Kada je nedugo nakon Drugog Svetskog Rata, Vilijam Edvards Deming ustanovljavao privredu Japana u obliku kakvom ga danas poznajemo, imao je viziju koja se u nekim tačkama drastično razlikuje od poimanja kakvo imaju vodeći ljudi Canona. Jedno od njegovih glavnih pravila glasilo je: „Dobit dolazi od kupaca koji se ponovo vraćaju, onih kojih hvale vaše proizvode i dovode prijatelje sa sobom“. Na žalost, čini se da je industrijski div poslednjih godina u nekim tačkama drsko pogazio ovo sveto pravilo, bazirajući svoj nastup u nekim segmentima skoro čisto prema novim kupcima, ne hajući za mišljenje onih koji su ovu kompaniju i smestili na presto prodajnog lidera.
Uporna degradacija postojećih proizivoda, svakom novom generacijom, kao i unapređenja koja su diskutabilna, lako bacaju u senku sva poboljšanja kojih bez sumnje ima. Nekad se čak i očigledna poboljšanja u odnosu na prethodnika, mogu lako kvalifikovati kao nedostatak volje, baš kao što je slučaj sa Canon EOS 1200D.
Aparat koji smo ovaj put testirali, skoro je savršen primer aparata koji će se odlično prodavati, biti sjajan saputnik svakom turisti i fotoamateru manjih ambicija, a istovremeno biti veliko razočaranje onima koji žive fotografiju i koji s naročitim ushićenjem čekaju sve vesti iz ove branše.
Senzor, element od kojeg u digitalnoj fotografiji sve počinje, pravi je primer toplo/hladnog doživljaja novog malog Canona. Više puta dokazan u kvalitativnom smislu, kako na polju detalja, tako i na polju high-ISO performansi, odavno je došao u poziciju da jednostavno bude – dosadan. Sigurno da je veoma smelo nazvati jedan elektronski element „dosadnim“, ali svako iole upućeniji će s lakoćom umeti da prepozna razloge za ovakvu kvalifikaciju. Senzor koji je na tržištu još od (tehnološki) daleke 2009. godine, prevalio je put od rezolucijskog rekordera, high-ISO pobednika, preko proseka u klasi, da bi sada vegetirao u družini veterana, bez ikakvih osobina koje ga ističu. Skoro da je i nemoguće bez ozbiljnog prisećanja navesti sve modele Canon DSLR-ova u kojima se ovaj senzor koristio ili se i dalje koristi, a ne primetiti da je direktna konkurencija iznedrila barem nekoliko velikih proizvoda u međuvremenu. Najzad, nije stvar samo u rezoluciji ili vremenskoj distanci koja nas odvaja od premijernog predstavljanja, već i u tome što ovaj senzor danas i u praksi sve više zaostaje za onim što nudi, primera radi, baš Nikon D3300. Isto važi za skoro sve aspekte poređenja – od rezolucije, preko dinamičkog raspona, pa i high-ISO performansi. Iako se u dve od tri discipline poređenja (izuzev DR-a), Canonov senzor ipak solidno nosi sa konkurencijom, smatramo da je barem prema starim poklonicima brenda nedopustivo odnositi se tako što će se redizajnirani (a nekad čak ni to!) proizvodi predstavljati kao potpuno novi. Naravno, Canonova deviza je (očigledno) nemenjanje formule koja dobija. I s te strane, zaista je teško pobiti ovaj argument. Prodaja u skoro svim segmentima ponude prosto cveta i u totalnoj je disproporciji sa spiskom novina koje pojedinačni modeli nude svojim kupcima. Ali, to je tržište. Pitanje je samo dokle će se takav trend održati i dokle će marketing uspevati da prikrije očiglednu učmalost ponude u donjem domu.
Za one koji će se prvi put susresti sa Canon ponudom ili DSLR-ovima uopšte, EOS 1200D može biti pun pogodak. Senzor koji se sjajno snalazi u lošim svetlosnim uslovima, čiji nivo detalja daleko prevazilazi sve što će kompakti ikada moći da ponude i brzina rada koja je tipično DSLR-ovska, lako će pridobiti sve koji se odluče za ovaj model. Ukoliko paket uključi i dupli kit, sreći neće biti kraja... dok ne pogledaju u komšijsko dvorište. Da budemo načisto – rezolucija od 24 MP još uvek nije najbitnija osobina i preduslov za nastanak dobre fotografije. Cenimo da će tako ostati i nadalje. Ali, kako svako od nas, pa i potpuni laici, ipak teži da za svoj novac dobije najbolje od onog što se nudi, rekli bismo da Nikon D3300 predstavlja ozbiljnu pretnju Canonovom pretendentu na pijedestal najprodavanijeg.
