Nikon D810, Test

ISO TEST, JPEG

Bez obzira na očigledne prednosti RAW formata, jedan deo korisnika je s razlogom okrenut JPEG-u, kao formatu koji obezbeđuje daleko brži „workflow“, odnosno – kraći period od okidanja do konačnog snimka. Jedan deo otpada na fotografe kojima je brzina od ključnog značaja u radu, dok drugi, mnogo već deo, JPEG koristi kao format lakši za manipulaciju, s obzirom da je gro parametara već u startu definisano u skladu sa prosečnim potrebama. Tu je i brzinska, ali i prostorna zahtevnost, koja je znatno niža u slučaju korišćenja JPEG-a, pa i to može biti jedan od razloga u korist ovog popularnog formata. Posebno kada se radi o akcionim scenama, koje u slučaju korišćenja RAW-a mnogo brže napune bafer, čineći aparat na momente neupotrebljivim. U takvim situacijama, JPEG može biti dobar saveznik, pa ćemo u nastavku testa pokazati kako se aparat bori sa šumom prilikom korišćenja ovog formata.

Zbog ograničenog manevarskog prostora vezanog za naknadnu obradu, poželjno je da JPEG u startu bude dorađen tako da broj potrebnih dodatnih intervencija bude minimalan. Kada je šum u pitanju, njegov uticaj je u JPEG formatu drugačiji, što je zasluga određenog stepena unutrašnje redukcije, ali i nivoa kompresije. Pogledaćemo kakve rezultate D810 obezbeđuje na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim suparnikom. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:

100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez obrade i redukcije šuma – uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 6400, radi sagledavanja upotrebljivosti (s leva na desno – D810, D800 i D800E):

Ono što odmah privlači pažnju je održanje detalja sa rastom ISO vrednosti. Nikon D810 daleko bolje čuva detalje, nezavisno od ISO vrednosti i to čini na način da je skoro nemoguće pronaći neku negativnu stranu toga. Sve do ISO 6400, D810 drži druga dva aparata na jasnoj distanci, i po pitanju očuvanih detalja i po pitanju šuma. Kako kolornog, tako i monohromatskog. Prednost konturne oštrine se na višim ISO vrednostima gubi, ali je borba sa šumom i dalje evidentno bolja. Tek se na ISO 25600 D810 predaje i pokazuje tragove nekog oblika „skrivene“ redukcije šuma uzrokovane kompresijom, zbog čega stradaju detalji. ISO 51200 ne postoji na prethodniku, mada se pošteno govoreći, i nema šta naročito porediti – gornji limit ISO raspona Nikona D810 je jalov marketinški trik. Nijedan aspekt fotografije nije sačuvan u prihvatljivom obliku, pa su osim detalja, narušene i grube konture, a kolorni šum je fotografiju devastirao u toj meri, da je na momente teško identifikovati da li se ispod hrpe šarenih piksela nalazi nešto korisno ili je to samo „halucinacija“ senzora.

Redukcija šuma je jedna od opcija koja može pomoći u efikasnijoj borbi sa ovom pojavom, a ograničena je isključivo na JPEG format. Algoritam unutrašnje redukcije je dostupan u tri koraka, a može biti i isključen. Na poznatoj sceni ćemo uporediti učinke redukcije šuma:

100% isečci sa D600, s leva na desno – NR isključen, low, normal i high:

Pošto Nikonov algoritam unutrašnje redukcije šuma do ISO 1600 vrši selektivno uklanjanje isključivo sa najtamnijih partija snimka, ne iznenađuje to što su isečci do ove vrednosti praktično istovetni, bez obzira na primenjen stepen NR-a (Noise Reduction). Gubitak detalja je minimalan, ali bismo mi ipak preporučili isključivanje u uslovima gde svetlosti ima dovoljno za angažovanje najnižih ISO vrednosti. Na delu raspona iznad ISO 1600, između 3200 i 128000, prvi stepen redukcije vrši tek simbolično čišćenje, pa bismo mogli reći da nema bojazni od neželjenog „peglanja“ snimaka čak i ako je non-stop uključen. Druga dva nivoa, a posebno najjači, pokazuju već dosta agresivniji oblik čišćenja, koji uz šum uklanja i deo detalja. Agresivnost srednjeg stepena redukcije počinje da se ispoljava na ISO 20000, dok najjača redukcija svoje negativne osobine ispoljava već na ISO 16000. Teksturirane površine snimka postaju gotovo plastične, zbog detalja koje je algoritam redukcije šuma „odneo“ u paketu sa šumom. Ukoliko ćete češće koristiti najviše ISO vrednosti, najiskrenija preporuka bi bilo korišćenje isključivo RAW formata, koji pruža daleko veću slobodu i selektivno uklanjanje, kako po tipu šuma, tako i u odnosu na parcijalne delove snimka. U slučaju da nemate drugog izbora, što bi bila svaka situacija koja iziskuje fotografije „za odmah“, onda će i redukcija biti dobrodošla stvar, iako treba znati da njena upotreba smanjuje i agilnost aparata, pošto se vrši simultano sa fotografisanjem, neposredno pred zapisivanje snimka na memorijsku karticu. Što je stepen redukcije snažniji, to je i brzina odziva aparata nakon snimljene serije, manja.