Canon EOS 650D Test

 

DETALJI, JPEG

Uprkos tome što je vodeći format distribucije snimaka, JPEG ipak ne drži primat u digitalnoj fotografiji kao izvorni format. Najčešći razlog je agresivna obrada u aparatu, koja odnosi detalje i donosi prisustvo „artefakta“, naročitih „brljotina“ kao rezultata kompresije. Drugi razlog je i „flat“ obrada, koja ne obraća pažnju na specifičnosti pojedinih snimaka i uslova u kojima su nastali, već kompletnu obradu izvodi korišćenjem univerzalnih parametara, jednakim intezitetom.

I pored toga, jedan broj fotografa najradije koristi JPEG jer, sem toga što se „workflow“ (proces od snimanja do isporuke) primetno skraćuje, obezbeđuje i prilično bolje brzinske performanse aparata, pa i to može biti razlog „za“. Zato ćemo i ovom formatu pružiti šansu u testu detalja. Test scena je istovetna, a snimci su dobijeni u paketu sa RAW:

Opet ćemo uporediti učinke oba tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

Ako izuzmemo značajne razlike u odnosu na prethodno demonstriran nivo detalja u RAW formatu, rezultati su manje/više očekivani. JPEG beleži upadljivo manju količinu detalja nego RAW, a čak su i ranije vidljive kolorne razlike u potpunosti isčezle. Kao što nam je i od ranije poznato, agresivna obrada efikasno odnosi detalje, a Canon 650D se od svojih prethodnika po tome ni najmanje ne ističe.

Uporedićemo razlike između RAW i JPEG formata i u studijskim uslovima:

Iluznorno je očekivati da bi JPEG iz aparata na bilo koji način mogao konkurisati onome što se u obradom može izvući iz RAW-a, ali jedno je sigurno – kada prvi put uvide prednost RAW-a, mnogi trajno zaborave da aparat uopšte poseduje JPEG. Na primeru 650D je takvu odluku bespredmetno obrazlagati – njegov JPEG nije lošiji nego kod većine ostalih aparata, ali je jaz među formatima više nego ubedljiv. Mekane i slabo detaljne rezultate je eventualno moguće zamaskirati upotrebom jačeg unutrašnjeg oštrenja. Svaki Canon raspolaže sa sedam nivoa oštrenja JPEG-a, a podrazumevani nivo je treći:

Oštrenje spada u destruktivni vid obrade, što znači da se jednom primenjeni, njegovi efekti ne mogu poništiti, a to posebno važi za JPEG, koji i inače ne trpi previše „natezanja“. Postupak unutrašnjeg oštrenja treba posmatrati pre svega kao instrument kompenzacije za optički slabije objektive. Laike će efekat jačeg oštrenja najčešće impresionirati. Međutim, ako sa njim preterate, dobićete više negativnih, nego pozitivnih posledica. Algoritam oštrenja potencira jak mikrokontrast, ali obavezno naglašava i šum, dok će ekstremniji oblici izazvati i pojavu „korone“, naročite senke oko konstrastnih površina, što je naknadno vrlo teško (ako ne i nemoguće) ukloniti. Zbog toga se preporučuje da oštrenje, dok god je moguće, držite na podrazumevanoj vrednosti (3), pojačavate samo kada za tim postoji opravdana potreba, a i tada ne više od petog nivoa. Za preciznije doziranje oštrenja, RAW je ipak daleko kvalitetnije rešenje.