Canon EOS 1200D, Test

KIT OBJEKTIV

Uobičajeno je da aparati klase tzv. „potrošačkih“ budu ponuđeni sa jednim ili više objektiva u tzv. „kitu“, što omogućava nabavku po bitno povoljnijoj ceni od one za koju se sam objektiv može posebno nabaviti. Canon 1200D se nudi u kombinaciji sa tri kit objektiva. Najpopularniji je već odavno poznati EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II, a najjeftiniji je EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 III, koji se od prethodno pomenutog razlikuje samo po tome što nema optičku stabilizaciju. U svemu ostalom su dva pomenuta objektiva apsolutno identična. Pored njih, u kitu se nudi i jeftini telezum oznake EF-S 55-250mm f/4-5.6 IS II, koji se ne nudi kao jedini objektiv u paketu sa telom, već isključivo u kombinaciji duplog kita sa stabilisanom verzijom manjeg kit zuma. Upoznaćemo se sa tehničkim detaljima vezanim za telezum, kao i naprednijom verzijom kraćeg standardnog zuma sa implementiranim sistemom optičke stabilizacije (IS).

Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II

U pitanju je „standardni zum“ raspona 18 do 55mm, odnosno ekvivalentnih 29-88mm na 35mm (full-frame) senzoru, dobijenih množenjem raspona sa 1.6x krop faktorom. EF-S oznaka i bela tačka kraj bajoneta ukazuju na to da je objektiv namenjen isključivo krop telima sa APS-C formatom senzora. Ugao koji ovaj raspon zahvata, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 27.8° na najdužih 55mm.

Dimenzije od 70 x 68.5mm i masa od 200 grama čine ovaj objektiv jednim od kompaktnijih. Zum prsten je napravljen od gume, odgovarajućih je dimenzija i pristojno finog hoda. To znači da ne trebate očekivati čuda, ali ni probleme prilikom rada. Arhaični dizajn zum mehanizma je skoro zaštitni znak ove klase objektiva, a njegova konstrukcija je takva da je objektiv fizički najkraći na približno 24mm (označeno tačkom), dok maksimalnu dužinu postiže na graničnim vrednostima od 18, odnosno 55mm. Kako fokus nije internog tipa, prednji element prečnika ø58mm se pomera duž ose objektiva, ali je mnogo veći problem u tome što i rotira zajedno sa plastičnim fokusnim prstenom, što korišćenje polarizacionih (CPL) filtera čini otežanim. Zbog toga je preporučljivo prvo fokusirati, pa tek onda korigovati poziciju filtera. Autofokus je opet pogonjen pomalo bučnim DC mikromotorom i ne obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokus, pa je prekidač neophodno prebaciti na MF u slučaju da poželite da izoštravate ručno. Takođe, ni skala distance nije na raspolaganju. Minimalna fokusna distanca od 25cm (meri se od ravni senzora) obezbeđuje prilično veliki faktor uvećanja od čak 0.34x (najveći u konkurenciji ostalih kit objektiva), odnosno 1:2.9, što će ljubitelji close-up (kvazi-makro) fotografije umeti da iskoriste. Brzina AF-a je osrednja, a kada je tačnost u pitanju - možete očekivati sasvim solidan procenat fokusiranih snimaka.

Optičku konstrukciju čini 11 elemenata raspoređenih u 9 grupa, uključujući i asferični (tirkizno označen na ilustraciji), kao i fluktuirajući (označen crveno), koji je namenjen optičkoj stabilizaciji. Na sledećoj ilustraciji se može videti šematski prikaz optičke konstrukcije:

Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II *

„Klizna blenda“ je uobičajena za ovu klasu objektiva, a kreće se od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/38, a sama dijafragma je realizovana u vidu 6 zaobljenih listića, što pozitivno utiče na kvalitet bokeha (zamućene površine van fokusne ravni).

