Canon EOS 650D Test

REZIME

Ne dešava se često da je izbor između konkurentskih proizvoda u isto vreme i težak i lak. „Slatke muke“, kako neki vole da kažu. A da stvar nije čisto filozofska, lako je zaključiti nakon što na vagu stavite sve prednosti i mane svih aparata jedne kategorije. Svaki od njih poseduje određene nelogičnosti, sitnice koje nerviraju i tome slično, a istovremeno je svaki od njih i savršeno dobar za najmanje 95% onih kojima je namenjen. U takve aparate spada i Canon 650D. Na stranu sve što smo u testu naveli kao negativno ili nedovoljno unapređeno. Kao i više puta do danas, uvek napominjemo kako je ugao posmatranja aparata uvek subjektivan i kako će oni koji imaju pređašnja iskustva sa nekom kategorijom aparata ili su uopšteno upućeni u problematiku, uvek moći da nađu čitav niz neoprostivih mana koji aparat mogu predstaviti, ako ne neupotrebljivim, ono barem nedovoljno dobrim. Praksa pak pokazuje da aparate ove kategorije najčešće kupuju osobe koje ranije nisu imale nikakve (ili skoro nikakve) kontakte sa DSLR klasom. Osim njih, tu su i oni koji su s namerom preskočili nekoliko generacija iste klase, kako bi akumulirali benefite i tranziciju napravili onda kada ne postoji ni najmanja sumnja da se nova igračka po nečemu može postideti stare.

Canon EOS 650D je odličan aparat i sjajan predstavnik svoje klase. Možemo slobodno reći da je u ovom trenutku, bez ikakve sumnje i najkompletniji. U odnosu na prethodnike, ne nedostaje mu ničega. Ima odličan senzor, više nego dobru ergonomiju za klasu kojoj pripada, izradu koja je definitivno iznad proseka i celu gomilu slatkih trikova kojima će vas kupiti i naterati da zatvorite finansijsku konstrukciju i pazarite sebi jedan komad. Novi autofokus, rafal kojeg se ne bi postideli ni mnogo skuplji aparati, izvanredan ekran koji reaguje na dodir, video koji već godinama drži lekcije konkurenciji... sada je tu i stereo mikrofon, pa i nekakav autofokus u video modu... Ne treba zaboraviti ni mogućnost bežične kontrole bliceva, intuitivan interfejs

A s druge strane vage? Na žalost, to što mu „u odnosu na prethodnika ne nedostaje ničega“, ne znači da svega ima u dovoljnim količinama. Naravno, opet je u pitanju senzor. Bez sumnje odličan, ali ipak ne i vanvremenski da bismo zanemarili njegovo višegodišnje prisustvo. U doba kada je predstavljen sa 7D i nedugo zatim inkorporiran u 550D, važio je za apsolutnog i neporecivog vladara APS-C segmenta, što je Canonu itekako značilo nakon mlakog prijema na koji je naišao prethodni 15 MP senzor, viđen u EOS-ima 50D i 500D. Danas? Iako sasvim dovoljan da i dalje svojim korisnicima pruži stotine i hiljade sjajnih fotografija, a samim tim i uspomena, njegovo mesto je u istoriji. Ne u najnovijim aparatima. Tehnološka istorija je po pitanju odumiranja strožija nego ona nama bliskija. Period od četiri godine se danas čini gotovo kao večnost, pa je svako nedovoljno ambiciozno usavršavanje – nepoželjno. Tapkanje u mestu – čak neprihvatljivo. Zbog čega se Canon odlučio da još jednom plasira isti senzor, možemo samo da nagađamo. Da li je na pomolu nešto veliko, zbog čega vredi rizikovati i umiriti tržište uoči epohalnog proizvoda, ne bismo znali. Da bismo se u to kladili, i ne bismo baš.

Ipak, zaključak valja završiti na način kako smo sproveli i ostatak testa – racionalno. Racionalno bismo mogli reći da je EOS 650D aparat koji vas neće izdati, koji će vam (u klasi u kojoj obitava) pružiti beskompromisan kvalitet u skoro svim uslovima eksploatacije, ali koji istovremeno nije dobar izbor za one koji već poseduju 600D. Vlasnici 550D takođe mogu razmisliti o tome da li je 650D vredan ulaganja, mada iz njihove perspektive novi aparat pruža mnogo više, ako se izuzme senzor. Ako je video imalo u žiži interesovanja, onda nema sumnje da će novi mali Canon imati čime da vas obraduje, čak i ako zanemarimo nedovoljan napredak po pitanju kontinualnog fokusa u video režimu. Na žalost, konkurentski proizvod u klasi je izostao u ovom trenutku, a ponovno poređenje sa Nikonom D5100 ne bi imalo naročito smisla, jer smo odnos snaga već imali prilike da vidimo u testu EOS-a 600D.

I... kome je namenjen?

Ovde nema mesta nekakvim dilemama. Baš kao što smo već zaključili, 650D će biti sjajan saputnik svakome ko tek planira da upliva u ozbiljnu digitalnu fotografiju, a može se reći da će i zahtevnijim korisnicima ponekad moći da priskoči u pomoć, u slučaju da potrebno backup rešenje. Sada kada je svaki trag nepouzdanog AF-a stavljen van snage, to ima smisla više nego ikad. Isto tako, profitiraće i oni čiji su aparati stari par generacija, poput EOS-a 500D ili 1000D. Na žalost, vlasnici 550D imaju tek par razloga da se upuste u zamenu „staro za novo“, dok vlasnici 600D jako teško mogu opravdati bilo kakvo ulaganje, osim ukoliko im autofokus i brzina rafala nisu i najbitnije funkcije.


Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-VIsok nivo detalja;
-Dobre high-ISO performanse;
-AF sistem sa 9 krstastih tačaka;
-Najbrži rafal u klasi;
-Pouzdani, 63-zonski iFCL sistem merenja svetla;
-Kvalitetna izrada i pored plastičnog kućišta;
-Odlično ležanje u ruci s obzirom na klasu kojoj pripada;
-Odličan fullHD video u 24/25/30 i 50/60fps u 720p;
-Stereo interni mikrofon
-Konektor za eksterni stereo mikrofon;
-Potpuno manuelne kontrole u video modu;
-Bežična kontrola bliceva;
-Kapacitivni  ekran visoke rezolucije formata 3:2 osetljiv na dodir;
-Solidna autonomija;
-Besplatan softver za kontrolu aparata i RAW obradu.

MOGLO JE BITI BOLJE:

-Senzor je mogao biti i noviji;
-Slabija prilagodljivost komandi;
-Nedovoljno izdvojena komanda za brisanje snimaka;
-Komplikovan izbor AF tačaka;
-Hibridni CDAF bi mogao biti i bolji;
-Video mod i dalje na posebnoj poziciji na selektoru;

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Canon EOS 650D, na engleskom jeziku, u PDF formatu, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Canon EOS 650D Uputstvo na engleskom