Nikon D810, Test

TEST AF SISTEMA

Poslednja revizija ovog AF sistema, koja je bila predstavljena načelno sa D800(E), u praksi se pokazala veoma dobrom i pored očigledne tehnološke zrelosti za unapređenje. Najveća zamerka koju ovaj sistem dobija u poslednje vreme, tiče se broja i rasporeda krstastih AF tačaka. Ako to izuzmemo, AF sistemu Nikona D810 se nema šta posebno zameriti. Kao i svaki AF sistem, verziran fotograf ga lako može zbuniti i naterati na grešku, ali isto tako i izvući iz njega maksimum u skoro svakoj situaciji.

U ovoj sekciji testa ćemo se pozabaviti testiranjem autofokusnog sistema u svakodnevnim uslovima, u situacijama koje simuliraju nekakve realne izazove. Broj modova i režima fokusiranja je takav da praktično ne postoji scena koju ovim aparatom ne možete pokriti, a kakve su njegove performanse, pokušaćemo da prikažemo na primerima, ali bez pretenzija da to bude u rangu laboratorijskog testiranja, jer bi obim takvog testa prevazišao cilj recenzije.

Pažnju ćemo posvetiti prvenstveno kontinualnom fokusu, kao kritičnom načinu fokusiranja. Pogledajmo jedan primer metoda zone od 9 tačaka:

AF-C/Dynamic-Area9, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 9 tačaka;
(Tamron SP AF 70-200mm f/2.8 Di LD (IF) Macro @200mm f/2.8)

Rutinska vežba za D810, sa veoma velikim postotkom uspešnih snimaka. Čak ni višestruke promene u svetlu, jaka refleksija u pojedinim momentima, pa i kontra-svetlo, nisu napravile veći problem. Kao i kod svih aparata, i ovde je bilo promašaja, ali sve u okvirima uobičajenog. Malo teži uslovi stavljaju AF na ozbiljno iskušenje. Uslovi veštačkog osvetljenja i akciona scena, mogu drastično da pogoršaju stvar, pa smo aparat isprobali i u takvim uslovima, korišćenjem metoda sa jednom izabranom AF tačkom:

AF-C/Single-point, fokusni mod praćenja, korišćenjem jedne izabrane tačke, u DX modu;
(Tamron SP AF 70-200mm f/2.8 Di LD (IF) Macro @200mm f/2.8 (240mm ekv.))

Ovaj konkretan snimak potvrđuje tezu da se radi o AF sistemu kojem se može verovati. Ipak, procenat promašaja je u ovakvim uslovima nešto veći, jer se osim haotičnog osvetljenja, nepredvidivo menja i distanca subjekta. U takvim uslovima svaki aparat greši, a Nikon D810 se i ovde uklapa u prosek više klase aparata.

Dobri uslovi nisu jedino što je potrebno da bi AF funkcionisao besprekorno. Ako se prilikom snimanja forsira drastična brzina promene distance na kojoj se subjekt nalazi, često se može završiti sa čitavom serijom promašaja. Probali smo aparat i u takvim uslovima:

AF-C/Group-area, fokusni mod praćenja, korišćenjem grupe od ravnopravnih 5 tačaka;
(Tamron SP AF 70-200mm f/2.8 Di LD (IF) Macro @200mm f/2.8)

D810 je ovde pokazao ono u čemu je dobar, pa je niz snimaka u rafalu ispratio skoro bez greške, sa svega par nedovoljno oštrih, ali ne i promašenih snimaka! Da bi praćenje mete bilo lakše, odlučili smo se za novi metod – grupu od 5 ravnopravnih AF tačaka. Ovaj metod se, kao što smo u početku testa naveli, od dinamičke zone sa 9 tačaka razlikuje (osim po broju angažovanih tačaka) po tome što su tačke ravnopravne, bez prioriteta na jednoj, kao što je to slučaj sa Dynamic-Area metodu. Group-Area svih 5 tačaka tretira ravnopravno, a njihov međusobni odnos je određen samo distancom mete, jer se fokus bazira na tački koja je najbliža izabranoj meti.

