Canon EOS 650D Test

 

TELO

Canon EOS 650D prati sličnu formu kao i njegovi prethodnici, ali pažljivim odmeravanjem možete primetiti da su linije novog aparata nešto grublje, a u konačnoj izvedbi udobnije za šake prosečne osobe. Konstantna unapređenja u ovom pogledu otkrivaju sve veću zahtevnost ciljne grupe ovog modela, a dovoljno govore i o većem angažovanju dizajnerskog tima na pitanju ergonomije. Dimenzije su skoro identične kao 600D – 133 x 100 x 80mm, a plastično kućište mat finiša skriva metalnu konstrukciju, zbog čega se ni čvstoća ne dovodi u pitanje. Masa je za svega 5 grama veća nego kod starog modela i sa baterijom dostiže 575 grama, a kvalitetna gumena obloga, reljefne teksture i dobro odmerene tvrdoće, osiguraće bolje ležanje u rukama, čak i ukoliko aparat opteretite težim objektivima.

Ako izuzmemo da nije namenjen za teške uslove rada, EOS-u 650D ne nedostaje robusnosti (u skladu sa klasom kojoj pripada). Tome doprinosi i solidno dug predviđeni vek zavesice, deklarisan na 100.000 okidanja u proseku. Kao i svi Canon DSLR-ovi APS-C formata senzora, i 650D podržava sve EF i EF-S objektive koji su do danas proizvedeni, bez ikakvih nekompatibilnosti. Crvena tačka na bajonetu označava položaj EF (full-frame) objektiva pri montaži, dok bela označava poziciju EF-S (krop) objektiva. Metalni navoj promera 1/4“, namenjen stativu, na uobičajenom je mestu, pozicioniran duž ose objektiva i težišta aparata.

SENZOR, PROCESOR I JOŠ PONEŠTO

Prošli put smo, prilikom predstavljanja modela 600D, konstatovali kako nismo očekivali da će dve generacije poneti isti senzor. Ovaj put je iznenađenje još veće, jer je i EOS 650D nastavio sa eksploatacijom istog 18 MP CMOS-a, uprkos tvrdnji proizvođača da je u pitanju potpuno novi senzor. Istina, njegova struktura se donekle razlikuje zbog unapređenja na nekim drugim poljima, na šta ukazuje i LC1270 matrica, pa ćemo u nastavku razjasniti o čemu se tačno radi.

Canon APS-C senzor koji EOS 650D poseduje, izrađen u CMOS tehnologiji, a rezolucija mu je 18MP (precizno – 5184x3456 piksela). Krop faktor 1.6x, na šta akronim APS-C (od Advanced Photo System type-C) ukazuje, označava množilac kojim se dobija ekvivalentna žižna daljina i širina vidnog polja (FOV, skraćeno od Field-of-view) u odnosu na senzor punog 35mm formata, poznatog još i kao Full-frame (ili Lajka format). U konkretnom primeru, to znači da kit objektiv Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM, na ovom telu pruža prikaz ekvivalentan onome koji bi objektiv raspona 29-216mm omogućio na full-frame senzoru, što se dobija množenjem naznačene žižne daljine sa odgovarajućim krop faktorom. Iako to može stvoriti izvesne poteškoće u pogledu realizacije šireg vidnog polja (jer je izbor ultra-širokih (Ultra-Wide-Angle) objektiva relativno sužen), APS-C senzori u kombinaciji sa teleobjektivima pružaju utisak znatno veće žižne daljine, zbog čega su posebno zgodni za sve situacije koje potenciraju tele-opseg.

Ono što je na njemu novo, ne tiče se samog formiranja fotografije, već jedne druge osobine – fokusiranja. Hybrid-CMOS AF je rešenje koje je od ranije poznato sa Fuji kompakta pod nazivom F300 EXR, a radi se o faznim pikselima usađenim u sam foto-senzor, kako bi se konačno našlo rešenje za spor i u kontinualnom modu neupotrebljiv kontrasni autofokus. Ovome ćemo se detaljnije posvetiti u daljem testiranju, a zasad možemo reći da je senzor u EOS-u 650D istovremeno i nov i star. Nov je po pitanju Hybrid-CMOS AF tehnologije, a star je po pitanju svega ostalog.

Poznati Canon 18 MP senzor, ovaj put u Hybrid-CMOS izvedbi*

ISO raspon na 650D je unapređen, što ide u prilog tvrdnji proizvođača da neke razlike među senzorima postoje. Premda proširenje osnovnog ISO raspona ne garantuje promene u arhitekturi, pa čak ni u načinu proizvodnje, on se sada kreće od baznih 100 do maksimalnih 12800, dok se softverskim putem postiže krajnjih 25600 (označeno kao H). Na žalost, u projektnom timu nije bilo sluha da se ovoj klasi obezbedi izbor ISO vrednosti u preciznijim koracima od 1/3 ili barem ½ EV, već su i dalje dostupne samo vrednosti u koracima od cele blende. U svetlu onoga što najdirektnija konkurencija pruža u ovoj klasi, rekli bismo da je insistiranje na većim razlikama među sopstvenim modelima potpuno neopravdano.

Digic 5 procesor je novost, a zaslužan je za obezbeđivanje nekih novih funkcija kojima se EOS 650D može pohvaliti, ali i za brzinsko unapređenje, o čemu će više reči biti kasnije. 650D je i prvi Canon koji poseduje funkciju uklanjanja hromatskih aberacija objektiva u realnom vremenu, što je takođe zasluga procesora. Ostale sposobnosti otpadaju na video, JPEG konverziju, ali i upravljanje osnovnim sistemima u aparatu.

