Canon EOS 650D Test
KIT OBJEKTIVI
Uobičajeno je da aparati klase tzv. „potrošačkih“ budu ponuđeni sa jednim ili više objektiva u tzv. „kitu“, što omogućava nabavku po bitno povoljnijoj ceni od one za koju se sam objektiv može posebno nabaviti. Pored od ranije poznatog EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II, Canon je odlučio da u paketu sa novim aparatom ponudi reviziju poznatog rasponca, EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS, ovaj put pod nazivom EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM. Akronim STM (od Stepper Motor) označava tehnologiju koja nastoji da odgovori na sve učestalije video potrebe svih slojeva korisnika, uključujući i one najskromnije. Moramo priznati da cela ujdurma oko video segmenta polako počinje da biva iritantna, potiskujući potrebe korisnika koji fotoaparat kupuju iz prvenstveno (pazite sad!) fotografskih potreba. Kako god, novi STM objektiv zbog slabe dostupnosti nismo imali dovoljno dugo na raspolaganju, pa ćemo se za sada pozabaviti samo njegovom opto-mehaničkom izvedbom, ne i praktičnim rezultatima.
Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II
Premda smo prilikom premijere ovog objektiva u paketu sa EOS-om 600D dosta skeptično posmatrali oznaku „II“ u nazivu, moramo reći da je isto relativno lako opravdao status sukcesora inače jako popularnog i jeftinog Canon kit objektiva.
U pitanju je „standardni zum“ raspona 18 do 55mm, odnosno ekvivalentnih 29-88mm na 35mm (full-frame) senzoru, dobijenih množenjem raspona sa 1.6x krop faktorom. EF-S oznaka i bela tačka kraj bajoneta ukazuju na to da je objektiv namenjen isključivo krop telima sa APS-C formatom senzora. Ugao koji ovaj raspon zahvata, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 27.8° na najdužih 55mm.
Dimenzije od 70 x 68.5mm i masa od 200 grama čine ovaj objektiv jednim od kompaktnijih. Zum prsten je napravljen od gume, odgovarajućih je dimenzija i pristojno finog hoda za cenovni rang u kojem gravitira. To znači da ne trebate očekivati čuda, ali ni probleme prilikom rada. Konstrukcija zum mehanizma je takva da je objektiv fizički najkraći na približno 24mm (označeno tačkom), dok maksimalnu dužinu postiže na graničnim vrednostima od 18, odnosno 55mm. Kako fokus nije internog tipa, prednji element prečnika ø58mm rotira zajedno sa plastičnim fokusnim prstenom ne baš kvalitetne izvedbe i diskutabilne upotrebljivosti (s obzirom na poziciju na telu objektiva i hod od svega 90°), što korišćenje polarizacionih (CPL) filtera čini nešto otežanim. Autofokus je opet pogonjen pomalo bučnim DC mikromotorom i ne obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokus, pa je prekidač neophodno prebaciti na MF u slučaju da poželite da izoštravate ručno. Takođe, ni skala distance nije na raspolaganju. Minimalna fokusna distanca od 25cm (meri se od ravni senzora) obezbeđuje prilično veliki faktor uvećanja od čak 0.34x (najveći u konkurenciji ostalih kit objektiva), odnosno 1:2.9, što će ljubitelji close-up (kvazi-makro) fotografije umeti da iskoriste. Brzina AF-a je osrednja, a kada je tačnost u pitanju - možete očekivati sasvim solidan procenat fokusiranih snimaka.
Optičku konstrukciju čini 11 elemenata raspoređenih u 9 grupa, uključujući i asferični (tirkizno označen na ilustraciji), kao i fluktuirajući (označen crveno), koji je namenjen optičkoj stabilizaciji. Tu je i premaz bombastičnog naziva Super Spectra Coating, namenjen suzbijanju refleksija od površine senzora i ostalih optičkih elemenata. Na sledećoj ilustraciji se može videti šematski prikaz optičke konstrukcije:
Optička konstrukcija kit objektiva Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II*
„Klizna blenda“ je uobičajena za ovu klasu objektiva, a kreće se od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/38, a sama dijafragma je realizovana u vidu 6 zaobljenih listića, što pozitivno utiče na kvalitet bokeha (zamućene površine van fokusne ravni).