Ovaj kit objektiv poseduje optičku stabilizaciju četvrte generazije („IS“ oznaka u nazivu, od “Image Stabilizer“), deklarisanu na četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu (preporučena dužina ekspozicije je 1/žižna daljina objektiva, što u slučaju krop tela treba pomnožiti sa 1.6). U praksi, testovi pokazuju da proizvođačka specifikacija nije preuveličana, mada prednost stabilizacije ne treba uzeti bezuslovno, budući da ona nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. U slučaju potrebe za snimanjem bez pomoći optičke stabilizacije (što se preporučuje prilikom rada sa stativa), istu je moguće isključiti odgovarajućim prekidačem na telu objektiva.

Originalna namenska zonerica, oznake EW-60C, dostupna je odvojeno, kao i odgovarajuća torbica LP814.

Canon EF-S 55-250mm f/4-5.6 IS II

Canon EF-S 55-250mm f/4-5.6 IS II spada u retke telezum objektive koji se isporučuju kao deo zvaničnih kit paketa sa nekim DSLR-om. Druga iteracija izvrsnog, jeftinog telezuma, nastavak je prakse dobijanja puno kvaliteta za malo novca. Baš zbog sjajnog spoja te dve karakteristike, prva verzija ovog objektiva je i danas planetarno popularna. Ipak, da budemo sasvim jasni, ni ova, druga verzija tog telezuma nije promenjena u optičkom smislu, tako da se međusobne razlike tiču mahom osveženog spoljašnjeg izgleda. Osim toga, dok ovo pišemo, ovaj objektiv je već dobio naslednika u vidu EF-S 55-250mm f/4-5.6 IS STM, verzije sa step motorom (STM; Stepping motor). Očigledno je da Canon nisku cenu kompleta nastoji da održi ponudom starijih modela kit objektiva, te zbog toga uz EOS 1200D ne nudi najnovije modele kit objektiva. Nismo sigurni u opravdanost ovog poteza, ali šta je tu je.

Spoljašnje dimenzije ovog telezuma su prilično male i nipošto ne sugerišu raspon kojim se ovaj objektiv može pohvaliti. Dužina od 108 i prečnik od 70mm na najširem delu, dobrano su manje čak i od nekih standardnih zumova, a masa od svega 390 grama takav utisak samo upotpunjuje. Izrada je solidna. Ni po čemu izuzetna, ali sasvim pristojna, tako da nema bojazni od prebrzog otkaza usled učestale eksploatacije. Naravno, ukoliko korisnik ne testira mehaničku izdržljivost. Završna obrada je dobra, bez oštrih spojeva i bez vidljivih zazora, a mehanička pokretljivost zum mehanizma je sjajna, imajući u vidu cenovni rang. Gumeni zum prsten je dovoljno širok da ga je nemoguće promašiti čak i bez gledanja, ne klizi, niti ima prazan hod. Zum mehanizam je realizovan eksterno, što znači da se prednji element objektiva pomiče i time povećava ukupne dimenzije objektiva. Cilindardar zuma se sastoji iz jednog prstena i linearno se izvlači do maksimalnog dometa. Bajonet je na žalost u potpunosti plastičan, mada smo na to navikli u ovoj cenovnoj klasi.

Raspon zuma laičkim jezikom iznosi približno 4.5x, a smeštaju ga u grupu telezum objektiva, kao što smo do sada već napomenuli. Počinje od tzv “normalne” (standardne) žižne daljine od 55mm, pri čemu je horizontalni ugao koji pokriva ~23°, dok na dužem kraju dostiže prilično zgodnih 250mm, odnosno ugao koji pokriva tek nešto preko 5°. Preračunato na ekvivalentne žižne daljine, u odnosu na senzor punog formata (tzv. full-frame), ovaj objektiv svojim korisnicima donosi prilično upotrebljiv raspon od 88-400mm! Optička konstrukcija se sastoji iz 12 elemenata raspoređenih u 10 grupa, uključujući jedan asferični element (označen tirkiznom bojom na ilustraciji niže), namenjen  suzbijanju hromatskih aberacija, kao i jedan fluktuirajući element (označen crvenim okvirom), namenjen mehanizmu optičke stabilizacije. Kako to izgleda na uzdužnom preseku, može se videti na sledećoj ilustraciji:

Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 55-250mm f/4-5.6 IS II *

Kao i na svim jeftinim Canon EF-S objektivima, autofokus nije pogonjen USM motorom, kako bi bila postignuta niža cena. Umesto toga, za fokus je zadužen klasičan DC mikro-motor, koji je bučniji i sporiji. Za veliku većinu, ovo neće biti naročit hendikep, ali je bitno znati da osim pomenutog, fokusni mehanizam ovog objektiva nosi sa sobom i još neka ograničenja. Prvo takvo ograničenje je nemogućnost FTM (full-time manual) fokusiranja, odnosno ručnog fokusiranja u AF modu. Umesto toga, da biste ručno fokusirali ili vršili korekcije fokusa, neophodno je najpre prebaciti AF prekidač u MF položaj. Druga nezgodna osobina je uzak fokusni prsten koji rotira u toku fokusiranja, što može zasmetati ukoliko objektiv nezgodno prihvatite ili ga prislonite uz neku površinu tako da je dodiruje upravo fokusnim prstenom. Iz istih razloga, a zbog prednjeg elementa prečnika ø58mm, otežano je i korišćenje specifičnih filtera koji se rotiraju u toku rada, poput polarizujućih (CPL) ili varijabilnih ND filtera. Skala distance nije obezbeđena, što je takođe najčešći slučaj sa objektivima koji poseduju mikro-motor. Kako fokusni mehanizam nije interni, prednji element se pomiče i po uzdužnoj osi objektiva. Minimalna fokusna distanca iznosi 1.1m (mereno od ravni senzora, što je na Canonu 1200D označeno na gornjoj strani aparata, simbolom ø pokraj papučice blica), a uvećanje koje na taj način postiže je 0.31x, odnosno 1:3.2 (na 250mm), što ga čini sasvim zanimljivim rešenjem za close-up snimanja. Brzina AF-a je solidna. Ne preterano brza, ali to se u ovoj klasi realno i ne može očekivati. Akcione scene će pokriti sa solidnim procentom pogodaka, a jedina potencijalna poteškoća može biti mehanizam optičke stabilizacije, koji ne poseduje mod horizontalnog praćenja (tzv. panning), zbog čega ga je u akciji koje podrazumevaju žustre pokrete, preporučljivo isključiti.

Kao i svi objektivi ovog cenovnog ranga, Canon EF-S 55-250mm f/4-5.6 IS II poseduje kliznu blendu. Ona na najširem kraju ima maksimalan otvor f/4, dok na najsužem on pada na f/5.6. Minimalan otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/32. Dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića, a njen položaj se kontroliše elektronski, podešavanjem na aparatu.

Ugrađena optička stabilizacija (IS; Image Stabilizer) je četvrte generacije i teoretski omogućava do četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. Sistem automatskog prepoznavanja rada sa stativa nije na raspolaganju, pa je za izbegavanje neželjenih pokreta IS-a, neophodno deaktivirati ga.

Od dodatne opreme u paketu sa objektivom ne stiže ništa osim seta prednjeg i zadnjeg poklopca, a opciono su dostupne zonerica oznake ET-60 i LP-1019 meka torbica.

SOFTVER

Uobičajeni sistem menija se minimalno razlikuje u odnosu na Canon aparate više klase, a podeljen je u tri celine: Shooting, Playback i Setup, kako se može videti i sa sledećih ilustracija: 