Čišćenje prašine sa senzora je povereno je tehnologiji koju Canon naziva „EOS Cleaning System“. Ovaj sistem se sastoji od piezo-električnog elementa koji vibrira, otresajući prašinu sa low-pass filtera, a nalazi se u komori sa senzorom, zaštićenoj posebnim anti-statičkim premazom i uzemljenom na šasiju aparata, čime se suzbija i nagomilavanje statičkog elektriciteta, nastalog usled naboja koji generiše senzor i trenje mehanizma zatvarača i ogledala. Čišćenje se, osim ukoliko nije drugačije podešeno, aktivira prilikom svakog uključivanja/isključivanja aparata. Dodatno, po želji može biti aktivirano i u toku korišćenja aparata. Efikasnost ovog sistema samočišćenja je dokazana tokom više godina korišćenja u aparatima svih klasa, a eventualna nemogućnost uklanjanja pojedinih čestica može biti nadoknađena korišćenjem softverskog „čišćenja“ (Dust Delete Data) koje, u sprezi sa priloženim softverom, može pomoći u uklanjanju zaostale prašine, njihovim mapiranjem na RAW snimku.

Sistem automatskog čišćenja senzora  – EOS Cleaning System*

Poznati, dvojslojni 63-zonski iFCL sistem merenja je i dalje tu, a pošto smo još od njegove premijere više puta konstatovali da ne daje prostor iznenađenjima, ne čudi nas što se i dalje eksploatiše. Ovaj senzor merenja svetla osim upadne svetlosti meri i kolorni spektar, istovremeno analizirajući informacije dobijene sa svake od 9 AF tačaka i dajući težište objektu u fokusu, nezavisno od trenutno izabranog AF moda, na šta akronim iFCL i upućuje (intelligent Focus, Colour and Luminance). 63 zone omogućavaju preciznije merenje, budući da prosek osvetljenosti prikupljaju sa bitno manjih pojedinačnih površina, a pošto je poznato da su digitalni senzori posebno osetljivi na crvene tonove, dodatna ravnoteža je postignuta dvoslojnim merenjem, od kojih je svaki sloj osetljiv na različite talasne dužine svetlosti. Jedan sloj je posebno okrenut crveno-zelenom spektru, dok je drugi namenjen plavo-zelenom. Na taj način se maksimalno izbegava pogrešno merenje kada u kadru preovladavaju crveni tonovi, što je inače poznata slaba tačka digitalnih senzora. Modova merenja ima četiri: Evaluative, koje je vezano za sve AF tačke i usrednjava svetlo dobijeno uzorkovanjem cele scene; partial, koje meri 9% centralne zone kadra; Center-weighted average, koje meri prosek sa naglaskom na centralnu zonu; i spot, koje meri 4% površine u centru.

iFCL 63-zonski senzor merenja svetla* i šematski prikaz zona merenja

AUTO-FOKUS

Sistem autofokusa je još jedna od novina. AF sistem koji je u ovoj klasi bio aktuelan sve do modela 600D, nije menjan još od EOS-a 400D, a ovaj put je preuzet iz više klase, EOS-a 60D. To podrazumeva više nego solidni, fazni Multi-BASIS TTL AF senzor sa 9 tačaka, od kojih su sve krstaste, dok je centralna dvostruko osetljiva sa objektivima čiji je maksimalni otvor blende f/2.8 i veći. AF tačke su raspoređene u obliku romboida, a zauzimaju relativno pristojan deo površine kadra.

Multi-BASIS TTL senzor sa 9 krstastih AF tačaka *

Na raspolaganju su tri standardna AF moda: One-shot, koji se najčešće koristi, nakon fokusiranja zaključava AF tačku do okidanja ili opuštanja tastera; AI-Servo koji kontinuirano prati pokretni cilj, izabranom tačkom; i poslednji, AI-Focus, koji predstavlja kombinaciju prethodna dva – najpre fokusira izabranom tačkom i daje potvrdu (zvučnu i svetlosnu), a u slučaju da registruje pokret fokusirane mete, automatski se prebacuje u servo mod i nastavlja da prati do okidanja. Svaki od ova tri moda može biti korišćen sa jednom, unapred izabranom tačkom, ili u Automatic Selection režimu, kada aparat sam određuje aktivne tačke, najčešće na osnovu najbližeg objekta koji fokusno polje od 9 tačaka pokriva.

AF-Assist, funkcija pomoćnog svetla prilikom fokusiranja u lošim svetlosnim uslovima, ni na 650D nema namensku lampu, već se izvodi internim blicem, serijom kratkih (i često iritantnih) bljesaka, kojima pomaže AF sistemu. Dobra strana ovakve AF-Assist funkcije je u tome što su pokrivene sve AF tačke, umesto samo centralne, što je često primenjivano rešenje na drugim aparatima. Pored ovog načina, AF-Assist može biti poveren i IC lampi eksternog blica ili ST-E2/ST-E3RT Wireless Transmiteru.

TRAŽILO

Optičko tražilo je ostalo isto kao i ranije. Penta-ogledalo obuhvata 95% kadra, dok je faktor uvećanja 0.85x. Eye-point, odnosno maksimalna udaljenost oka od tražila, tako da kadar bude u celosti vidljiv, iznosi 19mm, što pogoduje osobama koje koriste naočare. Na raspolaganju je i točkić za korekciju dioptrije, a deluje u rasponu od -3.0 do +1.0.