Pored konstrukcijskih rešenja, novi objektiv je od starog preuzeo i optičku stabilizaciju četvrte generazije („IS“ oznaka u nazivu, od “Image Stabilizer“), deklarisanu na četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu (preporučena dužina ekspozicije je 1/žižna daljina objektiva, što u slučaju krop tela treba pomnožiti sa 1.6). U praksi, testovi pokazuju da proizvođačka specifikacija nije preuveličana, mada prednost stabilizacije ne treba uzeti bezuslovno, budući da ona nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. U slučaju potrebe za snimanjem bez pomoći optičke stabilizacije (što se preporučuje prilikom rada sa stativa), istu je moguće isključiti odgovarajućim prekidačem na telu objektiva.
Originalna namenska zonerica, oznake EW-60C, dostupna je odvojeno, kao i odgovarajuća torbica LP814.
Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM
Novi Canon rasponac svoju premijeru doživljava upravo u paru sa EOS-om 650D, kao kit objektiv.
Radi se o objektivu koji je, kao i njegov prethodnik, zamišljen kao tzv. „turistički rasponac“, objektiv koji će mnogima biti jedini i dovoljno univerzalan izbor, koji će se retko skidati sa aparata i koji će u najširem smislu odgovoriti na sve fotografske, a sada i video potrebe manje zahtevnih korisnika. Kao što je u nazivu i naznačeno, ovaj objektiv obuhvata raspon od 18 do 135mm, koji na APS-C senzoru pruža žižne daljine od 29 do 216mm ekvivalentnih FF senzoru, što obuhvata praktično sve što prosečnom turisti i/ili početniku može zatrebati. Ugao koji objektiv zahvata, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 11.5° na najdužih 135mm. EF-S prefiks označava da je namenjen isključivo APS-C aparatima, te ga na FF tela ni fizički nije moguće montirati.
Spoljne dimenzije 96 x 77mm čine ga nešto kraćim od ranije verzije, a masa od 480 grama nešto težim, iako i dalje dovoljno laganim i zahvalnim za putovanja, čemu je prvenstveno i namenjen. Kvalitetom izrade ovaj objektiv možemo smestiti značajno iznad manjeg kit objektiva. Kvalitet plastike je solidan, sa dobro uklopljenim elementima, malih zazora na spojevima, uz nešto bolju mehaničku pokretljivost nego ranije. Bajonet je metalni, a finiš je na dodir dovoljno dobar i nešto kvalitetniji u odnosu na 18-55 IS II. Zum prsten je dovoljne širine, klizi glatko i precizno, a sam mehanizam se linearno izvlači do maksimalnih 135mm.
Autofokus je pogonjen potpuno novim STM (Stepper Motor) mikromotorom, koji je daleko napredniji nego nekadašnja DC varijanta mikromotora, pre svega u pogledu brzine, mekoće tranzicije fokusne ravni, ali i tišine, neophodne za video namenu. Ovaj model obezbeđuje i FTM (full-time-manual) fokus, što znači da se ručno doterivanje fokusa može vršiti proizvoljno, u bilo kojem trenutku, bez potrebe da prekidač bude prebačen na MF poziciju. Za manuelno fokusiranje je vezana i jedna specifičnost, karakteristična za objektive iz „supertele-foto“ kategorije, kao i ekskluzivne objektive poput EF 85mm f/1.2L II USM, a u pitanju je „focus-by-wire“. Prosto govoreći, radi se o načinu fokusiranja koji ne ostvaruje fizički kontakt fokusnog mehanizma i prstena za fokusiranje, već se cela operacija izvodi posredstvom STM-a, koji upravlja celom operacijom, te na taj način ručno fokusiranje čini nečujnim i dovoljno fluidnim, budući da nema mehaničkog zapinjanja, tako karakterističnog za jeftinije objektive. Ovaj način rada ima i svoje nedostatke. Pre svih, to je naročit lag, tj. zadrška kojom motor reaguje na pokrete fotografa, a koji se javlja usled izostanka direktne mehaničke povezanosti prstena i samog fokusnog mehanizma. U praksi je samo potrebno neko vreme za privikavanje, nakon čega će STM doneti više zadovoljstva nego neugodnosti. Osim toga, mnogima će biti neobična pojava da objektiv ignoriše komande na fokusnom prstenu dok god je aparat isključen ili je u „sleep“ modu.
