Canon EOS 60D TEST

10. KIT OBJEKTIVI

Uprkos tome što je DSLR sistem, i kao takav predviđen prilagođavanju u odnosu na potrebe fotografa, aparati niže i srednje klase se obavezno nude u barem jednoj kit varijanti, koja podrazumeva finansijski povoljniji paket tela i objektiva, obično nekog od standardnih zumova. Već smo u opisu objektiva obradili svaki od čak pet ponuđenih objektiva, koji se isporučuju uz EOS 60D. Detaljniji prikaz nekih od njih ste već mogli videti u nekim prethodnim testovima, a ovde ćemo napraviti jednostavan uporedni mini-test objektiva koji će verovatno biti najčešće u ponudi. Možda će i najzanimljivije biti poređenje starog EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM i njegovog naslednika, EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM, koje je do sada nekako uvek izostajalo, iako ni noviji kit objektiv, odavno više nije i zaista nov.

Kao ni ranije, test scena nije studijska, jer je u studiju teško isprovocirati optičke anomalije objektiva. Pogovo onih koji se često koriste sa fokusom na beskonačno, kakvi su i pomenuti kit objektivi. S toga, poznata scena hrama će poslužiti i ovaj put:

Pošto za upoznavanje sa optičkim kvalitetima objektiva nije dovoljno pogledati rezultate dobijene na svega par snimaka, a utisci se mogu razlikovati i u zavisnosti od uslova snimanja, izabrali smo jednu svakodnevnu, turističku scenu, koja provocira najveći broj anomalija. Najpre ćemo pogledati kako se ova tri kit objektiva bore sa pojavom hromatskih aberacija, naročitih „kolornih senki“ na kontrastnim površinama (posebno belim), koje nastaju usled disperzije svetlosti (razlaganja svetlosti na kolorne komponente). Naredni isečci su dobijeni snimanjem u JPEG formatu, bez ikakvih naknadnih korekcija:

Iz priloženog se može videti ono što se i cenom može naslutiti. 15-85 je najubedljiviji po pitanju efikasnog suzbijanja hromatskih aberacija, za šta može zahvaliti posebnom UD elementu, namenjenom upravo tome. Hromatske aberacije (inače, često označavane akronimom „CA“), osim što narušavaju vizuelni dojam, negativno deluju i na razlučivost detalja i opštu oštrinu fotografije. Korišćenjem RAW-a, u obradi je moguće skoro sasvim ukloniti prisustvo hromatskih aberacija, a isto važi i za korišćenje opcije RAW Image Processing, koju je Canon uveo upravo sa 60D:

Oštrina je jedna od bitnijih osobina objektiva, koju možemo testirati na ovaj način, bez preteranog uplitanja laboratorijskih merenja. Krenućemo od najšireg kraja kao, po definiciji, najslabijeg dela raspona većine zum objektiva. Pošto sva tri objektiva počinju od različite žižne daljine, uporedićemo ih, svakog na svom najširem kraju, širom otvorenih blendi:

Opet je bilo očekivano da će 15-85 IS odneti pobedu u ovakvoj konkurenciji, ali ono što iznova začuđuje u pogledu optičkih performansi ovog objektiva, je njegova superiornost upravo u teoretski najnepovoljnijim uslovima – na najširem kraju i širom otvorene blende. Prava retkost, pogotovo za objektiv koji se ipak prodaje kao kit. Uporedićemo ih i na par drugih žižnih daljina i otvora blende. Kada se na najširem kraju blenda zatvori na „sweet-spot“ većine kit objektiva, f/5.6 (prim.aut. – „sweet spot“, blenda na kojoj objektiv postiže najbolje performanse), dobijamo sledeće:

Dok kod 15-85 praktično i nema razlike među snimcima na različitim otvorima blende, što je jako pohvalno, 17-85 i 18-135 svoj maksimum na najširem kraju daju na f/5.6. Daleko od toga da su širom otvoreni neupotrebljivi, ali je dobro znati gde im je pomenuti „sweet-spot“. Snimak u centru često može zavarati i pružiti privid tek minornih razlika, između inače vrlo različtiih objektiva. Pogledajmo kako stoje stvari sa isečcima iz periferije kadra:

Ovde se vide upečatljivije razlike među objektivima različitih klasa. Opet se 15-85 ističe kontrastom i konturnom oštrinom, a nekadašnji primarni kit – 17-85, polako gubi dah i biva sustignut od strane jeftinijeg turističkog rasponca. I dalje je u minimalnoj prednosti po pitanu oštrine, ali je evidentna i pojava vinjetiranja na periferiji. Pogledajmo kakva je situacija na nekim karakterističnim delovima raspona. Najpre 24mm:

17-85 i 18-135 i dalje nastavljaju međusobnu borbu, uz određenu prednost 17-85 na periferiji kadra, dok ih 15-85 drži na priličnoj distanci. Idemo dalje. 35mm:

Slična situacija. Između 17-85 i 18-135 se nastavlja mrtva trka, uz 15-85 koji im se pridružuje sa tek minornom prednošću u mikrokontrastu. Kako to izgleda na 50mm, videćemo na sledećem primeru:

Na 50mm je situacija kao preslikana sa 35mm. Sa 70mm se polako približavamo krajnjem dometu 17-85 i 15-85:

...gde je očigledno da nije moguće napraviti distinkciju među isečcima urađenim različitim objektivima. Sa 17-85 i 15-85 smo stigli i do maksimalnih 85mm:

18-135, kao objektiv koji jedini „dobacuje“ preko 85mm, itekako ima šta da pokaže na maksimalnih 135mm, što smo konstatovali i u prethodna dva testa:

Konstatovaćemo da je najdužih 135mm „sweet-spot“ jeftinijeg kit objektiva, što će posebno obradovati one koji često koriste tele-opseg. Na žalost, gornji rezultati će biti rezervisani isključivo za korisnike okrenute RAW formatu, pošto je razlika nešto veća u korist 15-85, kada se koristi JPEG iz aparata. Razlog tome je vidljivo prisustvo hromatskih aberacija kod 18-135 IS i to posebno na periferiji kadra, i to na svim žižnim daljinama do nekih 35mm, što možete videti i u prilozima, linkovanim na početku ovog poglavlja. Skoro istovetna priča se može primeniti i na 17-85, koji takođe ima dosta problema sa hromatskim aberacijama, posebno istaknutim na senzorima visoke rezolucije.

Jedna od negativnih strana visoke rezolucije može biti difrakcija na malim otvorima blende, odnosno – pad oštrine usled projekcije svetlosnih zraka pod oštrim uglom u odnosu na ravan senzora. Ona u teoriji počinje da se javlja privrtanjem blende već na f/11, a u realnim uslovima, njen jači uticaj možemo je uočiti tek na f/16:

Primer pada oštrine usled difrakcije na blendi f/16 u odnosu na f/8

Pošto difrakcija prikazuje svoj očigledno loš uticaj, preporučljivo je držati otvor blende u rasponu do f/8, eventualno do f/11, kako biste izbegli pad kvaliteta, osim u situacijama koje iz nekog razloga zahtevaju maksimalnu dubinsku oštrinu (DOF). Da ne ostane sve samo na monotonim test scenama, sledeći primeri (više informativnog karaktera) vam makar površno mogu dočarati mogućnosti dva pomenuta objektiva, ali i slabosti u pojedinim kritičnim momentima:

Nekoliko primera sa Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS (klik za fotografiju u punoj rezoluciji)

Nekoliko primera sa Canon EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM(klik za fotografiju u punoj rezoluciji)

Nekoliko primera sa Canon EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM(klik za fotografiju u punoj rezoluciji)

EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS, poznanik iz testova 550D i 7D, potpuno istovetno se snašao i na 60D. Zadatak mu je u ovoj konkurenciji dosta teži teži, ali je opravdao svoju cenu i još jednom se pokazao kao validan izbor u slučaju da tragate za dužim rasponcem, namenjenim svakodnevnoj šetnji, a obrada snimaka vam nije strana. Veći raspon žižnih daljina pokazuje izvesne slabosti u odnosu na skuplji 15-85, a uporedno testiranje je pokazalo skoro konstantan zaostatak u odnosu na jači kit sve do 50mm, kada se 18-135mm IS ravnopravno drži i nastavlja da briljira do maksimalnih 135mm. Na žalost, zbog slabe oštrine i prisustva hromatskih aberacija na najširih 18mm, 18-135 nije baš poželjan izbor za fotografisanje arhitekture ili pejzaža, premda se ne može reći da je apsolutno neupotrebljiv u te svrhe. Već na 24mm daje bolje rezultate, koji konstatno rastu do 35-40mm. Kako se žiža približava maksimumu, EF-S 18-135mm postaje odličan i, gledajući samo cenu, teško bismo mogli pretpostaviti da će dati takav rezultat. Zbog toga će ga posebno ceniti ljubitelji tele-područja i close-up fotografije, gde je ovaj objektiv najjači i ne bi se postideo ni mnogo skupljih stakala. Ne bez kompromisa, ali sa dobro kontrolisanim anomalijama, čiji se uticaj u najvećem delu može eliminisati u postprocesu, ovaj objektiv zaslužuje preporuke za sve one kojima treba dobar raspon, a nisu spremni na kupovinu boljeg i dvostruko skupljeg EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM ili odricanje od već prilično dugih 135mm. Preporuka je još lakša u poređenju sa 17-85. Milimetar gubitka na širem kraju i očigledno lošija izrada, za mnoge će dodatni raspon i jednaki (ili barem vrlo slični) optički kvaliteti, biće sasvim dovoljna kompenzacija.