Fokusno staklo je fiksnog tipa, a svih 9 tačaka je gravirano i kao takvo – permanentno prikazano u tražilu. Same tačke su dosvetljene crvenom bojom prilikom potvrde ili selekcije, a kako prikaz izgleda, možete videti na sledećoj ilustraciji (crveni pravougaonik prikazuje procenat obuhvaćenog prikaza u kadru):

Pogled kroz optičko tražilo EOS-a 650D

Skup informacija i parametara koje prikaz u tražilu obuhvata, s leva na desno: indikator zaključane ekspozicije (AE-Lock); indikator aktiviranosti blica; indikator zaključane snage blica u E-TTL modu (FE-Lock), indikator „high-speed“ moda blica; indikator kompenzacije bljeska blica; trenutna dužina trajanja ekspozicije; otvor blende; skala svetlomera raspona ±2EV; indikator Highlight Tone Priority funkcije; ISO vrednost; indikator korekcije balansa belog; indikator aktiviranosti monohromatskog kolornog stila; broj snimaka koje je moguće snimiti u rafalu i indikator potvrde fokusa.

KOMANDE I OSTALI DETALJI

Izbor i raspored komandi je ostao skoro identičan prethodniku:

Gledano spreda, dominantno mesto zauzima EF/EF-S bajonet, označen crvenim i belim markerima, koji ukazuju na poziciju poravnanja sa EF (full-frame) i EF-S (APS-C) objektivima, respektivno. Do bajoneta je veliki taster za odbravljivanje objektiva, a iznad je smešteno kućište pentaogledala, u paketu sa internim blicem. Neposredno iznad oznake aparata je interni mikrofon mono tipa, a u blizini je i komanda za aktiviranje pop-up blica. Ispod se nalazi DOF-Preview taster za trenutni prikaz dubinske oštrine. Leva strana ne sadrži nikakve komande. Na samom rukohvatu je IC senzor za okidanje namenskim RC-6 (ili kompatibilnim) okidačem, dok je u gornjem delu prostora između rukohvata i bajoneta smeštena signalna LE dioda, namenjena uklanjanju efekta crvenih očiju, kao i signaliziranju odloženog okidanja.

Gornji deo aparata je tek minimalno izmenjen. Sve komande su koncentrisane na desnoj strani aparata, pored papučice blica, ispred koje sada možemo videti interni mikrofon u stereo izvedbi. Upadljivo dominantnu poziciju, kao i uvek, zauzima selektor modova. 14 modova je grupisano u tri grupe, a oni pokrivaju potrebe od potpunih laika do naprednih fotografa. Aparat raspolaže sa četiri standardna tzv. „kreativna“ moda: Manual (M), Aperture Priority (Av), Shutter Priority (Tv) i Program AE (P). Tu je i već standardni Automatic Depth-of-field (A-DEP) mod, namenjen lakšoj kontroli dubinske oštrine. Automatski modovi su takođe tu: standardni Scene Intelligent Auto mod (ranije je to bio Full-Auto), koji podrobnije analizira scenu, prilagođavajući sve parametre, od osnovnih (otvor blende, ISO vrednost i trajanje ekspozicije) do kolornih stilova i prioriteta fokusa. Druga dva automatska moda su Flash-off, koji se od prethodnog razlikuje po tome što forsira fotografisanje bez upotrebe blica, bez obzira na uslove rada, a poslednji je Creative Auto (CA), namenjen jednostavnijoj (vizuelnoj) kontroli osnovnih parametara, bez zalaženja u detalje. Poslednja grupa modova su tzv. „scenski“ modovi, posebno prilagođeni specifičnim uslovima fotografisanja. Ima ih šest: Portrait, Landscape, Close-up, Sports i Night Portrait. Od nefotografskih modova postoji samo jedan – Movie Shooting, namenjen snimanju video zapisa, o kojem će više reči biti kasnije.

Kao i na nekoliko poslednjih modela, osnova selektora modova je iskorišćena za pozicioniranje poluge za uključivanje/isključivanje aparata. Neposredno iza selektora (gledano od pozadi), nalazi se ISO taster, a Iza njega kontrolni točkić, namenjen direktnoj promeni svih važnijih parametara, u kombinaciji sa nekom drugom komandom ili pojedinačno, a još dalje, na samom rubu rukohvata, nalazi se najvažniji od svih – dvostepeni okidač, kojim se vrši merenje svetla, fokusiranje i konačno – aktiviranje zatvarača.

Obrtni displej je i dalje dominantan na zadnjoj strani aparata, a sve raspoložive komande su praktično istovetne onima na starom modelu, uz tek sporadične dizajnerske zahvate. Sa leve strane tražila se nalaze Menu i Info komande – prva namenjena ulasku u sistem menija, a druga prikazivanju osnovnih parametara. Primećujemo da se senzor glavnog displeja vratio na listu funkcija, najverovatnije zbog negodovanja javnosti u slučaju prethodnika koji je nije posedovao. Nalazi se u osnovi papučice blica, tik iznad optičkog tražila. Da podsetimo, senzor displeja je namenjen automatskom gašenju displeja prilikom primicanja lica, te na taj način štedeo dragocenu energiju u bateriji.

Desno do tražila, nalazi se komanda za aktiviranje režima „živog prikaza“ (live-view) u fotografskim modovima odnosno započinjanje/zaustavljanje snimanja u video modu. Zbog tvrdoglavog forsiranja zasebnog moda na selektoru, brz pristup video snimanju i dalje nije moguć, pa to ostaje i dalje kao problem. Sasvim gore desno, nalaze se tasteri sa duplim funkcijama. U toku rada služe za zaključavanje ekspozicije, odnosno snage bljeska blica (AE-Lock/FE-Lock) i prelazak u režim odabira aktivne AF tačke, dok u režimu pregleda i režimu „živog prikaza“ služe za zumiranje i umanjenje. Način odabira AF tačke iznova ostaje ergonomska crna rupa – da biste izabrani aktivnu tačku, neophodno je da najpre pritisnete pomenuti taster, a onda kursorskim tasterima lagano izaberete željenu tačku. Ovakav sistem rada zahteva daleko više vremena, neprecizan je, a najgore od svega je što će vas često dovesti u situaciju da propustite bitan trenutak. Jasno je da u odnosu na više klase aparata mora postojati nekakva distinkcija, ali ovakvo insistiranje na sporoj kontroli prosto nema opravdanja. Nakon određenog perioda navikavanja svakako ćete zaboraviti da je zamerke uopšte i bilo, ali to ipak ne menja činjenicu da prosta operacija zahteva više vremena nego promena režima okidanja, balansa bele i tome slično. Ispod ova dva tastera se nalazi minijaturni zvučnik, namenjen reprodukciji zvuka video zapisa, ali i signalnih zvukova.

