Canon EOS 60D TEST

6. REPRODUKCIJA BOJA

Za reprodukciju boja, u kombinaciji sa DSLR aparatima, često se mogu čuti oprečne izjave. Jedne koje je potenciraju preko svake mere, kao da se snimak završava na JPEG formatu i druge, koji problematiku oko prikaza boja relativizuju obzirom da ih je manje/više efikasno moguće doterati u post-procesu. Kao i kada su mnoge druge teme u pitanju, istina je negde u sredini. Tačno je da treba težiti što je moguće savršenijoj reprodukciji (ako takva uopšte postoji), što bi donelo tek sporadične potrebe za njihovom korekcijom u toku PP-a, a time i umnogome skratilo „workflow“, a s druge strane, doživljaj idealnog kolorita je, kako se do sada nebrojeno puta pokazalo, prilično individualna kategorija i kao takva, podložna različitim viđenjima.

Zbog toga se proizvođači foto aparata trude da, osim inicijalne („default“) obrade, pruže mogućnost manjih i većih korekcija kolorita, što mogućnošću odabira predefinisanih, što „štelovanju“ postojećih. Canon tradicionalno nudi šest predefinisanih kolornih stilova. Najosnovniji, podrazumevani, označen je kao „standard“, a najbliži je onome što će većina posmatrača prepoznati kao najpoželjnije – bez prevelikih devijacija u tonalitetu, bez „prenapucanih“ boja i kontrasta i sa umerenim oštrenjem. Ostalih pet je namenski orjentisano, spram različitih okolnosti i motiva na kojima će se aparat koristiti. Tu su portrait, landscape, faithful, neutral i monochrome. Sledećih par primera, urađenih korišćenjem standard kolornog stila, možemo smatrati reprezentativnim, a snimljeni su u uslovima koji omogućavaju unutrašnjoj obradi da se pokaže u najboljem svetlu:

A na sledećim primerima možemo uporediti razlike među predefinisanim kolornim stilovima:

Standard kolorni stil

Portrait kolorni stil

Landscape kolorni stil

Neutral kolorni stil

Faithful kolorni stil

I pored širokog izbora i naizgled pokrivenih svih motiva, kolorni stilovi vam često mogu učiniti medveđu uslugu. Pošto se njihov način promene kolorita drastično razlikuje od onoga što poznajemo korigujući balans bele (WB), sve eventualne kolorne devijacije je izuzetno teško ispraviti u post-procesu, bez ozbiljnijeg iskustva, sve i da stavimo na stranu inače slabiji potencijal 8-bitnog JPEG-a, na koji kolorni stilovi jedino i utiču. S toga je preporučljivo držati se standard stila sve dotle, dok niste apsolutno sigurni da su vam potrebni ostali. Ukoliko je pak takav slučaj u pitanju i spremni ste na rizik, nekada kolorni stilovi mogu doneti sasvim dopadljive rezultate, bez potrebe da naknadno vršite bilo kakve intervencije. Naravno, sve dok se držite namene pojedinih stilova. U odnosu na standard, još je jedino „neutral“ kolorni stil krajnje benignog karaktera, pošto je njegov kolorni ton zapravo neobrađena verzija RAW-a, nad kojim je izvršena samo WB korekcija, ukoliko je bila uključena.

Kao što svi digitalni aparati već godinama nude, tako i 60D raspolaže monohromatskim stilom, kojim se simulira C/B fotografija. Varijacija u unutrašnjoj obradi C/B fotografije ima nekoliko, a variraju od proste desaturacije:

Obična C/B („monohrom“) konverzija

...do provlačenja kroz kolorne filtere, kakvi su nekada korišćeni, kada je bilo potrebno neke kolorne kanale naglasiti, a neke umiriti:

C/B konverzija sa simulacijom dodatnih kolornih filtera

Dodatno, C/B konverzija može biti i tonirana, tako da monohromatska osnova bude u jednoj od četiri boje:

Tonirana monohromatska konverzija

Naravno, istinski ljubitelji crno-bele fotografije će radije potražiti rešenje u nekom od desetina raznih PS pluginova, kojima se simuliraju različite varijante C/B konverzije ili prosto posegnuti za ručnom obradom u omiljenoj grafičkoj aplikaciji. Za većinu laika, ova varijanta će biti i više nego primamljiva.