Canon EOS 650D Test

ISO TEST, JPEG

Kada vremena i prostora ima dovoljno, kao i volje, RAW je najlogičniji izbor. Međutim, u nekim situacijma njegovo korišćenje neće biti moguće. Čak i kada volje ima, učestali rafali mogu bafer učiniti „tesnim“, pa se tada pribegava JPEG-u, kao bitno manje zahtevnom formatu.

Kao što ranije konstatovali na primeru detalja, JPEG već u startu predstavlja kompromis. U zavisnosti od namene snimka, nekada je kompromis prihvatljiv, ali često i nije. Čak ni najviši kvalitet JPEG-a u aparatu ne podrazumeva minimalni nivo kompresije (tj. maksimalni mogući kvalitet), već se algoritam optimizuje tako da bude u ravnoteži između kvaliteta i veličine izlaznog fajla. I dok detalje koliko toliko održava na pristojnom nivou (ako izuzmemo višak „detalja“ u vidu pojačanog prisustva artefakta ili šarenila hromatskih aberacija), ISO performanse itekako „osećaju“ uticaj obrade u aparatu. Kako i u kojoj meri, „izmerićemo“ na narednim primerima. Najpre, studijska scena:

100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez obrade i redukcije šuma (levo 650D, desno 600D):

Suprotno očekivanjima, a posebno suprotno marketinškim pamfletima, novi procesor je doneo neka poboljšanja, ali borba sa šumom nije na listi uspešnih. Razlike među aparatima praktično ne postoje, a jedini učinak je vidljiv na ISO 25600, koji je nešto čistiji nego što smo očekivali. Kako prethodnik, EOS 600D, ne poseduje ovu vrednost, komparacija nije bila moguća, pa će i utisak ostati potpuno subjektivan.

Ukoliko je scena zahtevna i forsira tamnije tonove, nekad će biti zgodno posegnuti za unutrašnjom redukcijom šuma (Noise Reduction, u daljem tekstu „NR“), koja je u aparatu dostupna u tri nivoa i primenjuje se upravo na JPEG. Ponovo ćemo upotrebiti poznatu noćnu scenu:

Naredni isečci pokazuju kako redukcija šuma utiče na konačni rezultat, u odnosu na snimke na kojima nije primenjena. 100% kropovi sa 650D, s leva na desno – NR isključen, low, standard i strong:

Redukcija šuma neminovno žrtvuje i detalje, s obzirom da se šum čisti uniformno, bez obraćanja pažnje na specifičnosti svake fotografije ponaosob. Pa ipak, upotreba ove opcije je korisna u svim situacijama gde vam je manevarski prostor oko obrade sužen, što je sa JPEG formatom i inače slučaj.

Nivo redukcije je zgodno podešavati obraćajući pažnju na namenu fotografije, ali i uslove u kojima će ona nastati. Vrlo slab uticaj na najnižim ISO vrednostima karakterističan je za sva tri stepena redukcije (vrši se pretežno na tamnijim partijama snimka). Od ISO1600 se vidi agresivnije „peglanje“ detalja korišćenjem najjačeg stepena redukcije, dok prvi i drugi nivo održavaju dosta umereni nivo. NR je bez posledica moguće držati isključenim i do ISO800, a velika je šteta što se projektni tim nije dosetio da ponudi samo redukciju kolornog šuma, koji i inače više „bode oči“ ili barem obezbedi mogućnost gradacije po pojedinačnim ISO vrednostima.

Osim ovakve, uniformne redukcije, u okviru „Custom Functions“ (C.Fn) odeljka u meniju, ponuđena je i funkcija „Long exposure noise reduction“, kojom se uklanja šum dobijen snimanjem dužim ekspozicijama. Ova opcija se može kombinovati sa prethodnom, ukoliko postoji takva potreba. Canon EOS 650D je doneo i jednu novu funkciju, pod nazivom Multi-Shot Noise Reduction, koji redukciju šuma vrši od četiri uzastopna snimka, ali kako je ista ograničena isključivo na upotrebu u JPEG formatu, te zahteva i dodatno angažovanje procesora (a samim tim rezultuje i drastičnim padom opšte brzine rada), nismo se upuštali u njen detaljniji test.