Pored svih pozitivnih utisaka, negativna je da skala distance i dalje nije na raspolaganju, a fokus je realizovan interno, što znači da prednji element promera ø67mm ne rotira i time značajno olakšava korišćenje polarizacionih (CPL) filtera. Fokusni prsten je od tvrđe plastike, nije baš širok i ne rotira u AF modu. Minimalna fokusna distanca je 39cm (računa se u odnosu na senzor), pri čemu postiže prosečno uvećanje od 0.28x, odnosno 1:3.6. Objektiv spada u red varifokalnih, što podrazumeva da je za svaku promenu žižne daljine neophodno ponovo fokusirati.
Optičku konstrukciju i dalje čini 16 elemenata raspoređenih u 12 grupa, ali je optička formula donekle korigovana, pa se fluktuirajući element (namenjen optičkoj stabilizaciji nalazi bliže bajonetu, dok je asferični element (tirkizno) pomeren u prvu grupu, koja čini prednji/spoljni element optičkog sklopa.
Optička konstrukcija većeg kit objektiva, Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM*
Raspon minimalnog otvora blende je identičan kao i na manjem kit objektivu – kreće od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/36, a dijafragma je sada realizovana u vidu 7 zaobljenih listića.
Efikasnost optičke stabilizacije poslednje generacije, implementirane i na ovom objektivu, takođe omogućava do četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. U praksi, kao i za EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II, testovi pokazuju da se proizvođačka specifikacija poklapa sa faktičkim stanjem, ali opet uz napomenu da stabilizacija nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. Za dinamične scene je i dalje potrebno imati bržu ekspoziciju i IS je tu nemoćan. Optičku stabilizaciju je moguće potpuno isključiti u slučaju potrebe (fotografisanje sa stativa, npr.), dok ograničenje na samo vertikalnu osu (tzv. paning mod, za horizontalno praćenje cilja) nije dostupno, iako je logično očekivati ga na objektivu ovakvog raspona.
Pitanje dodatne opreme se ponavlja i sa 18-135 - originalna zonerica, oznake EW-73B (koju deli sa EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM i EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS) spada u opcionu opremu, kao i odgovarajuća torbica LP1116.
GRIP
Uz LP-E8 bateriju novi aparat je nasledio i BG-E8 baterijski grip od prethodnog modela. Osim okidača i kontrolnog točkića na standardnoj poziciji, sa zadnje strane raspolaže sa AE-Lock/FE-Lock i komandom za selekciju AF tačaka, kao i tasterom za setovanje blende, odnosno kompenzacije ekspozicije, u zavisnosti od moda fotografisanja. Tu je i prekidač za isključivanje gripa, tj. komandi na njemu.
Jedna od osnovnih namena gripa je produženje autonomije aparata. Dve baterije LP-E8 se umeću u odgovarajuće ležište, postavljeno na levu stranu gripa. U slučaju potrebe, priloženi BGM-E8 uložak će poslužiti za umetanje šest punjivih ili alkalnih baterija AA formata. Uz dve LP-E8 baterije autonomija je udvostručena i iznosi u proseku od 800 do čak 1000 snimaka, a izuzetno i više.
I dok se za veća DSLR tela može diskutovati o neophodnosti nabavke gripa, trocifrena tela uglavnom vape za njim. Svaki veći objektiv će značajno otežati aparat, a plitak rukohvat je za veće šake dovoljno neudoban da dovede do umora u mnogo kraćem periodu nego na nekom telu „punog profila“. Kao i 600D, i Canon 650D svojim dimenzijama malo distancirao od grupe aparata kojima je grip skoro obavezan dodatak, ne treba imati sumnji da se njime ipak značajno poboljšava udobnost rada, smanjuje zamor ruku, a istovremeno povećava i autonomija. Još ako često koristite aparat u vertikalnom položaju, ovaj dodatak se nameće kao logično rešenje. Jedina negativna strana može biti evidentan problem pakovanja u prosečnu torbu, budući da aparat sa gripom skoro u potpunosti anulira prednosti malih dimenzija ove klase.