Centralnu grupu na zadnjem delu aparata čine kružno postavljeni kursorski tasteri, u čijem je središtu Set komanda, namenjena potvrdi opcija prilikom interaktivnog odabira. Kursorski tasteri se koriste za kretanje kroz sistem menija, kao i za odabir aktivne AF tačke. Svaki od njih ima dvostruku ulogu, čija se funkcionalnost dobija upotrebom kontrolnog točkića. Gornji služi za promenu balansa bele (WB), donji za izbor kolornog stila, levi za režim okidanja, a desni za autofokusni mod. Iznad ove grupe tastera se nalazi još par udvojenih komandi. Gornji je komanda za kompenzaciju ekspozicije (u Av modu) ili setovanje blende (u manuelnom modu), a donji (označen slovom „Q“) služi za interaktivno kretanje po parametrima glavnog displeja (tzv. Quick Control Screen), o čemu će kasnije biti više reči. Istovremeno, u režimu pregleda fotografija, ovim tasterom se može pokrenuti Direct Print funkcija, kojom se vrši direktna štampa na kompatibilne uređaje. Zaljubljenost Canonovih inženjera u ovu komandu, „uveseljava“ korisnike već godinama – razlog za ovakvu upornost ne znamo, ali očito je jak. Sasvim dole su još samo dva tastera – levo je komanda za prelazak u režim pregleda snimaka, dok je desno postavljena komanda za brisanje snimljenih fotografija. Ovom tasteru upućujemo dve zamerke. Prva, manja zamerka, tiče se pozicije koja je najnesretnija moguća – nalazi se nadohvat ruke, što može izazvati nehotično brisanje, dok je druga zamerka je mnogo ozbiljnija – za razliku istog tastera na prethodniku, novi se dizajnom potpuno uklapa u ostatak, pa se i vizuelno, a ni dodirom ne može lako razlikovati od ostalih. Pogotovo kada je ambijentalno svetlo slabo (ili nikakvo). Zbog čega? Ne zna se.. Nedaleko od komande za brisanje je i LE dioda koja signalizira zauzeće memorijskog kontrolera, čitanjem ili pisanjem na karticu.

MEMORIJA

Odeljak memorijske kartice nalazi se na desnom boku aparata. Iako plastičan, poklopac odeljka zavidno je čvrst i vrlo precizno ukrojen, tako da između njega i kućišta aparata ne postoji vidljivi zazor. U slučaju nehotičnog otvaranja poklopca odeljka u toku upisa, na glavnom displeju će biti prikazano odgovarajuće upozorenje, a proces snimanja dovršen.

Memorijski kontroler je kompatibilan sa karticama SD (Secure Digital) standarda, uključujući i sve naknadne revizije, poput SDHC, SDXC i UHS-I, a tu je i podrška za najnoviju Eye-Fi tehnologiju bežičnog transfera snimaka, ukoliko se koriste odgovarajući kompatibilni uređaji.

Odeljak Secure Digital memorijske kartice

Brzinska zahtevnost novog aparata nije prevelika, pa će za udoban rad, uključujući i snimanje video zapisa, poslužiti sve SDHC kartice klase 6 ili brže, pritom izvlačeći maksimalni broj snimaka u rafalu. Prosečna memorijska zahtevnost je slična onoj koju su pokazali ostali aparati sa istim 18 MP senzorom, pa se na karticu kapaciteta 8GB može se smestiti oko 400 RAW, 1300 JPEG ili 300 snimaka kombinovano RAW+JPEG, naravno – najvišeg kvaliteta. Uz porast šuma, raste i prostorna zahtevnost snimaka, pa u lošijim svetlosnim uslovima možete očekivati i do 30% veću zahtevnost. Video je, naravno, bitno zahtevniji, pa će vam kartica od 8 GB biti dovoljna za prosečno 22-28 minuta materijala u maksimalnom kvalitetu - 1080p @24fps (fullHD, 1920x1080), uključujući i zvuk.

BATERIJA

Sasvim logično, Canon je odlučio da EOS 650D ponese bateriju iz prethodnika, a to podrazumeva dobro poznatu Li-Ion bateriju oznake LP-E8, kapaciteta 1120 mAh. Bez obzira što nije velik broj korisnika koji će preći sa 600D na 650D, korišćenje iste baterije znači uštedu i prilikom prelaska, ali i prilikom nabavke, jer sada na tržištu već postoje i zalihe, koje obaraju cenu. Baterija nije „smart“ tipa, pa je nesmetano moguće koristiti i zamenske varijante. Sama pozicija unutar tela je ista, kao i vratanca koja su, premda plastična, prilično čvrsta i odaju utisak dugovečnosti.