Vratimo se na trenutak na loše svetlosne uslove. Bez obzira na kretanje na sceni ili dinamično svetlo, manjak svetla uvek uzrokuje poteškoće za AF sistem. A ako loše svetlo obojimo, dobijamo kombinaciju u kojoj ni sofisticirani AF sistem koji prepoznaje lica, nije baš potpuno pouzdan. Međutim, čak se i u takvim slučajevima mogu angažovati poluautomatski metodi, poput metoda Auto-area, kada AF sistem svojevoljno bira aktivne AF tačke:

AF-C/Auto, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 39 tačaka;
(Tamron SP AF 70-200mm f/2.8 Di LD (IF) Macro @200mm f/2.8)

Kada subjekt fotografisanja zauzima veći deo kadra ili je najbliži objektivu (kao što je na snimku iznad slučaj), promašaji su relativno retki, budući da je distanca primarni oblik određivanja aktivnih AF tačaka od strane aparata. Kako god, bez obzira što je nama to u ovom slučaju pošlo za rukom, automatski izbor tačaka ne bismo preporučili nikome ko iole voli da kontroliše situaciju.

3D-Tracking metod je svojevremeno napravio pravu malu revoluciju u pogledu moći AF sistema, a svojom genijalnošću i danas izaziva oduševljenje. Uz uslov da unapred odredite metu u kadru i poziciju iste održavate unutar omeđenog fokusnog polja, možete očekivati čitavu seriju kompozicijski veoma slobodnih snimaka, koji će omogućiti da iz niza dobijenog brzim rafalom, izdvojite one koje vam odgovaraju po svim parametrima.

Primer AF-C/3D-Tracking fokusnog moda trodimenzionalnog praćenja dinamičkom selekcijom tačaka;
(Tamron SP AF 70-200mm f/2.8 Di LD (IF) Macro @200mm f/2.8)

Konkretan primer nije bio posebno zahtevan, iako je u pitanju meta u dolasku. Razlog je jasna distinkcija u odnosu na prednji i zadnji plan, kao i izdvojenost u odnosu na ostale potencijalne mete u kadru. Tandem AF sistem – svetlomer, ovde pokazuje svu svoju moć, a manje iskusnim fotografima pruža prečicu do bolje ispraćenih akcionih scena.

AF sistem novog Nikona je odličan. Možda više ne nosi lentu prestiža, kao što je to nekad bio slučaj, ali se itekako ima čime pohvaliti: Vredan hvale je pre svega zbog pouzdanosti, a ona nije rezervisana samo za dobre ili prosečne, već i za veoma loše uslove. Najzad, raspon delovanja koji se proteže od -2 do +19EV, označava da će Nikon D810 biti sposoban da obezbedi funkcionisanje čak i kada to deluje skoro nemoguće!

U slučaju kontrastnog fokusa važe neki drugačiji utisci. Nikon se na ovom polju ponaša potpuno neprepoznatljivo, bezidejno i dovoljno drsko da skoro u potpunosti ignoriše vapaje korisnika za poboljšanim fokusom u LV-u i video modu. Prvi pokušaj promene na ovom terenu, bilo je i Nikonov poslednji. Nakon pionirskog pokušaja implementacije videa u DSLR aparat (D90), Nikonu je trebalo nekoliko godina da tu ideju konačno uobliči u nešto upotrebljivo. Iskreno se nadamo da konstrastni fokus neće zadesiti ista sudbina!

Preciznost kontrastnog fokusa je i dalje visoka, kako se od ovog načina rada i očekuje. Ali, nedovoljno je brza i nimalo fluidna, što je jedan od preduslova za uspešnu realizaciju kontinualnog fokusa u video modu. Skokoviti fokusni prelazi, sklonost ka preskakanju izabrane tačke fokusa i učestalo kolebanje kada uslovi nisu idealni, predstavljaju trenutni domet koji je Nikon dosegao sa D810. Naravno da ne verujemo da je ovo najbolje što ova kompanija može, ali verujemo da je to najbolje što je u ovom trenutku voljna da pruži. Šteta, jer ovakav kakav je, Nikon D810 jednostavno zaslužuje da bude zaokružen u svim segmentima.