SOFTVER
Prepoznatljivo softversko rešenje zatičemo i na EOS-u 650D. Sistem menija je razvrstan na 10 stranica u tri sekcije (plus „My Menu“, stranica koju je moguće popuniti omiljenim opcijama). Pojedine su dostupne selektivno (poput opcija vezanih za snimanje videa, koje se pojavljuju isključivo kada je selektor modova postavljen na video), a ostalima je moguće pristupiti u bilo kom trenutku, ukoliko je selektovan neki od „kreativnih“ fotografskih modova:
Pregled osnovnih stranica menija: grupe „Shooting“, „Playback“ i „Setup“
REZOLUCIJA SNIMANJA
Definisanje kvaliteta snimka je moguće isključivo za JPEG format. RAW je ponuđen samo u najvišoj od 18 MP (5184 x 3456), dok je JPEG na raspolaganju u znatno većem broju rezolucija i stepena kompresije. Ima ih čak pet u formatu 3:2, a najveća rezolucija je takođe punih 18 MP (5184 x 3456). Ponuđena je u dva nivoa kvaliteta - višem i nižem, čija se veličina fajla razlikuje dvostruko. Sledeće dve niže rezolucije, 8 MP (3456 x 2304) i 4.5 MP (2592 x 1728), dostupne su takođe u dva stepena kompresije, a poslednje dve su namenjene web prikazu i veličine su svega 2.5 MP (1920 x 1280), odnosno 0.35 MP (720 x 480) u samo jednom nivou kvaliteta. Kao što smo pomenuli u delu testa koji se bavi režimom „živog prikaza“, u njemu je moguće koristiti i neke dodatne rezolucije, koje se dobijaju promenom razmere snimanja, sa standardnih 3:2 na 4:3, 16:9 ili 1:1. Međutim, te rezolucije nisu ponuđene van LV opcija i važe samo za JPEG format.
KOREKCIJA VINJETIRANJA
„Vinjetiranje“, tj. pad periferne osvetljenosti kadra, čest je problem prosečnog objektiva, izražen različito od modela do modela. Iako je u post-procesu vrlo jednostavno ublažiti ovu pojavu, opcija automatske korekcije može biti vrlo zgodna kada se koristi JPEG format, a Canon ju je u svojim aparatima implementirao pod nazivom „Peripheral Illumination Correction“. Sistem rada je vrlo jednostavan i podrazumeva mogućnost uklanjanja vinjeta po želji, parametrima koje aparat očitava iz interne baze aparata. Inicijalno su uneseni parametri za 25 objektiva, a lista može sadržati ukupno 40 modela, koje je potrebno importovati pomoću priložene EOS Utility aplikacije:
KOREKCIJA HROMATSKIH ABERACIJA
Korekcija hromatskih aberacija je novost u Canon svetu. Kao i korekcija „vinjetiranja“, izvodi se u realnom vremenu, korišćenjem posebnog algoritma u kombinaciji sa prethodno učitanim profilom, karakterističnim za svaki pojedinačni model Canon objektiva. Kao i u slučaju korekcije vinjetiranja, softver aparata će prihvatiti profile za ukupno 40 modela, koje je potrebno uneti pomoću EOS Utility aplikacije, priložene na pratećem disku.
MULTI SHOT NOISE REDUCTION
U želji da EOS 650D učini autentičnim, Canon je ponudio softversko rešenje za dodatno uklanjanje šuma, pod nazivom „Multi Shot Noise Reduction“, a zbog svojih specifičnosti rekli bismo da je namenjeno pretežno početnicima. Radi se o funkciji koja pomoću niza od četiri snimka urađenih u rafalu, kreira jedan koji rezultuje manjom količinom šuma, a istovremeno boljom očuvanošću detalja u odnosu na najviše konvencionalno (High) setovanje redukcije šuma. Zbog mogućnosti da niz ne bude precizno spojen, preporučuje se upotreba stativa. Kako funkcija zahteva više procesorskih resursa i vremena, u kombinaciji sa njom nije dozvoljena upotreba RAW formata, kao ni bracketing funkcije. Na listi onemogućenih se nalazi i fotografisanje uz upotrebu blica, ali i duge (bulb) ekspozicije. Sve u svemu, možda interesantan pristup za one kojima je obrada nepoznanica ili bespotreban teret, ali ipak nedovoljno rafinisana, da bi smo je preporučili kao nešto dovoljno vredno.