  

LC-E8E punjač sa LP-E8 Li-Ion baterijom

Punjenje potpuno prazne baterije traje oko 2 časa, nakon čega aparat ima zvanično navedenu autonomiju od prosečno 440 snimaka, mada naša iskustva značajno variraju, u zavisnosti od uslova snimanja, pa od pune baterije možete očekivati od 380 pa sve do 600 snimaka, u zavisnosti od toga koliko koristite live-view i displej uopšte. Značajno manjoj autonomiji u odnosu na skuplja tela, kumuje pre svega nedostatak statusnog displeja, zbog čega se gro setovanja obavlja posredstvom glavnog displeja, i time utiče na potrošnju energije. Dokaz u prilog ovome je i izmerena autonomija u režimu „živog prikaza“ (live-view), koji dopušta do ~200 snimaka sa jednim punjenjem, što je u proseku gotovo identično sa rezultatima koje u istim uslovima ostvaruje 5D Mark II sa svojom baterijom znatno većeg kapaciteta. No, za većinu korisnika, autonomija koju nova LP-E8 baterija pruža, biće sasvim prikladna.

KONEKTORI

Na uobičajenom mestu, na levom boku tela, nalaze se konektori, smešteni ispod dva gumena poklopca. Ispod levog se nalaze konektori za daljinski okidač E3 tipa i 3.5mm konektor za eksterni stereo mikrofon, namenjen video potrebama. Ispod desnog su još dva konektora. Prvi je kombinovani audio-video izlaz/USB 2.0 za slanje prikaza na eksterni displej, u režimu pregleda snimaka i u live-view režimu, kao i prenos snimaka na računar kada se koristi klasičan USB kabl. HDMI konektor takođe služi za prenos prikaza na eksterni displej, ovog puta u digitalnom obliku. U slučaju da televizor to podržava, osnovne funkcije aparata mogu biti kontrolisane pomoću daljinskog upravljača, za šta je zaslužan HDMI-CEC standard.

Konektori: remote i mikrofonski (levo) i kombinovani A/V-USB i HDMI (desno)

DISPLEJ

Displej novog aparata se može podvesti pod „već viđeno“ u smislu dijagonale i rezolucije. Ovu kvalifikaciju nipošto ne treba posmatrati u negativnom kontekstu, već samo kao konstataciju da najnoviji „trocifreni“ Canon ne donosi ništa novo na ovom polju. Mogućnost obrtanja, kao i sam displej, rešenja su koja smo prethodno već videli na 600D. Mogućnost obrtanja podrazumeva horizontalnu pokretljivost u rasponu od 180°, dok je vertikalna rotacija na raspolaganju u celih 360°. Na ovaj način je moguće znatno fleksibilnije kadriranje u situacijama koje prevazilaze fizičke predispozicije fotografa, ali i onda kada nedostaje volje za puzanjem ili penjanjem na višu tačku. Određene pogodnosti će uvideti i ljubitelji stativa, kojima će ova zgodna karakteristika dopustiti udobniji rad kada se aparat ne nalazi u visini očiju. Naravno, najviše će biti oduševljeni ljubitelji videa na DSLR-ovima, kojima će ovo unapređenje pružiti nemerljivo veću ergonomiju, čak i bez specijalizovanih dodataka.

Rezolucija TFT LCD-a dijagonale 3 inča je 1.040.000 piksela, a format 3:2, jednak razmeri fotografija, zbog čega je iskoristivost površine povećana na 100%. Kada je kvalitet prikaza u pitanju, i dalje važi za jedan od najboljih na tržištu. Odlikuje se odličnim uglovima iz kojih se može posmatrati (po specifikaciji 160°), a reprodukcija boja mu je naprosto vanserijska. ClearView II tehnologija garantuje nizak nivo refleksija i odličnu vidljivost čak i na vrlo jakom suncu. Kao što smo i više puta u prošlosti konstatovali, važi za displej koji skoro da garantuje WYSIWYG koncept (What-you-see-is-what-you-get, popularan iz DTP-a). U prevodu, ovom displeju se može verovati u gotovo ~95% situacija, a jedino gde je eventualno podbacio je nedostatak opcije i odgovarajućeg senzora za prilagođavanje trenutnim uslovima ambijentalnog osvetljenja. Umesto toga, ponuđeno je ručno podešavanje osvetljenja, u sedam koraka. Displej je pretrpeo jedno kvalitativno unapređenje kada je u pitanju distanca između samog LCD panela i zaštitne površine. Ona je sada redukovana na minimum, kako bi se maksimalno suzbile refleksije i povećala preciznost rada dodirom ekrana. Dodirom?

Novina koju Canon s ponosom izdvaja je „touch-screen“ funkcija, što po prvi put da na jednom DSLR-u imamo ekran osetljiv na dodir. Radi se o kapacitivnom tipu ekrana, što znači da reaguje na sam kontakt, umesto na pritisak, kakvi su bili prvi i, moramo reći, relativno slabo upotrebljivi ekrani. To u praksi znači drastično veću preciznost, bez potrebe da se displej snažno pritiska. Osim mogućnosti upravljanja parametrima, pregleda fotografija, zumiranja pomoću dva prsta i tome sličnog, ova funkcija može služiti i samom fokusiranju i fotografisanju. Zaštitni premaz ekrana je i ranije bio izuzetno otporan na ogrebotine i sve vidove mehaničkih oštećenja, a Canon sada garantuje da ovaj način rada neće uticati na trajnost displeja., te da mu je sada dodata i otpornost na prljanje usled čestog pipanja prstima.

Godinama unazad DSLR-ovi eksploatišu mogućnost korišćenja glavnog displeja umesto statusnog. Osim što je na taj način postignuto prezentovanje znatnog šireg spektra informacija, ovaj način upravljanja je kod manjih DSLR-ova, u koje spada i Canon 650D, jedini izbor, usled nedostatka statusnog. Quick Control Screen se aktivira pritiskom na taster označen slovom "Q", koji je lociran na zadnjoj strani aparata, iznad grupe kursorskih tastera, a osim prostog posmatranja, parametri se mogu menjati i interaktivno, kada se kursorskim tasterima vrši navigacija, a SET komandom potvrda izabranog. Ekran osetljiv na dodir ceo sistem rada dodatno čini lakšim, pa se reč „interaktivno“ ovaj put može shvatiti doslovno.