Pregled osnovnih stranica menija: grupe Shooting, Playback i Setup

REZOLUCIJA SNIMANJA

Na aparatima niže klase, u koje spada i EOS 1200D, izbor kvaliteta snimanja je relativno ograničen. RAW se može snimati samo u maksimalnoj rezoluciji (18 MP; 5184 x 3456 piksela), dok je JPEG dostupan u čak pet različitih rezolucija i dva stepena kompresije. Najviša (large) rezolucija je jednaka onoj u RAW formatu i iznosi 18 MP (5184 x 3456). Srednja (medium) se snima u 8 MP (3456 x 2304), a mala (small 1) u 4.5 MP (2592 x 1728). Pored ove tri, postoje još dve male rezolucije, čija nam namena nikada nije bila jasna, ali kako je Canon uporan u njihovoj implementaciji, pomenućemo ih reda radi: S2 se snima u 2.5 MP (1920 x 1280), a najmanja (S3) u svega 0.35 MP, odnosno 720 x 480. Prve tri JPEG rezolucije mogu biti snimane u dva nivoa kompresije: Normal i Fine. RAW i JPEG format se mogu kombinovati, ali u tom slučaju nije moguće birati rezoluciju JPEG-a, već je ona ograničena na maksimalnih 18 MP.

OPTIČKE KOREKCIJE

Na žalost, optičke korekcije su na 1200D svedene na korekciju vinjetiranja, budući da je uklanjanje hromatskih aberacija izostavljeno sa spiska karakteristika novog aparata. Korekcija „vinjetiranja“, tj. pada periferne osvetljenosti kadra, još uvek je, srećom, prisutna. Vinjetiranje spada u česte probleme prosečnog objektiva, izraženo je različito od modela do modela. Iako je u post-procesu vrlo jednostavno ublažiti ovu pojavu, opcija automatske korekcije može biti vrlo zgodna kada se koristi JPEG format, a Canon ju je u svojim aparatima implementirao pod nazivom „Peripheral Illumination Correction“. Sistem rada je vrlo jednostavan i podrazumeva mogućnost uklanjanja vinjeta po želji, parametrima koje aparat očitava iz interne baze aparata. Inicijalno su uneseni parametri za najpopularnije objektive, a lista može sadržati ukupno njih 40, koje je potrebno importovati pomoću priložene EOS Utility aplikacije.

AUTO LIGHTING OPTIMIZER

Opcija za optimizaciju balansa između senki i jače eksponiranih delova fotografije, tako da se prosvetljavanje tamnijih partija fotografije obavlja bez narušavanja detalja u svetlijem delu spektra, redovno je prisutna na svim Canon aparatima, pa i na Canonu 1200D. Nivoa ima tri, a primenjuje se na snimke u JPEG formatu. Ukoliko snimate u RAW-u, naknadna primena ove opcije je moguća korišćenjem priložene Canon Digital Photo Professional aplikacije. Učinak Auto Lighting Optimizer-a smo analizirali i na primeru ranijih aparata, a zapažanja ćemo ponoviti još jednom:

Demonstracija Auto Lighting Optimizer opcije, s leva na desno: isključena, Low, Standard i High intezitet

Kao što se iz priloženog može videti, uticaj algoritma je mahom okrenut delovima snimka koji su u senci. Oni bivaju prosvetljeni i tako se, sa znatno manjom potrebom za naknadnom obradom, mogu dobiti rezultati koji već iz aparata pružaju dojam šireg dinamičkog raspona, uprkos činjenici da je originalni snimak rađen u vrlo nepovoljnim uslovima (jak kontrast sa Evaluative modom merenja svetla). Na ovaj način se mogu izbeći i poznate situacije sa „pregorelim“ (preeksponiranim) nebom, kada je merenje vršeno sa težištem na tamnijem delu kadra, tako što se merenje obavlja na bolje osvetljenim partijama, a tonalitet celog snimka ostaje u balansu.

Nakon dužeg perioda korišćenja na raznim Canon aparatima, u različitim uslovima i sa širim dijapazonom parametara, moramo skrenuti pažnju da ovu funkciju nije zgodno koristiti non-stop, jer se primenjuje korišćenjem konstantnih vrednosti. To u određenim situacijama može uzrokovati pojavu prejakog prosvetljavanja i potenciranja svetlije-sivih tonova umesto gotovo crnih, čak i tamo gde za tim nema potrebe. Rezultat mogu biti fotografije narušenog kontrasta i upitnog kolorita. Dobro osunčane scene, bez prejakih površina u senci, spadaju upravo u takve scene, neadekvatne za upotrebu ALO efekta. S druge strane, postoje i situacije koje prosto vape za jačim stepenom prosvetljavanja, pa se dešava da čak ni maksimalna vrednost (strong) ne obezbeđuje dovoljno jak intezitet zahvata.

