i deformacija boja u tamnijim delovima snimka. Ista problematika prati i snimke urađene na višim ISO vrednostima, pa je upotreba ADL-a onemogućena na vrednostima iznad ISO 12800 (sve softverske Hx.x vrednosti). Takođe, primetili smo da u određenim situacijama, baš kao i u slučaju ALO algoritma na Canon aparatima, ADL može biti kontraproduktivan, izazivanjem najblaže rečeno čudne reprodukcije boja, pa je njegova primena preporučena u slučajevima kada se koristi RAW+JPEG zapis, jer je narušen kolorit tada lakše popraviti. Eventualno, može se posegnuti i za bracketing-om, koji je ponuđen i u kombinaciji sa ADL-om. Tako će ADL Bracketing omogućiti snimanje serije fotografija, pri čemu se svaka odlikuje drugačijim stepenom ADL-a.

Iako ne sumnjamo da će određenom krugu korisnika ova funkcija biti i dalje zanimljiva, moramo da primetimo da ona poslednjih godina postaje suvišna, pošto je dinamički raspon Sony senzora koje Nikon koristi, toliko proširen da se mnogo efektniji rezultat mogu dobiti veoma jednostavnom naknadnom obradom. Ipak, ukoliko su potrebni instant rezultati, ADL može biti koristan.

RETOUCH MENU

Jedna cela stranica u meniju je dodeljena opcijama za retuširanje već snimljenih fotografija. D750 nudi čak 20 različitih opcija, od čega 16 otpada na razne vrste obrada. Osim geometrijsko/optičkih korekcija, kao što su: Straighten, Distortion Control, Fisheye i Perspective Control, bazična grafička obrada pruža i neke kolorne, ali i grafički kompleksnije filtere. Tu su: Red-eye Correction, Trim, Monochrome, Filter Effects, Color Balance, Image Overlay, Resize, D-Lighting, Color Outline, Color Sketch, Quick Retouch, Selective Color  i Miniature Effect. Osim pomenutih, tu je NEF (RAW) Processing kojim se u aparatu vrši konverzija RAW-a u JPEG, parametrima koje korisnik sam zadaje, a ekvivalent su onih koje aparat primenjuje prilikom fotografisanja. Ukoliko postoji potreba da se novodobijena obrada uporedi sa postojećim snimkom, tu je opcija Side-by-side Comparison, a jedna od opcija, Edit Movie, namenjena je osnovnoj obradi („seckanju“) snimljenog video materijala. Možda nije Adobe Photoshop™, ali je sasvim fina kolekcija raznih alatki za bazičnu obradu, kojom se mogu postići impresivni efekti, bez potrebe da snimak napusti aparat.

CUSTOM SETTING

Sastavni deo menija svih Nikon DSLR-ova više klase je i poseban Custom Setting odeljak, koji kombinuje opcije specifične za određeni deo operacija. Sekcija ima sedam, a podeljene su po slovima i bojama: Autofocus (a), Metering/Exposure (b), Timers/AE-Lock (c), Shooting/Display (d), Bracketing/Flash (e), Controls (f) i Movie (g). Sadrže praktično sve što bi vam ikada moglo zatrebati, a kao i za sve ostalo, pritiskom na Help komandu (dok ste u meniju), može se dobiti i kratak opis svake pojedinačne opcije, što zaslužuje posebnu pohvalu. Zamerku upućujemo jedino na pomalo konfuznu organizaciju, zbog čega ćete neke opcije konstantno tražiti na pogrešnoj lokaciji, a tome doprinosi i nedovoljno jasno odvajanje pojedinačnih sekcija. Tako je moguće otvoriti sekciju Shooting/Display (d) i završiti u Timers/AE Lock (c) opcijama, pošto je skrol beskonačan i ciklično izlistava ponuđene opcije svih sekcija u paketu. Letimičan uvid u opcije koje su na raspolaganju, možete videti na sledećim screenshot-ovima sa displeja: 

