Nikon D810, Test

ISO TEST, RAW

Svojevremeno smo, u testu Nikona D800(E), utvrdili da je godinama eksploatisana mantra o negativnom uticaju rezolucije na ISO performanse, konačno razvejana. Zaključak je bio da kada se primeni „normalizacija“, tj. svođenje rezolucije na istu konačnu površinu, bila ona digitalna ili analogna, poput štamparskog papira, senzor visoke rezolucije uspeva da isporuči najmanje jednako dobar rezultat, kao i aparat niže rezolucije. Očekivano, kada se njihovi rezultati uporede 1:1, tj. kada se prisustvo šuma analizira na nivou 100% uvećanja, nesumnjiva je prednost senzora niže rezolucije. Međutim, to nikako ne diskvalifikuje aparat poput D810 za namene koje favorizuju modele niže rezolucije.

Nikon D800(E) je pokazao da uvreženo mišljenje ne mora biti (i nije) aksiom, već da je u tom domenu do zadovoljavajućih rezultata moguće doći na nekoliko načina.

Ne sumnjamo da je i D810 ostao na istom kursu, te da ISO performanse teško mogu da podbace. Ipak, proverićemo to i u praksi, najpre u RAW formatu. Studijsku scenu nismo menjali, a oštrenje, koje negativno utiče na ispoljavanje šuma, isključeno je. Isključena je i bilo kakva redukcija šuma, tako da isečci demonstriraju maksimalnu moguću količinu šuma koju senzor pokazuje.

100% isečci, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. Uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 6400, radi sagledavanja upotrebljivosti (s leva na desno – Nikon D810, D800 i D800E):

Iako bi po svoj prilici ovaj deo testa trebao da bude posvećen samo ISO performansama, nas je D810 u ovoj priči kupio ponudom donjeg dela raspona, koji kreće od svega 32! U DSLR svetu je ovo jedinstven slučaj, jer je obično donja granica ISO 50. Kao što se može videti, D810 raspolaže i međuvrednostima, pa se osim priloženih na isečcima, u aparatu nudi i ISO40, kao i ISO 80. Bez obzira što je teško uvideti dobitke na polju šuma, kojeg nema ni na ISO100, niže ISO vrednosti se mogu upotrebiti kao svojevrsna zamena za ND filtere, kojima se produžava ekspozicija, onda kada je to potrebno. Osim za postizanje specifičnog efekta „kretanja“ vode na fotografijama, ISO32 će omogućiti i korišćenje objektiva velike svetlosne moći, na maksimalnim otvorima blende, što smo u praksi i isprobali, sa više nego uspešnim epilogom.

Prisustvo, odnosno odsustvo šuma na snimcima D810 se može uočiti sve do ISO 400, da bi u rasponu od 800 do 1600 njegov uticaj minimalan, bez naročitog narušavanja detalja. Kolorni šum se neupadljivo pojačava do ISO3200, da bi tek na ISO6400 postao izražen. Čak i tada on ostaje visokofrekventan, pa se ne ističe kolornim „flekama“ koje drastično narušavaju kvalitet. Trend rasta takvog šuma se nastavlja do ISO 12800, kada naglo postaje niskofrekventan i veoma nezgodan za čišćenje. Ipak, tek je maksimalnih ISO 51200, dobijenih softverskim putem, doista teško očistiti, jer čak i sa maksimalnom intenzitetom uklanjanja, za njim ostaje magentno-plava kolorna primesa, protiv koje je jedini vid borbe selektivna desaturacija, kao nužan kompromis.

Komparacija sa ostala dva aparata je praktično nepotrebna – ni jedan od aparata se ne ističe performansama, osim blagih fluktuacija od vrednosti do vrednosti. Čak se ni na maksimalnih ISO 25600 ne vidi prednosti novog aparata, iako mu bazni raspon dobacuje do 12800, što je za celu blendu više od onog čime se može pohvaliti senzor D800(E). ISO 51200 tumačimo kao neuspešan marketinški trik – očigledno je da je u želji da pokaže nešto više od ustaljenog, Nikon ponudio nešto što nije u skladu sa dometima ovog senzora. Najzad, on je toliko superioran u nekim drugim aspektima, da bi traženje razloga za kritiku bilo najblaže rečeno – drsko.

Iskoristićemo priliku da ih uporedimo i na vanjskoj sceni, pošto se neretko dešava da se senzori ponašaju drugačije u vanstudijskim uslovima:

100% isečci, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. Uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 6400, radi sagledavanja upotrebljivosti (s leva na desno: D810, D800 i D800E):

Suptilne razlike koje smo u prethodnom delu ISO testa imali prilike da vidimo, gotovo su u potpunosti isčezle u uslovima na otvorenom. Noćna scena je i ranije u više navrata pokazivala da međusobni odnos senzora nije konstanta i da itekako može varirati u odnosu na uslove u kojima su snimci nastali. Na delu raspona do ISO 10000, sva tri aparata su podjednaka, u meri da bi se isečci lako mogli pomešati i posmatrač ne bi imao ideju koji je aparat snimio koji isečak. Iznad ove vrednosti, barem do onde dokle dopire ISO raspon prethodnika (a to je ISO 25600), D810 čak gubi dah i ispoljava za nijansu više kolornog šuma. Naravno, kako snimci nisu načinjeni u istom trenutku (čak ni iste godine, a kamoli dana ili trenutka), deo ovih razlika se može pripisati tome. Kako god okrenemo, činjenica je da se nijanse veoma lako mogu izgubiti ili pojaviti, u zavisnosti od uslova rada, pa je svaka prednost ili zaostatak, dok god je minimalan, veoma relativna kategorija, osmi ukoliko ne praktikujete snimanje u strogo kontrolisanim uslovima.

Na redu je par primera koji pokazuju kako se šum može kontrolisati u obradi, što algoritmima uklanjanja, što tehnikom interpolacije na nižu rezoluciju:

AF-S Nikkor 50mm f/1.4G @50mm f/8, ISO 12800, (ACR NR): 36MP, 12MP, 6MP, 2MP



Tamron SP 70-200mm f/2.8 VC @200mm f/2.8, ISO 12800, (ACR NR): 36MP, 12MP, 6MP, 2MP



AF-S Nikkor 85mm f/1.8G @85mm f/4, ISO 10000, (ACR NR): 36MP, 12MP, 6MP, 2MP