Canon EOS 650D Test
ISO TEST, RAW
Već nekoliko godina unazad, ISO test važi za gotovo najvažniji element poređenja aparata, iako bi se (realno) moglo diskutovati da li je to i zaista najbitnija stavka za većinu primena. Canon je jedno vreme bio na meti kritika upravo iz razloga potenciranja veće rezolucije senzora, što je nekako oduvek važilo kao neprijatelj „low-light“ performansi. U testovima širom sveta se pokazalo da je ta bojazan bila neutemeljena u realnosti, a nećemo preterati ni ako kažemo da su ISO preformanse čak i bolje nego ranije.
Pošto RAW predstavlja izvorne informacije sa senzora, na snimcima nije primenjeno uklanjanje šuma, niti oštrenje, pa će kao takvi, isečci biti odgovarajući reper za komparaciju kvaliteta senzora. Kako je Canon 650D prvi putu ovoj klasi doneo bazni raspon koji seže do ISO 12800, a prošireni do 25600, nismo krili zaintrigiranost potencijalnim poboljšanjem ISO performansi. Poređenje smo izvršili u istoj konkurenciji, protiv prethodnika – EOS-a 600D.
Ista studijska scena i dalje će nam služiti kao reper. 100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade (levo 650D, desno 600D):
Istinu govoreći, čini nam se da je pomeranje granice baznog ISO raspona sa 6400 na 12800 iskorišćeno kao, u ovom trenutku neophodni, marketinški trik i, na žalost, nije uticalo na krajnji domet ovog senzora. Čak bismo mogli reći da se na ISO12800 može registrovati mrvica više kolornog šuma na novom aparatu. Možda čak i na ISO6400. Naravno, te razlike, ako ih je i moguće registrovati bez ozbiljnog zagledanja, nisu nešto što bi u bilo kom momentu moglo biti iskorišćeno kao očigledan razlog za izbor jednog ili drugog aparata, pa ih možemo u potpunosti prenebregnuti kao relevantne. Ipak, zanimljivo je to što se i te minorne razlike prvi put javljaju u trenutku kada je među konvencionalne foto-ćelije usađeno i nekoliko faznih mikro-senzora, koji svoju funkciju vrše u okviru premijerno prikazane „Hybrid-CMOS AF“ funkcije fokusiranja u LV režimu. Svakako da je uzročno/posledična veza između ova dva aspekta analize čisto teoretska i nije utemeljena na nekakvim egzaktnim podacima, ali itekako može poslužiti kao indikator. Da li je prisustvo faznih mikro-senzora donelo koji procenat intezivniju interferenciju ili je po sredi puka koincidencija usled malo drugačije kalibracije osetljivosti, nije pitanje na koje trenutno imamo odgovor.
Pogledaćemo kako stoje stvari kada se isti trio uporedi na otvorenom, u situaciji koja uključuje i neke dodatne faktore, poput oštrih prelaza i jačeg kontrasta. Za to će nam poslužiti već poznata scena Hrama Svetog Save, koju smo eksploatisali i u prethodnim testovima. Razvijanje RAW fajlova je obavljeno korišćenjem Adobe Camera RAW (u daljem tekstu – ACR) konvertora, a opet smo koristili podrazumevane parametre, izuzev balansa bele, koji je doveden na temperaturu od 3200 Kelvina. Oštrenje i redukcija šuma su, naravno, isključeni:
100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade (levo 6500D, desno 600D):
Pošto je test scena u spoljnim uslovima i ranije više puta demonstrirala kako se razlike među senzorima mogu umanjiti ili čak pojačati, nismo iznenađeni što se utisak boljeg držanja starog aparata ovde dodatno pojačao na ISO 12800. Niže vrednosti su i dalje identične, ali je 12800, ali i 6400 (ponovo) minimalno čistiji na EOS-u 600D.
Pogledajmo i par primera urađenih na višim ISO vrednostima, u RAW formatu. Uvezli smo ih u Adobe Camera RAW, provukli kroz čišćenje šuma, a zatim izvezli fotografije u nekoliko različitih rezolucija, kako bi se video i potencijal senzora u uslovima kada se snimci mogu interpolirati:
Canon EF 50mm f/1.4 USM @50mm f/8, ISO 12800, (ACR NR): 18MP, 12MP, 6MP, 2MP
Canon EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM @15mm f/5.6, ISO 6400, (ACR NR): 18MP, 12MP, 6MP, 2MP
Canon EF 70-300mm f/4-5.6 IS USM @300mm f/5.6, ISO 6400, (ACR NR): 18MP, 12MP, 6MP, 2MP