Canon EOS 650D Test

REPRODUKCIJA BOJA

Reprodukcija boja na DSLR aparatima često je praćena oprečnim mišljenjima. Jedno potencira važnost reprodukcije preko svake mere, dok drugo relativizuje problematiku oko prikaza boja, s obzirom da ih je manje/više efikasno moguće doterati i u obradi. Kao i kada su mnoge druge teme u pitanju, istina je negde u sredini. Tačno je da treba težiti što je moguće savršenijoj reprodukciji (ako takva uopšte postoji), što bi donelo tek sporadične potrebe za njihovom korekcijom u toku obrade, a time u mnogome skratilo i „workflow“, a s druge strane, doživljaj idealnog kolorita je, kako se do sada nebrojeno puta pokazalo, prilično individualna kategorija i kao takva, podložna različitim viđenjima. Što bi se reklo – stvar ukusa.

Zbog toga se proizvođači foto aparata trude da osim inicijalnih parametara obrade, pruže mogućnost manjih i većih korekcija kolorita, što mogućnošću odabira predefinisanih, što „štelovanjem“ postojećih. Canon tradicionalno nudi šest predefinisanih kolornih stilova. Najosnovniji, podrazumevani, označen je kao „standard“, a najbliži je onome što će većina posmatrača prepoznati kao najpoželjnije – bez prevelikih devijacija u tonalitetu, bez „prenapucanih“ boja i kontrasta i sa umerenim oštrenjem. Ostalih pet je namenski orjentisano, spram različitih okolnosti i motiva na kojima će se aparat koristiti. Tu su portrait, landscape, faithful, neutral i monochrome. Sledećih par primera, urađenih korišćenjem standard kolornog stila, možemo smatrati reprezentativnim, a snimljeni su u uslovima koji omogućavaju unutrašnjoj obradi da se pokaže u najboljem svetlu:

Na sledećim primerima možemo uporediti razlike između predefinisanih kolornih stilova, u identičnim uslovima:

Standard kolorni stil



Portrait kolorni stil



Landscape kolorni stil



Neutral kolorni stil



Faithful kolorni stil

I pored širokog izbora i pokrivenih naizgled svih motiva, kolorni stilovi vam često mogu učiniti medveđu uslugu. Pošto se njihov način promene kolorita drastično razlikuje od onoga što poznajemo korigujući balans bele (WB), sve eventualne kolorne devijacije je izuzetno teško ispraviti u post-procesu, bez ozbiljnijeg iskustva, sve i da stavimo na stranu inače slabiji potencijal 8-bitnog JPEG-a, na koji kolorni stilovi jedino i utiču. S toga je preporučljivo držati se standard stila sve dotle, dok niste apsolutno sigurni da su vam potrebni ostali. Ukoliko je pak takav slučaj u pitanju i spremni ste na rizik, nekada kolorni stilovi mogu doneti sasvim dopadljive rezultate, bez potrebe da naknadno vršite bilo kakve intervencije. Naravno, sve dok se držite njihove namene. U odnosu na standard, još je jedino „neutral“ kolorni stil krajnje benignog karaktera, pošto je u pitanju zapravo neobrađena verzija RAW-a u kolornom smislu, nad kojim je izvršena samo WB korekcija, ukoliko je bila uključena.

Kao što svi digitalni aparati već godinama nude, tako i 650D raspolaže monohromatskim stilom, kojim se simulira C/B fotografija. Varijacija u unutrašnjoj obradi C/B fotografije ima nekoliko, a variraju od proste desaturacije:

Obična C/B („monohrom“) konverzija

...do provlačenja kroz kolorne filtere, kakvi su nekada korišćeni, kada je bilo potrebno neke kolorne kanale naglasiti, a neke umiriti:      

C/B konverzija sa simulacijom dodatnih kolornih filtera

Dodatno, C/B konverzija može biti i tonirana, tako da monohromatska osnova bude u jednoj od četiri boje:

Tonirana monohromatska konverzija

Naravno, istinski ljubitelji crno-bele fotografije će radije potražiti rešenje u nekom od desetina raznih PS pluginova, kojima se simuliraju različite varijante C/B konverzije ili prosto posegnuti za ručnom obradom u omiljenoj grafičkoj aplikaciji. Za većinu laika, ova varijanta će biti i više nego primamljiva.