Prikaz osnovnih parametara na Quick Control Screen-u

Raspon parametara kojima se može pristupiti na ovaj način varira u zavisnosti od trenutno aktivnog moda, a najširi izbor se dobija korišćenjem manuelnog (M). Pored najosnovnijih – dužine ekspozicije, otvora blende i ISO vrednosti, na raspolaganju je skala svetlomera raspona ±3 EV, indikator kompenzacije snage bljeska blica; kolorni stil; balans bele; indikator WB Bracketing funkcije; indikatori Highlight tone priority i Auto Lighting Optimizer opcija; fokusni mod; režim okidanja; mod merenja svetla, kvalitet zapisa; indikator baterije,Eye-Fi i GPS indikatori; broj preostalih snimaka koje je moguće smestiti na karticu.

LIVE VIEW

Live-view (u daljem tekstu – LV), odnosno režim „živog prikaza“, već godinama je prisutan u DSLR kategoriji aparata, ali samo kao alternativan način kadriranja, odnosno snimanja. Za manje upućene, radi se o vladajućem načinu upotrebe kompakt aparata, gde se umesto optičkog tražila, za kadriranje koristi glavni displej, koji projektuje prikaz ispred objektiva, na taj način simulirajući izgled konačne fotografije, čak i pre nego što je ona sačinjena. Povećanjem popularnosti video zapisa na DSLR aparatima, poraslo je interesovanje i za ovaj režim rada, koji je na taj način od alternative, stigao do primarne i (u video modu) jedine moguće varijante upravljanja.

Simulacija prikaza, kao glavna prednost, danas je unapređena do nivoa kada zamerkama prosto nema mesta. Simulirano je sve, od osvetljenosti scene, balansa bele, otvora blende, a permanentno je prikazan i uticaj ISO vrednosti, kolornih stilova i, uopšte, svih parametara koji utiču na kranji rezultat. Prednosti koje ovakav sistem rada donosi su posebno cenjene u studijskim uslovima, pošto se za daljinsko okidanje može koristiti i laptop, kada njegov displej služi kao gigantska verzija LV displeja.

Na glavnom nedostatku ovog režima rada se radi već neko vreme, manje ili više uspešno, a najsvežija Canon implementacija se može videti upravo na ovom modelu. Kako se live-view u osnovi ne oslanja na sistemski, fazni autofokusni sistem, tehnika fokusiranja se svodi na metod kontrastnog fokusa (Contrast Detection Auto Focus; u daljem tekstu CDAF), koji svoju funkciju vrši pomerajući fokusnu ravan do postizanja najoštrijih prelaza među susrednim kontrastnim površinama, bez merenja daljine fokusiranog objekta. Ovaj sistem fokusa uglavnom važi za vrlo tačan, a glavna mana je sporost, usled potrebe algoritma da „prošeta“ fokusnu ravan duž celog fokusnog opsega, kako bi završio uoštravanje. Brzina CDAF sistema fokusiranja zbog toga ne predstavlja nešto čime se DSLR aparati mogu dičiti. Problem se sastoji u plitkom polju dubinske oštrine, zbog čega je algoritmu daleko teže da dovede fokusnu ravan na željenu distancu, jer ne postoji način da unapred odredi potreban smer i distancu. Potencijalno rešenje je pre par godina prvi put viđeno u slučaju Fuji-jevog kompakta F300 EXR, koji je posedovao hibridni fokus. Slično rešenje imamo prilike da probamo i na primeru Canona 650D, prvi put na aparatima ovog proizvođača i DSLR-ovima uopšte! Kako je zbog pozicije ogledala nemoguće iskoristiti postojeći, namenski AF senzor, ideja je bila da se u glavni senzor usadi par faznih piksela, koji će upoređivati fazne razlike projektovane slike, na istovetan način na koji to rade konvencionalni fazni senzori, prisutni u DSLR aparatima. Na taj način bi se moglo iskoristiti najbolje iz oba sveta: brzina kojom fazni senzor može utvrditi smer i korak otklona da bi doveo fokusnu ravan u željenu poziciju, i preciznost kontrastnog fokusa u poslednjoj fazi fokusiranja. Na taj način bi se obezbedila i brzina i precizan rezultat. Ipak, teorija je jedno, a praksa je pokazala da itekako može biti različita od teorije, pa ćemo se kvalitetom ovog rešenja pozabaviti u nastavku ovog testa.

Osim uobičajenog, Flexi-Single  metoda fokusa, kojim se ravan fokusa postavlja u odnosu na unapred određeno fokusno polje, a koje nam je poznato od ranije, 650D je doneo i par novih. Na raspolaganju je Flexi-Multi, metod fokusiranja koji omogućava automatsku ili manuelnu selekciju unapred definisanih AF „tačaka“ (ukupno 31) ili 9 zona, kojima se izbor pozicije fokusa može izvesti primetno brže nego što je to slučaj sa Flexi-Single metodom. Pored toga, na raspolaganju je i stari „face detection“ algoritam koji prepoznaje lica u kadru, ali uz dodatkak praćenja, pa se sada ovaj metod zove „face + tracking“, jer omogućava automatsko praćenje lica u kadru, čak i kada njihova pozicija nije statična. Na ovaj način je Canon relativno tiho uveo i mogućnost kontinualnog fokusa u video mod, a kako je ovo do sada bila slaba tačka video režima na DSLR-ovima, moglo bi postati možda i najvažnije unapređenje poslednjih godina.