ALO je sasvim korisna funkcija, ali uz umereno, precizno ciljano korišćenje. Ukoliko njene usluge koristite prečesto i u neadekvatnim uslovima, velika je verovatnoća da od „zicer“ situacija dobijete tek prosečne fotografije, gledano u strogo tehničkom smislu. Kao i do sada, opcija Auto Lighting Optimizer se ne može koristiti u kombinaciji sa Highlight Tone Priority, budući da su im funkcije u nekoj vrsti kolizije.

CUSTOM FUNCTIONS (C.Fn)

Već smo naviknuti da najširi dijapazon specifičnih opcija, mahom namenjenih prilagođavanju aparata korisniku, Canon smešta u tzv. Custom Functions odeljak. I Canon 1200D ima četiri C.Fn sekcije, s tim da one (kao i na drugim manjim Canon aparatima) nisu u zasebnoj grupi, već su sadržane u okviru Custom Functions opcije u Setup odeljku. Ovih funkcija ima 11:

  

    Četiri sekcije Custom Functions odeljka   

BRZINA

Da budemo sasvim iskreni, kada se diskusija vodi o aparatu klase EOS-a 1200D, svaka priča o brzini je jednostavno izlišna. Naravno, u komparaciji sa kompaktima i sličnim low-cost rešenjima, DSLR (kakav god) je i dalje daleko brži, ali kada se isti uporedi sa nizom naprednijih DSLR-ova, lako se dolazi do zaključka da ovo jednostavno nije akcioni aparat.

Bez obzira na to, svaki model u nekom trenutku bude stavljen na brzinsku probu. Da li iz čiste znatiželje ili stvarnih potreba, manje je bitno. Ono što je za novi aparat specifično je činjenica da on po pitanju osnovnih podsistema koji diktiraju brzinu, nije doživeo gotovo nikakvo unapređenje u odnosu na postojeću ponudu. Ipak, neke stvari su vidno popravljene, iako i dalje nisu u rangu onoga što nude konkurentski modeli, poput Nikona D3300.

Maksimalna brzina rafala (sukcesivnog okidanja) iznosi 3fps. To je u teoriji jednako brzini prethodnika, ali u praksi stvari stoje bitno drugačije. Canon 1100D je imao nezgodnu osobinu da maksimalnu brzinu rafala postiže samo i isključivo u JPEG formatu, dok su za RAW i kombinovani RAW+JPEG zapis, važile neke druge brzine, pa smo tako u RAW formatu imali 2fps, a kada se koriste zajedno, čak ni ceo jedan frejm u sekundi! Srećom, neko je ovaj put imao sluha, pa je ovu „mrlju“ koju je prethodnik ostavio, vešto zamaskirao, ponudivši jednu brzinu za sve raspoložive formate upisa, kako se i očekuje. Tako sada najjeftiniji Canon DSLR može da bez usporenja izgura 6 snimaka u RAW formatu, odličnih 69 u JPEG i tek skromnih 4 snmka za kombinovan RAW+JPEG upis. Ovo deluje malo u odnosu na rezultat koji postiže npr. Nikon D3300 sa svojim 50% boljim rezultatima, ali je nemerljivo bolje od onoga što nam je Canon 1100D svojevremeno ponudio.

Spremnost za rad nakon uključivanja je u rangu proseka, prebacivanje u režim pregleda fotografija takođe, a jedinu zamerku imamo na brzinu zumiranja i skrolovanja snimaka na uvećanom prikazu. Sve u svemu, aparat je dosta popravio prosek prethodnika i zaslužio solidnu ocenu za brzinu rada.