Canon EOS 1200D, Test

AF TEST

Budimo sasvim iskreni – umorili smo se od ko zna kojeg po redu AF testa istog autofokusnog sistema! U prošlosti smo već bili izloženi pitanjima zbog čega se ponavljaju testovi koji očigledno ne mogu biti drugačijeg epiloga, kada sistemi koji ih sprovode nisu promenjeni, a odgovor je uvek isti – koliko god sistemi i podsistemi bivali isti, ipak se može desiti da neka promenau njegovoj implementaciji da neočekivan rezultat.

Canon 1200D je aparat čiji je svaki podsistem više puta bio angažovan na raznim modelima, pre nego što je svoje konačno mesto na tržištu pronašao u ovom aparatu. Bez obzira na to, mogućnost da nešto nije uklopljeno kako bi trebalo, uvek postoji, a mi ćemo još jednom proveriti da li nekakva vidljiva odstupanja postoje. Koristili smo par veoma popularnih objektiva. Jedan iz više, a drugi iz srednje klase, ne bi li smo dočarali šta prosečan korisnik ovakvog aparata može očekivati uz malo vežbe i dosta strpljenja. Procente omašenih snimaka nećemo navoditi ni ovaj put, ne zato što bi to bio put do kompromitacije aparata, već zbog toga što u fluktuacijama u procentu uspešnosti udela ima mnogo parametara koje je nemoguće kontrolisati, niti ih je egzaktno moguće izmeriti. Pre svih, na preciznost fokusa može uticati korišćeni objektiv, motiv, sama scena, njena dinamika i slično, a da ne pominjemo verziranost fotografa. S toga, priloženi snimci predstavljaju presek najbitnijih utisaka koje smo stekli u radu s aparatom i njegovim AF sistemom. Kao takvi, oni predstavljaju prosek onoga što se od konkretnog modela može očekivati.

Kao što je svima poznato, za fokusiranje pokretnih meta neophodno je koristiti AI-Servo ili AI-Focus modove. U nekim slučajevima, kada je udaljenost motiva dovoljna da se kreću u okviru polja dubinske oštrine, moguće je dobiti dovoljno oštre fotografije i bez kontinualnog fokusa:

One-Shot/Auto AF, fokusni mod jednokratnog fokusiranja sa automatskim izborom tačaka;
(Canon EF 70-300mm f/4-5.6 IS USM @300mm f/5.6)

Čitav niz sličnih snimaka potvrđuje tezu da se pojedinačnom fokusiranju može uvek verovati. Barem dotle dok fotograf ne očekuje nemoguće i ne provocira preciznost tako što će se u borbu sa pokretnom metom upustiti na nekoj bliskoj distanci. Tada je ipak neophodno stvar prepustiti kontinualnom fokusu, makar i metodom automatskog izbora aktivne AF tačke:

AI-Servo/Auto, fokusni mod kontinualnog praćenja sa automatskim izborom tačaka;
(Canon EF 70-300mm f/4-5.6 IS USM @160mm f/5)

Kao što to uvek napominjemo, metod automatske selekcije tačaka je uglavom pogrešan izbor za većinu situacija. Razlozi su jednostavni – iako se na njega u principu može računati po pitanju toga da će scenu pokriti na način kako je programiran (a to podrazumeva težište fokusa na najbližim motivima u kadru), ponekad se može izgubiti iz vida da nekadželjeni cilj nije pokriven nijednom AF tačkom, te da to može dovesti i do pogrešne procene aparata i samim tim, pogrešno fokusiranim snimkom. S druge strane, nekad se može desiti da se distanca različitih objekata u kadru poklopi, pa je i na taj način izbegnuta greška, kao na snimku iznad. Tada će i automatska selekcija tačaka praktično bezgrešno obaviti zadatak. Problemi mogu nastupiti kada se sporedna meta odjednom nađe na manjoj udaljenosti nego ona koju gađamo, kada će metod automatske selekcije uzrokovati promašen fokus.