Sedam sekcija Custom Settings odeljka

NON-CPU LENSES PODRŠKA

Upotreba objektiva koji ne raspolažu sopstvenom elektronikom, te aparatu iz tog razloga ne pružaju povratnu informaciju o trenutnom otvoru blende i žižnoj daljini (zbog čega ni aparat nije u mogućnosti da izvrši merenje), znatno je olakšana zahvaljujući ovoj opciji. Dozvoljeno je memorisanje parametara za ukupno devet objektiva, a predviđen je unos žižne daljine i maksimalnog otvora blende. Unosom informacija o žižnoj daljini, eksterni blic će moći da prilagođava zum glave trenutnoj žižnoj daljini i time optimizuje ugao koji blic pokriva. Osim toga, informacija o žižnoj daljini će biti upisana u EXIF, a time dostupna i u režimu pregleda. Ukoliko se kao podatak navede maksimalni otvor blende, isti će biti dostupan u prikazu parametara u tražilu, a biće prilagođena i snaga bljeska blica. U slučaju da su oba parametra na raspolaganju, i merenje će biti upotrebljivo, s tim što je preporučena upotreba Center-weighted ili Spot merenja. Ukoliko su u pitanju zum objektivi, unos će biti nevalidan sa promenom žiže, pa ga je neophodno korigovati ili upisati pod novim brojem.

BRZINA

Kako je Nikonu D750 pripala ne baš zahvalna uloga naslednika svojevremeno odlično primljenog i u budžetskoj kategoriji dominantnog akcionog aparata, modela D700, osvrt na aspekt brzine će biti malo drugačiji, nego što to inače praktikujemo u ovom delu testa. Ugrožavanje top modela se nekako čini kao prevelika ambicija, ali zato deluje da ni performanse Nikona D700 nekako nisu slabe da bi ih novi model tek tako prevazišao.

Novi procesor je doneo veću teorijsku brzinu, a koliko je toga prepušteno korisniku, više zavisi od marketinga, nego od mogućnosti projektnog tima. Kontrole su agilne, možda i jedne od najboljih do sada u pogledu odziva, spremnost aparata za rad nakon uključivanja je gotovo trenutka, a novi autofokusni sistem je, uz sve poznate nedostatke, definitivno na najvišem nivou koji ovaj proizvođač može da ponudi. Nešto je drugačija situacija kada se osvrnemo na kontrastni fokus (CDAF) u LV režimu, jer on nije pretrpeo praktično nikakva vidljiva unapređenja, pa će čekanje i kolebljivost u lošijim uslovima ostati isti.

Sklop memorijskog kontrolera i bafera je, na žalost, tek delimično unapređen, pa se čini da je ovaj aspekt možda malo potcenjen na spisku potrebnih poboljšanja i razlika u odnosu na postojeće modele. Posebno što unapređenja u ovom domenu možemo protumačiti tek kao simbolična u odnosu na D610, koji bi trebao biti aparat niže kategorije (ili možda ipak ne?). Rafal je ubrzan na 6.5 fps. Ovo je za većinu manje zahtevnih profesionalaca i gotovo sve entuzijaste više nego dovoljno, ali pruža tek polovično zadovoljstvo vlasnicima čuvenog D700. Pomenuti aparat je nominalno postizao 5 fps, ali je ova brzina mogla biti prevaziđena upotrebom vertikalnog gripa i EN-EL4a baterije, kada je brzina rasla na svojevremeno izuzetnih 8 fps. Sada te mogućnosti ubrzanja nema, ali je barem inicijalna brzina pristojna. Osvrt na D610 opet izaziva veoma čudne reakcije, jer njegovih 6 fps nisu ništa značajno lošije od 6.5 fps novog aparata.

Situacija sa memorijskim baferom je malo jednostavnija, iako ne baš najpovoljnija po novi aparat. Deklarisan kapacitet memorijskog bafera ukazuje na to da je on tek minimalno proširen i da veća brzina nekako nije bila cilj, kada je pozicioniranje ovog aparata u pitanju. RAW dozvoljava niz od 15 snimaka, do usporenja kada brzina pada na (i dalje respektabilnih) 4 fps. JPEG je skoro potpuno nesputan i maksimalnih 87 snimaka u nizu bez usporenja, teško da će ikad biti dostignuti. Kombinovani RAW+JPEG upis malo komplikuje situaciju, pa će bafer moći da obezbedi do 9 snimaka bez usporenja, da bi nakon punjenja bafera nastavio da okida veoma sporo (odokativno oko 2.5fps). Naravno, podrazumeva se da je za najbolje brzinske rezultate  neophodno obezbediti i dovoljno brze memorijske kartice. Ono što se ne uklapa u ostatak performansi je upis na karticu u kombinaciji sa aktivnom redukcijom šuma. Tada se nakon snimka aparat gotovo blokira na nekoliko sekundi, te je nemoguće pristupiti bilo kojoj funkciji aparata. Zašto je ovo ovako rešeno, nije nam poznato, ali znamo da se isto dešava i na nekim drugim Nikonima. Očigledno je deo tima zadužen za softver, algoritam nedovoljno optimizovao, pa se to direktno odražava na ovaj aspekt rada.