Nikon D810, Test

fotoTEST

Već smo pomenuli da sve indicije, pa i zvanične informacije od samog proizvođača, ukazuju na to da senzor inkorporiran u D810 nije isti kao onaj koji smo pre oko dve godine imali prilike da isprobamo u D800, odnosno D800E. Iako dele efektivnu rezoluciju, promena u osetljivosti, kako baznoj, tako i softverski proširenim vrednostima, govori da prilog tvrdnjama proizvođača, pa smo nestrpljivi da rezultat promena utvrdimo i u realnom testu. Osim pobrojanih razlika, uklonjen AA filter daje povoda za još jedan uvid u problem moire efekta, tj. njegovog negativnog uticaja u svakodnevnom radu.

Pošto je D810 jedino sam sebi konkurencija, i pored toga što već dve godine obitavaju na tržištu, uporedićemo ga sa obe verzije prethodnika u nizu već standardnih testova koje sprovodimo u ovakvim prilikama.

Kao i uvek, sučeljavanje ćemo izvesti u skoro celoj seriji testova, korišćenjem oba formata snimanja, kako u studijskim, tako i u vanstudijskim uslovima. Kako bismo uticaj optike sveli na najmanji mogući nivo, koristili smo (kao i uvek) referentni prajm iz reda „normalaca“ – Nikon AF-S 50mm f/1.4G. Na samom kraju testa je i galerija semplova u visokoj rezoluciji, pa... krenimo redom!

DETALJI, RAW

Krećemo pričom o detaljima. Pošto je RAW neprikosnoveni i primarni format na DSLR aparatima, što se posebno odnosi na situacije koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija, na njemu će i u praktičnom testu biti težište. Dok JPEG ponajviše zavisi od kvaliteta internog procesiranja, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade.

Studijska scena koju smo eksploatisali i u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (kao faktor narušavanja detalja), i primenjen istovetni stepen oštrenja (50). Izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bi bilo kakvi gubici bili potpuno suzbijeni.

U nedostatku prave konkurencije, Nikon D810 ćemo ukrstiti sa istovetnim snimcima sa oba prethodnika Nikonima D800 i D800E, kako bismo utvrdili da li je dve godine vremenske razlike bilo dovoljno da se već izuzetan proizvod dodatno unapredi.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a snimke u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod same fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: D810, D800, D800E

100% isečci, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje: 

Ako senzor i jeste unapređen tehnološki, po pitanju detalja ćemo sve prednosti pripisati eliminaciji AA (Anti-Aliasing) filtera. Ako je D800E ranije donosio prednost u odnosu na konvencionalnu verziju aparata, ali uz izvesne poteškoće da se to uoči u svakoj situaciji, novi D810 nema takvih problema! Očigledna prednost u renderu finih detalja je uočljiva čak i u odnosu na D800E, pa se prednost u odnosu na D800 praktično podrazumeva. Ipak, da ne bude sve idealno, tu je ne baš omiljeni moiré efekat, koji se može uočiti na zelenim površinama gornjeg isečka, a najlakše ga je uočiti upravo na D810. D800E takođe ispoljava ovaj neželjeni efekat, dok ga na D800 nije moguće lako uočiti. Pogledaćemo nešto kasnije koliko je pojavu moiré-a moguće kontrolisati u obradi.

Kako su studijski snimci urađeni u strogo kontrolisanim uslovima, isključuju čitav jedan dijapazon sporednih uticaja, koji nepovoljno mogu uticati na razlučivost senzora i/ili objektiva. Nikon D810 ovde nije izuzetak, pa ćemo pogledati kako se ovaj model snalazi u jednoj svakodnevnoj situaciji, koja nije kontrolisana i koja podrazumeva niz potencijalnih problema – od nepovoljnog svetla do slabe atmosferske prozračnosti. Zatim ćemo uporediti istovetne isečke razvijenog RAW-a nasuprot JPEG-a iz aparata, što će ujedno biti i uvertira za sledeće poglavlje testa:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW konvertovan u JPEG

100% isečci (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

Nikon D810 je još jedan u nizu DSLR-ova ovog proizvođača, koji je podrazumevani JPEG podigao na veoma visok nivo. Ako izuzmemo potencijal za naknadnu obradu, koji je prirodno daleko veći u slučaju RAW-a, što je i za očekivati, JPEG se po pitanju finoće kontura i generalnog beleženja detalja, veoma opasno približio klasičnoj RAW-JPEG konverziji. Naravno, postavlja se opravdano pitanje koliko sve to ima smisla potencirati na aparatu, čija svrha nikako nije vezana za bilo kakav angažman koji podrazumeva brzinu rada u bilo kom obliku. Ali, ako za JPEG-om postoji potreba, D810 će ga isporučiti tako da se na njemu prosto nema šta raditi!

Ipak, nije sve tako idealno. Budući da je JPEG u obradi bitno osetljiviji od RAW formata, jer ne raspolaže dovoljnim obimom informacija za finije zahvate, realan problem može biti moiré, efekat koji potiče od specifične strukture senzora izrađenih u tzv. „Bayer“ tehnologiji. Pošto je Adobe u svojim proizvodima pre nekoliko godina implementirao mogućnost selektivnog uklanjanja ove pojave, bili smo radoznali da vidimo koliko je taj zahvat napravio, kao i u kojoj je meri destruktivan:

Prisustvo moiré efekta, pre i posle uklanjanja u Adobe Camera RAW-u
(saturacija je namerno pojačana, kako bi prisustvo moiré-a bilo uočljivije)

Moiré se ponekad javlja i u sasvim uobičajenim situacijama, a najčešće je to prisustvo „gustih“ jednoličnih tekstura, čestih na tkaninama i sličnim šrafurama. Na gornjem snimku je nastao kao rezultat ofset štampe, koja sliku formira grupisanjem tačaka različitih boja, a pod određenim uglom. AA filter, koji se sa ovom pojavom sjajno bori, nije na listi osobina D810, a nas je zanimalo koliko je teško ukloniti ovu anomaliju i, kao što se može videti – nije baš teško. Barem dok rezultujući kolorit nije naročito bitan. Naime, na isečcima na kojima je izvršena intervencija, može se videti određen stepen kolorne devijacije, što znači da ćemo za maksimalni kvalitet uklanjanja ovog efekta morati još malo da sačekamo. Bez obzira na sve, činjenica je da je procenat snimaka koji boluju od moiré efekta prilično mali, tako da ne bi trebao biti predmet brige budućih vlasnika, baš kao što to nije bio ni sa srednjeformatnim aparatima.