AUTO LIGHTING OPTIMIZER
Opcija koja služi održanju balansa između senki i jače eksponiranih delova fotografije, tako da se prosvetljavanje tamnijih partija fotografije obavlja bez narušavanja detalja u svetlijem delu spektra, očekivano je implementirana i u EOS-u 650D. Nivoa optimizacije ima tri, a primenjuje se na snimke u JPEG formatu. Ukoliko snimate u RAW-u, naknadna primena ove opcije je moguća korišćenjem priložene aplikacije Digital Photo Professional. Njen učinak smo analizirali i na primeru ranijih aparata, a ponovićemo i sada:
Demonstracija Auto Lighting Optimizer opcije, s leva na desno: isključena, low, standard i strong intezitet
Kao što se iz priloženog može videti, uticaj algoritma je mahom okrenut delovima snimka koji su u senci. Oni bivaju prosvetljeni i tako se, sa znatno manjom potrebom za naknadnom obradom, mogu dobiti rezultati koji već iz aparata pružaju dojam šireg dinamičkog raspona, uprkos činjenici da je originalni snimak rađen u vrlo nepovoljnim uslovima (jak kontrast). Na ovaj način se mogu izbeći i poznate situacije sa „pregorelim“ (preeksponiranim) nebom, zbog merenja čije je težište bilo na tamnijem delu kadra, tako što se merenje obavlja na bolje osvetljenim delovima, a tonalitet celog snimka ostaje u balansu.
Nakon dužeg perioda korišćenja na raznim aparatima, u različitim uslovima i sa širim dijapazonom parametara, moramo skrenuti pažnju da ovu funkciju nije zgodno koristiti non-stop, jer se primenjuje korišćenjem konstantnih vrednosti, što u određenim situacijama može uzrokovati pojavu prejakog prosvetljavanja i potenciranja sivih tonova nad crnima, čak i tamo gde za tim nema potrebe. Rezultat mogu biti fotografije narušenog kontrasta i upitnog kolorita. Dobro osunčane scene, bez prejakih površina u senci, spadaju upravo u takve scene, neadekvatne za upotrebu ALO efekta. S druge strane, postoje i situacije koje prosto vape za jačim intezitetom prosvetljavanja, pa se dešava da čak ni maksimalna vrednost (strong) ne obezbeđuje dovoljno jak intezitet zahvata.
ALO je sasvim korisna funkcija, ali uz umereno, posebno ciljano korišćenje. Ukoliko njene usluge koristite prečesto i u neadekvatnim uslovima, velika je verovatnoća da od zicer situacija dobijete tek prosečne fotografije, gledano u strogo tehničkom smislu. Kao i do sada, opcija Auto Lighting Optimizer se ne može koristiti u kombinaciji sa Highlight Tone Priority opcijom, budući da su im funkcije u nekoj vrsti kolizije.
CUSTOM FUNCTIONS
Već smo naviknuti da najširi dijapazon specifičnih opcija, mahom namenjenih prilagođavanju aparata korisniku, Canon smešta u tzv. Custom Functions odeljak. I Canon 650D ima četiri sekcije ovog odeljka, a 8 opcija je grupisano po nameni:
Četiri sekcije Custom Functions (C.Fn) odeljka
BRZINA
Canon 600D je bio brz, a Canon 650D je još brži. Digic 5 procesor se brine o svim aspektima funkcionisanja, što uključuje i agilnost aparata prilikom izvršavanja komandi. Nakon uključivanja, aparat je praktično momentalno spreman za rad. Reakcija na većinu komandi je trenutna, a jedina zadrška je primetna između prelazaka iz klasičnog u LV režim i obratno. Fazni fokus je brži nego ranije, što je i očekivano s obzirom da je u kompletu zamenjen novim. Kontrastni fokus u režimu živog prikaza jeste brži nego pre, ali nipošto onakav kakav smo u početku očekivali od „hibridnog AF-a“. Pregled snimaka je dovoljno brz, a jedino usporenje se javlja kada se snimci zumiraju do maksimalnog uvećanja. Prelazak u video mod je usporen krivicom Canonovih inženjera, a razlog je gotovo besmislen, jer se tiče tvrdoglavog postavljanja video moda na posebnu poziciju na selektoru, umesto na posebnu komandu na aparatu. Međutim, kada snimanje krene, zamerki na brzinu nema.
Rafal (ili burst), kao jedan aspekt brzinskih kapaciteta aparata, doveden je na čitavih 5fps, što je dosta brže nego ranije, a cela stvar dobija smisao ako znamo da je i sistem autofokusa unapređen. Korišćeni format ima uticaja na dužinu trajanja rafala bez usporenja, pa će 650D uspeti da se izbori sa maksimalno 6 snimaka do zagušenja u RAW formatu, odnosno 30 u JPEG-u maksimalnog kvaliteta. Ukoliko se koristi RAW+JPEG, brzina ostaje ista, ali uz svega 3 sukcesivna snimka bez usporenja.