Naravno, nije Canon 1200D u svim segmentima podređen. Autofokusni sistem je recimo više nego dostojan poređenja sa bilo kojim modelom iz ove kategorije, kako po pitanju preciznosti, tako i po pitanju brzine. Šteta je što se takav odnos zbog izostanka hibridnog fokusa, nije mogao preslikati i u LV mod. To je još jedna ilustracija priče sa kojom smo započeli ovaj rezime. Kad pomenusmo već LV, recimo da i on i dalje određuje standard kojem bi svi proizvođači trebali da teže. Izrada je i dalje na visokom nivou, bitno boljem nego na modelu prethodne generacije, dok bi se displeju jedino mogla osporiti rezolucija, koja je za današnje vreme već prevaziđena.
Ako se svrstavate u one naprednije amatere, čije iskustvo je zasnovano na najmanje jednom DSLR-u, Canon 1200D možemo da preporučimo - samo za zaobilaženje. Kao što rekosmo u više navrata, aparat nije loš, samo što jednostavno ne nudi ništa suštinski novo, niti se ističe po bilo čemu u odnosu na konkurentske modele. Kao takvog, teško ga je preporučiti, a ne zvučati pristrasno. Potpuni početnici, s druge strane, neće imati šta da zamere, a da to bude objektivno, pa s toga očekujemo da upravo taj sloj kupaca još jednom učini oprost kompaniji koja to već neko vreme ne zaslužuje.
S nadom da će ovo biti poslednji podgrejani izdanak ulazne klase Canon DSLR-ova, daćemo svoj što je moguće objektivniji sud, kroz pozitivne i negativne utiske:
-Visok nivo detalja;
-Konkurentne high-ISO performanse;
-Kvalitetna izrada;
-Intuitivan sistem menija;
-Brz i tačan AF za svoju klasu;
-fullHD video zapis;
-Neograničena kontrola u LV modu;
-Optičko tražilo pristojnog i svetlog prikaza;
-DR u senkama zaostaje za konkurencijom;
-Komanda za brisanje snimaka deli taster sa drugom bitnom komandom;
-Samo mono zvuk u video modu;
-Nedostatak IC prijemnika za daljinsko okidanje;
-Nema procesiranje RAW snimaka u aparatu;
-Ekran 4:3 proporcija i relativno niske rezolucije za današnje standarde;
-Spor način promene aktivne AF tačke;
-Zastareo i spor CDAF u LV modu;
U prilogu pružamo originalno uputstvo za Canon EOS 1200D, u PDF formatu na engleskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:
Canon EOS 1200D Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 35 MB)
Iako 1200D smatram odličnim aparatom, a posebno što kažeš da ste počenicim pa sam izbor nema neke "jake" argumente u prilog bilo kojeg brenda, mislim da je u ovoj konkretnoj dilemi izbor veoma jednostavan: Ako želite bolji senzor, Nikon D3200 je rešenje. Ako vam je bitno kadriranje pomoću ekrana (live-view) i snimanje video zapisa, onda Canon.
Oba sistema imaju više nego sjajne objektive u svim segmentima, a ova klasa je takva da je često osuđena na kit modele i univerzalne rasponce (objektivi većeg zuma). Kada budete poželeli bolju optiku, obično ćete se odlučiti i za napredniji aparat.
Dakle, moja preporuka za čisto fotografske namene, bila bi Nikon D3200.
Pozdrav
Da li može jedan savet experta oko kupovine Canona 1200d ili konkurenta Nikon 3200, šta izabrati kao aparat za početnika. Pogledali smo sve detalje, držali oba aparata u ruci, gledali testove, ali jedno su brojevi a drugo expertsko iskustvo.
Aparat je namenjen tinejdžeru početniku koji želi portrete i ljude da slika.
Nikon nam deluje robusnije, ozbiljnije napravljen, ima bolje brojeve na testovima ali nam se čini da Canon daje poetičnije fotografije sa boljim balansom boja. No, nismo baš pregledali mnogo slika, pa pitamo stručnjaka šta bi on pre izabrao, Canon 1200d ili Nikon 3200.
Hvala unapred na odgovoru.
Ili na primer....
Test kao i uvek detaljan, realan i informativan. Ipak, nedostaje pesma posvete Canonu... :D
https://www.youtube.com/watch?v=QNMup9qJ2JA
Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Canon EOS 1200D, Test
Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.
bastabalkana
bastabalkana | 28. Jan, 2015, 01:02
Hvala najlepše na savetu.
Po svemu sudeći dodali ste ono "malo" što je preteglo da se odlučimo i krenemo da kupimo Nikon.