Nikon D810, Test

REPRODUKCIJA BOJA

Pitanje reprodukcije boja uglavnom nije vezano za RAW, pošto se on u dobroj meri može korigovati u obradi. Svakako, „doživljaj“ boja koji je „usađen“ u softver aparata može biti i jeste različit od brenda do brenda, pa čak i od modela do modela jednog istog brenda, a kako je percepcija boja individualna, tj. stvar ukusa, boje se generalno fabrički profilišu tako da obuhvate što veću grupaciju korisnika kojima će biti prijatne za oko. U slučaju RAW-a, kolorni profil postaje samo polazna osnova za obradu (iako svakako bitna) i iako može uticati na generalnu dopadljivost, mnogo veći faktor predstavlja u slučaju JPEG formata. JPEG je, kao što je opšte poznato, daleko slabijeg potencijala za obradu od RAW-a, a sama činjenica da je u pitanju format koji po kolornom kanalu dozvoljava tek 8-bitnu dubinu kolornog prostora, govori sama za sebe. Zbog toga je, barem onima koji pretežno koriste JPEG i oslanjaju se na njega kao na konačan rezultat ili materijal za prezentaciju, od izuzetnog značaja kako aparat reprodukuje boje.

Balans bele (WB) je moguće podešavati na više načina. Osim klasičnog, automatskog moda koji nudi dva modaliteta rada (Auto1 i Auto2, a razlikuju se po tome da li vuku na hladnije ili toplije tonove), WB se može preuzeti iz liste predefinisanih vrednosti, podesiti pomoću Kelvinove skale u rangu između 2500-10000K ili izmeriti ručno – direktnim merenjem ili pomoću postojeće fotografije. Specifičnost Nikona D810 je u tome što se balans bele u LV režimu može izmeriti preciznošću piksela, korišćenjem nove Spot White Balance opcije. Na taj način se štedi vreme i obezbeđuje daleko preciznije određivanje ispravne vrednosti.

Kontrola kolornih stilova je unapređena na više nivoa. Najpre, uveden je potpuno novi stil pod nazivom Flat, čiji naziv nepogrešivo asocira na video zapis. I naravno – tome je i namenjen. Pošto je obrada video materijala bitno drugačija i (bićemo slobodni reći – kompleksnija) disciplina od fotografske, u smislu nametnutih ograničenja, kolorni stil koji odlikuju uzdržane boje i osnovni parametri (poput osvetljenosti, kontrasta i saturacije) čini naknadni rad sa videom bitno lakšim. Da sve bude još bolje, Nikon je postojeću skalu definisanja pojedinačnih parametara kolornog stila „usitnio“, pa se svaki od njih može korigovati za 0.25, umesto za cele podeoke. Ovo pruža daleko veću preciznost i kontrolu što će, nadamo se, usvojiti i ostali proizvođači. Ni tu nije kraj. Ponuđenoj listi parametara, među kojima su oštrina, kontrast, saturacija i tonalitet, pridodat je i nov klizač – Clarity. Svako ko je ikad posegao za nekim RAW procesorom, zna da ovaj parametar služi za korekciju mikrokontrasta i bez obzira što će većina strastvenih fotografa odmahnuti glavom, moramo reći da ovo itekako može biti od pomoći onima koji su prinuđeni da se pretežno oslone na JPEG. O uštedi vremena da i ne govorimo!

Prvo ćemo pogledati kako se Nikon D810 snalazi u nekim uobičajenim situacijama kada je u pitanju reprodukcija boja (primeri su samo smanjeni na web rezoluciju, bez ikakve dodatne obrade):

Nikon D810 nudi set od šest predefinisanih kolornih stilova (Picture Control), kojima se aparat u jednom koraku može prilagoditi određenoj nameni, odnosno prirodi scene koja se fotografiše. Pogledajmo kakav je njhov uticaj na krajnji rezultat:

Standard kolorni stil



Neutral kolorni stil



Vivid kolorni stil



Portrait kolorni stil



Landscape kolorni stil



Flat kolorni stil

Osim kolornih stilova, na raspolaganju je monohromatska konverzija. Može biti bazična, svedena na prostu desaturaciju:

Obična C/B („monohrom“) konverzija

...ili potpomognuta provlačenjem kroz simulirane kolorne filtere, kakvi su se nekad koristili u analognoj fotografiji:

C/B konverzija sa simulacijom dodatnih kolornih filtera

Ukoliko to nije dovoljno, monohromatska fotografija može biti provučena kroz neki kolorni ton po želji korisnika:

Tonirana monohromatska konverzija u 9 ponuđenih varijanti