Za snimanja u uslovima kada nije unapred poznato koji će fokusni metod biti neophodan, dobro rešenje je koriščenje AI-Focus-a, fokusnog moda koji operaciju uvek započinje iz stanja mirovanja, podinačnim fokusom (identično kao i OneShot), da bi u slučaju promene fokusne distance ispod unapred izabrane AF tačke, automatski prešao u AI-Servo mod. U praksi smo potvrdili da kada jednom pređe u kontinualni fokus, AF radi sjajno. Međutim, u nekim situacijama nismo bili baš najsrećniji vremenom potrebnim za reakciju na promenu fokusne distance, a samim tim i učinkom u odnosu na klasične pojedinačne i kontinualne fokusne modove.

Kada promene iz stanja mirovanja u stanje kretanja nisu iznenadne, a prostora ima dovoljno, korektan fokus će biti najčešći:

AI-Focus/Single-Point AF, kombinovani fokusni mod sa jednom izabranom tačkom;
(Canon EF 70-300mm f/4-5.6 IS USM @135mm f/5.6)

Opet se vraćamo metodu automatske selekcije – u nekim situacijama, kada kadar ispunjava uglavnom ciljani objekat, a kretanje je dovoljno haotično da je teško uklopiti dobru kompoziciju i tačan fokus, ovaj metod može biti zlata vredan. Konkretno, na sledećem snimku se radi o meti u dolasku koja se kreće dijagonalno u odnosu na osu objektiva, dok je pozadina relativno daleko i ne remeti fokusni algoritam u odvajanju bitnog od nebitnog:

AI-Servo/Auto, fokusni mod kontinualnog praćenja sa automatskim izborom tačaka;
(Canon EF 70-200mm f/4L IS USM @183mm f/4)

Više desetina sličnih snimaka je ispraćeno sasvim korektnim fokusom, a jedini problem mogu biti situacije kada željena meta nije sama u kadru. Posebno ako nije najbliža objektivu. Za najveći broj veoma dinamičnih situacija, gde je pogođen fokus bitniji od kompozicijske dopadljivosti, bolje je igrati na sigurno i AI-Servo fokusnom modu pridružiti klasičan metod pojedinačne selekcije tačaka:

AI-Servo/Single-Point AF, fokusni mod kontinualnog praćenja, sa jednom izabranom tačkom;
(Canon EF 70-200mm f/4L IS USM @200mm f/4)

Kada je motiv „živahan“ kao ovaj na našem snimku, neka druga tehnika nije ni primenjiva. Gustina fokusnih tačaka ovde igra ključnu ulogu, a kako ih Canon 1200D nema baš previše (čak naprotiv), mudrije je držati se one najpreciznije – centralne. Nekad će, zbog brzine kretanja mete, kašnjenje kojem je sklon AF sistem ovog malog aparata čak biti i dobrodošlo, jer bismo u suprotnom imali omašen fokus, budući da se motiv nije zadržao predugo u polju koje pokriva centralna AF tačka. Zaključak je da je za uspešnu borbu sa nestašnim subjektima i objektima u kadru, nekad osim opreme neophodno imati i dovoljno živaca, ali i sreće.

Pošto možemo zaključiti da stari AF u novom aparatu nije dobio nikakvo unapređenje, ali nije izgubio ni svoj ranije stečeni sjaj, red je da iznesemo kratku ocenu sekundarnog AF sistema, oličenog u kontrasnom fokusu, koji je oličen u softverskom CDAF algoritmu, aktivnom u LV režimu. Na žalost, situacija je ovde na korak do žalosne – nakon par generacija konstantnog unapređivanja CDAF-a u ostalim klasama DSLR-ova ovog proizvođača, 1200D je ostao bez jednog od malobrojnih potencijalnih argumenata u borbi protiv direktne konkurencije. Odluka da se sa spiska izostavi hibridni fokus, novi aparat je svrstala tek u prosek, koji je odavno prevaziđen od sve dostupnijih takmaca u MILC kategoriji. Sreća u nesreći (po Canon EOS 1200D) je u tome što Nikon i dalje ovaj segment svojih aparata drži u zapećku. Nadamo se da je ovo poslednji izdanak repriziranih modela, te da će sledeća generacija doneti hibridni fokus i u ovoj generaciji.