Klasičan fazni autofokus je i dalje na raspolaganju (pod nazivom Quick AF), pa se svi nedostaci kontrastnog fokusa mogu eliminisati prostim aktiviranjem klasičnog AF-a, bilo odgovarajućom opcijom u meniju, bilo interaktivno, u toku rada. Kada se fazni fokus koristi u kombinaciji sa LV režimom, procedura fokusiranja funkcioniše slično kao i kod klasičnog fotografisanja, s tim da će, prilikom pritiska okidača na prvo koleno, ogledalo za trenutak biti spušteno, fokus doveden u željenu tačku, a nakon toga ogledalo vraćeno u prethodni položaj, čime se vraća i „živi prikaz“ na displej. Iako relativno bučan, ovaj sistem pruža znatno veću brzinu fokusiranja, ali i izvestan procenat grešaka, pošto je neophodno precizno održati izabranu tačku na željenom cilju, za sve vreme izvođenja operacije fokusiranja.

Kada performanse nisu od bitnijeg značaja, najveća preciznost (u apsolutnim okvirima) se može postići manuelnim fokusom, koji u režimu „živog prikaza“ dobija sasvim novu dimenziju – prikaz je moguće zumirati 5 i 10x, a fokusnu ravan pomerati u desetinama milimetra. Ako je prizor statičan, ništa bolje ne možete poželeti:

Uvećanje u LV režimu

Na raspolaganju su i druga pomagala, poput pomoćne mreže za lakše kadriranje i prikaza parametara u okviru samog kadra:

Pomoćna mreža i prikaz parametara u LV režimu

Kao i na prethodniku, mogućnost odabira alternativnog formata fotografija u LV režimu je i dalje tu, sistemom kropovanja iz selektovane rezolucije u 3:2 formatu. Ponuđeni su formati 16:9, 4:3 i 1:1. Opcija je namenjena pre svega za JPEG format, ali je informacija o izabranoj razmeri upisana i u RAW, pa će odgovarajući format biti zadržan i u post-procesu, ukoliko postoji takva potreba i ukoliko se za razvijanje koristi namenski Canon softver (Digital Photo Professional).

VIDEO

Canon 650D je video segment skoro u potpunosti preuzeo sa 600D, što ne iznenađuje, budući da ovaj proizvođač video koristi kao snažan adut u korist svojih aparata.

Osnovne proporcije video zapisa su 16:9 i ponuđene su dve popularne HD rezolucije – višu od 1920x1080 (tzv. 1080p), u 24/25fps za PAL, odnosno 30fps za NTSC standard i nižu od 1280x720 (720p) u 50fps za PAL, odnosno 60fps za NTSC. Ponuđena je i najniža, 4:3 VGA (640x480) rezolucija, u 50/60fps, kao i njen derivat, koji iz celokupnog kadra iseca („kropuje“) samo središnji deo.

Zapis se enkoduje realtime u MPEG-2 (H.264) formatu i zajedno sa nekomprimovanim stereo PCM zvukom u 16-bita i 44KHz, pakuje u MOV kontejner. Kao i na ostalim aparatima, video je, nezavisno od izabranog kvaliteta, ograničen na maksimalnih 4GB u komadu, zbog limita koji nameće FAT32 fajl sistem, korišćen na memorijskim kontrolerima današnjih aparata. U sprezi sa kvalitetom kompresije koju izvodi enkoder, to omogućava snimanje do 12minuta u maksimalnoj rezoluciji, odnosno do 30 u najnižoj. Varijacije su moguće u zavisnosti od uslova snimanja, sa posebnim akcentom na prisustvo svetla. U uslovima lošeg svetla, kada se forsira upotreba viših ISO vrednosti, šum utiče i na veći izlazni fajl.

Kontrola snimanja je fleksibilna i omogućena u potpuno automatskom ili manuelnom režimu, brzinama zatvarača koje se kreću od 1/30 do maksimalnih 1/4000. Zatvarač se podešava prema unapred definisanim koracima, standardnim za fotografiju. Za manje upućene – brži zatvarač će snimak učiniti vizuelno tečnijim („bržim“), a najsličniji je onome što se dobija TV kamerama. Suprotno tome, sporiji zatvarač (bliži izabranom framerate-u) daje zamućenije frejmove, što rezultuje „mekšom“ projekcijom, bližoj filmskoj tehnici snimanja. Blenda se može setovati na bilo koju vrednost ograničenu izborom objektiva, a nije je preporučljivo menjati u toku snimanja, zbog skokovitog prelaza, koji je karakterističan za dijafragmu fotografskih objektiva. ISO vrednost takođe nije ograničena, a funkcioniše i u AutoISO modu, kada će snimatelja maksimalno poštedeti potrebe za čestim intervencijama, posebno u situacijama koje uključuju dinamičnije svetlo i uopšte, čestu promenu uslova.

Posledice uvođenja hibridnog fokusa su vidljive i u video modu, a realno je reći da stvarni pomak nije onoliki kakav smo očekivali, imajući u vidu princip rada „hibridnog fokusa“. Fokus jeste brži, to je evidentno... pogotovo za LV režim jednog Canon DSLR-a, ali pravog kontinualnog fokusa ipak nema u nekom zaista upotrebljivom obliku, jer niti je moguće zaključati poziciju tačke/zone na jedno mesto, tako da aparat konstantno koriguje poziciju fokusnu distancu u zavisnosti od okolonosti, niti je moguće reći da je takav fokus upotrebljiv za nešto više od sporadičnog snimanja porodičnih okupljanja i tome sličnog. Da ne bismo ostali pogrešno shvaćeni, u ovom domenu itekako postoji poboljšanje, samo što ono nekako nije u skladu sa očekivanjima javnosti, jer pojam „hibridnog fokusa“ u teoriji predstavlja skoro pa savršenstvo. Ako ništa drugo, nadajmo se da će sledeći put biti bolje.