O Canonu EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM, kao dugogodišnjem pratiocu tela ove klase, u svojstvu kita, već je mnogo toga rečeno. Naravno, za određen broj korisnika, koji će sa starijih „dvocifrenih“ Canona preći na 60D, zadržavanje starog kita može značiti izvesnu uštedu u nabavci standardnog zuma. Bez obzira što se optičkim kvalitetima ne može nadmetati sa EF-S 15-85, stari kit je i dalje konkurentan za neku svakodnevnu upotrebu, a može biti i više nego koristan u periodu privikavanja na telo. Ovo posebno važi ukoliko se odlučite na RAW, kao primarni format snimanja, gde će najveća anomalija ovog objektiva, hromatske aberacije, biti mnogo lakše ukloniti, bilo da za to koristite opciju konverzije u aparatu (i uklanjanja CA, koje je tada ponuđeno), bilo klasičan RAW procesor. Obe varijante će, uz blago dooštravanje, doneti materijal koji kvalitetom vidljivo odskače od onoga što nudi default JPEG. Kao suprotnost skupljem objektivu, u skladu sa uobičajenim nedostatacima kit objektiva, 17-85 je najslabiji na najširem kraju. Uz pažljivu obradu, iz njega je moguće izvući dosta informacija, sve dok vam apetiti nisu preveliki spram onog što on nudi, a kako žižom odmačinjemo ka tele području, stvar se bitno popravlja. 17-85 je najjači na rasponu od 40-85mm, a srećna okolnost je što maksimalnu razlučivost postiže praktično širom otvoren ili privrnut na f/5.6, što je sasvim solidan rezultat. Ne pati od previše vinjetiranja, a AF mu je precizan i dovoljno brz, za šta je zaslužan inače nečujni USM motor, u ring izvedbi. Poređenje sa najjeftinijim kit objektivom – 18-135 IS nije jednostavno, jer se, kao i uvek kada su slične cenovne klase u pitanju, sve svodi na lične preferencije, odnosno kompromis u odnosu na potrebe. Na najširem kraju su im performanse vrlo bliske, uz možda minimalnu prednost 17-85, dok je količina hromatskih aberacija praktično jednaka. Ključna razlika je u brzini, pošto je 17-85, zbog vrste internog motora, vidljivo brži objektiv, a i mehanička rešenja (FTM, skala distance fokusa i odustvo rotiranja prednjeg elementa) su na jasno višem nivou. U svetlu rezultata kojima ga 18-135 u stopu prati, a pruža dosta veći raspon i nešto kompromisa po pitanju izrade, za 17-85 ima sve manje mesta.

EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM je po svim parametrima optički superiorniji objektiv od ostala dva. Kao trenutno najpoželjniji kit objektivi iz Canon kuhinje, 15-85 briljira u gotovo svemu – vrhunska oštrina već od 15mm f/3.5, srednje dug raspon i odlična stabilizacija, uz kvalitetnu izradu ga svrstavaju u sam vrh low-end ponude. Hromatske aberacije su dobro kontrolisane i lako se uklanjaju u postprocesu, a može se primetiti nešto jače vinjetiranje na najširem kraju i najvećem otvoru blende. Reprodukcija boja i kontrast su u rangu ostalih vrhunskih EF-S objektiva, koje često nazivaju „hidden-L“, zbog karakteristične reprodukcije boja, po kojoj su „L“ objektivi poznati. Bez obzira što se na reprodukciju boja sve više gleda kao na tek korak manje u obradi, odlična polazna osnova se teško da nadoknaditi ukoliko objektiv ne pruža dobar kontrast i kolorit. Za najveći broj potencijalnih vlasnika EOS-a 60D, EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM predstavlja nešto skuplju varijantu. U kombinaciji sa telom je znatno povoljniji, a optički kvaliteti ga svrstavaju u vrlo poželjne objektive za svakodnevnu amatersku upotrebu, bilo da su u pitanju putovanja ili šetnja gradom. U kontrolisanim uslovima, a posebno ukoliko ste okrenuti RAW formatu, od njega možete očekivati i više.