Zvuk se snima 16-bitno, 44HKz, a zapisuje nekompresovano u PCM formatu. Bez dodatne opreme, snimanje zvuka može biti isključeno ili povereno internom mikrofonu, koji je po prvi put stereo tipa na jednom Canon DSLR-u, a čiji ulazni signal može biti kontrolisan potpuno automatski, kontinualnom kalibracijom ulaza (tzv. Auto Gain Control) ili ga je po potrebi moguće setovati i potpuno ručno, preciznošću od 64 koraka na skali, vodeći se peak-metrom kao pokazateljem optimalne snage. Uz to, postoji i opcija za filtriranje huka koji proizvodi vetar. Interni mikrofon je za većinu potreba preosetljiv, što je i razumljivo obzirom na položaj unutar tela, a nepoželjne zvukove iz tela nije moguće eliminisati, tako da je preporučljiva nabavka odgovarajućeg eksternog mikrofona, kojem je podrška obezbeđena u vidu 3.5-milimetarskog stereo ulaza. Kondenzatorski mikrofoni koji zahtevaju dodatno napajanje iz konektora, nisu podržani, pa je za njih potrebno nabaviti i odgovarajuću eksternu podršku.

Ostatak podešavanja obuhvata sve predefinisane i naknadno kreirane kolorne stilove, balans bele, uklanjanje vinjeta za objektive u internoj bazi, pa i Auto Lighting Optimizer i Highlight Priority opcije. Uklanjanje šuma, zbog procesorske zahtevnosti, nije podržano u toku video snimanja, pa je za tu namenu moguće osloniti se isključivo na obradu u postprocesu.

U režimu pregleda je moguće vršiti neke osnovne zahvate nad video materijalom, poput mogućnosti bazičnog trimovanja (seckanja) snimljenog video materijala i zapisivanja pod drugim imenom na karticu, tako da original ostaje netaknut. Zgodna mogućnost za instant obradu bez preteranog ulaženja u detalje, koju će pozdraviti početnici i svi oni koji žele instant rezultate, bez uključivanja namenskog softvera na računaru.

BLIC

Canon 650D poseduje pop-up vodećeg broja 13, koji pokriva ugao maksimalne širine 17mm (27mm ekvivalentno) na ISO 100. Podržan je važeći E-TTL II algoritam, kada je raspon snage moguće kompenzovati do ±2 blende, a  omogućena je i bežična kontrola kompatibilnih Canon bliceva, uz zadržanu E-TTL II komunikaciju. Rad u manuelnom režimu na žalost nije podržan. Pošto posebna AF-Assist lampa za fokusiranje u lošim svetlosnim uslovima nije dostupna, interni blic se (kao i na ostalim Canon telima) koristi za tu namenu, nizom kratkih bljesaka. Bljesak blica može biti postavljen na prvu (na početku okidanja) ili drugu zavesicu (na kraju okidanja, radi prikupljanja što veće količine ambijentalnog svetla), a FEB (Flash Exposure Bracketing) nije na raspolaganju.

Podrška za eksterne bliceve važi za sve E-TTL/E-TTL II kompatibilne modele. AF-assist se na eksternom blicu vrši posebnom IC lampom, čija je pomoć znatno efektnija, a privlači mnogo manju pažnju. Ukoliko se kompenzacija podešava na samom blicu, ona ima prioritet nad podešavanjem u aparatu.

Maksimalna brzina sinhronizacije bljeska, nezavisno od toga da li se koristi interni ili eksterni blic, ograničena je na 1/200, dok se u modu prioriteta blende može postaviti na 1/60, 1/200 ili automatski određenu. Flash exposure bracketing (FEB), višestruko okidanje sa unapred definisanim nizom bljesaka različitog inteziteta, može biti setovano za tri snimka u nizu, a nije izostavljena podrška ni za Multi flash, serijsko okidanje izabranim intezitetom, određenom učestalošću.

Kao i kod svih Canon aparata, odgovarajući set posebnih podešavanja (Custom Functions, C.Fn) raspoloživ je u odeljku opcija namenjenih blicu. I dalje izaziva blagu konfuziju pri prvom susretu, pa je preporučljivo konsultovati uputstvo, pre nego što se upustite u detaljno prilagođavanje.

Funkcija pod imenom Integrated Speedlite Transmiter namenjena je (maločas pomenutoj) bežičnoj kontroli kompatibilnih eksternih bliceva. Mogućnostima je istovetna izvedbi kojom se može pohvaliti i EOS 600D – pružena je mogućnost kontrolisanja do dve grupe bliceva (A i B). Njihov međusobni odnos je moguće podešavati bez dodatnih ograničenja, a na sledećoj ilustraciji možete videti par primera za primenu kreativnog osvetljenja:

Dva su osnovna načina korišćenja: jedan uključuje korišćenje eksternih bliceva u kombinaciji sa internim, dok drugi podrazumeva korišćenje isključivo eksternih bliceva, uz interni kao inicijator, bez direktnog uticaja na osvetljenost scene. I u jednoj i u drugoj varijanti je moguće kontrolisati do dve grupe eksternih bliceva, što je jedini minus u odnosu na istu opciju kod EOS-a 7D, koji može kontrolisati do tri grupe. Grupe mogu bljeskati istom snagom ili unapred zadatim odnosom, a na raspolaganju je i potpuno manuelna kontrola. Pošto kontrola nije klasičnog radio tipa, interni blic je neophodno uključiti i postaviti aktivni kanal komunikacije tako da se poklapa sa setovanjima svih eksternih bliceva.