TELO
„Dvocifrena“ serija Canon DSLR-ova je ranije bila poznata po premijernom uvođenju novotarija, a ovo je prvi put da se ključni noviteti pojavljuju bez odgovarajuće doze ekskluzivnosti, čak i pored činjenice da Canon 60D kasni na tržište ravno godinu dana. Daleko od toga da noviteta nema, ali je njihova težina srazmerno manja, obzirom da je ključni adut oduvek bio senzor, ispred nekih drugih poboljšanja.
Evo nas kod prve velike razlike u odnosu na sve prethodne generacije – senzor koji nam je poznat iz prethodna dva modela aparata ovog proizvođača, ovaj put je upakovan u telo nesvojstveno porodici dvocifrenih Canon DSLR-ova. Vizuelno neuočljive razlike u gabaritima, u odnosu na Canon EOS 50D, ukazuju da nova klasa ipak ne prati Nikonov popularni DSLR - D90. Unutar 755g teškog tela, u odnosu na 50D zanemarljivo manjih dimenzija od 145 x 106 x 79mm, krije se, skoro neočekivano, aluminijumska konstrukcija, delimično ojačana kompozitnim materijalima (tačnije, fiberglasom), oko koje je vešto uklopljena plastična oplata. Ovaj pristup zasad nije korišćen u tzv. „potrošačkoj“ foto-tehnici, a ova informacija pruža odgovor na pitanje iznenađujuće čvrstine tela, kojom se Canon 60D može pohvaliti.
Kućište EOS-a 60D*
Čvrstina je izuzetna i, da specifkacije ne tvrde drugačije, teško bismo poverovali da ovo telo zaista nije od legure magnezijuma. Ergonomski, načinjen je značajan korak napred. Prvenstveno u smislu samog dizajna (oblika) tela, jer bismo se usudili reći da je ovo (ako ne računamo za mnoge (pre)glomaznu seriju 1) najbolje oblikovano Canon telo do danas! Canon 60D leži gotovo savršeno u rukama, a čak ni objektivi klase 70-200 f/2.8 neće dovesti do preteranog disbalansa i osećaja nelagode, čak i tokom dugotrajnog korišćenja. Razlozi su pre svega u skladnim konturama koje prate šaku na rukohvatu i mestu za palac desne ruke, čiji je obod izraženiji no ranije i time olakšava držanje aparata, a prste bez greške namešta u najprirodniji položaj. Isto važi i za površinu kojom se kažiprst dovodi na okidač.
Gumena obloga je delimično prekrojena radi boljeg ležanja u ruci, a par značajnih izmena je vidljivo već na prvi pogled. Tu je obrtni displej, zbog kojih je i raspored komandi doživeo veće izmene, a i izvedba statusnog je drugačija od one kakvu znamo od ranije. Rukohvat je pretrpeo na oko suptilne, a u radu vrlo primetne izmene. Deo ispod koga naleže palac, a gde je pozicioniran AE-Lock komanda, više se ističe svojim oblikom, čime pomaže sigurnijem držanju tela. Primećujemo i nedostatak nekih tastera, ali i neke očigledne novine, o čemu će kasnije biti više reči.
Novo telo nije zaptiveno poput EOS-a 7D, a rekli bismo da se nivo zaptivenosti dâ porediti sa onim koje je bilo prisutno i na ostalim telima iz xxD serije. Na nekim spojevima je zaptivenost postignuta umetanjem zaptivnog materijala, dok je na nekim primenjena tehnika poboljšanog prijanjanja, eliminisanjem zazora među elementima konstrukcije i oplate. Kako to izgleda, može se videti na sledećem šematskom prikazu:
Šematski prikaz zaptivnih tačaka na 60D*
(crvenom su obeležene zaptivene tačke, a zelenom dodatno ojačani spojevi smanjenog zazora)
Zaptivni materijal nalazimo u odeljku baterije, dok isti nedostaje u odeljku memorijske kartice, na kojem je primenjena tehnika pojačane čvrstine spoja. Papučica za blic je postavljena tako da pruža bolju poziciju Speedlite 580EX II blicu, čija gumena zaptivka poboljšava otpornost na loše vremenske uslove.
Robusnost aparata je, i pored izostavljanja magnezijumske konstrukcije, na zavidnom nivou. Ipak, jedan vid degradiranja je doživela zavesica, koja je sada deklarisana na 100.000 snimaka. Premda je to standard u ovoj klasi, primetno je manje od 150.000 okidanja, koliki je predviđeni vek zavesice EOS-a 50D.
Kao i svi Canon DSLR-ovi APS-C formata senzora, i 60D podržava sve EF i EF-S objektive koji su do danas proizvedeni, bez ikakvih nekompatibilnosti. Crvena tačka na bajonetu označava položaj EF (full-frame) objektiva pri montaži, dok bela označava poziciju EF-S (krop) objektiva. Metalni navoj promera ¼“, namenjen stativu, na uobičajenom je mestu, pozicioniran duž ose objektiva i težišta aparata.
SENZOR, PROCESOR I JOŠ PONEŠTO
Treća inkarnacija istog senzora upravo potvrđuje i nadovezuje se na uvodnu priču – dok smo do nedavno gledali čitavu plejadu Nikon tela koja dele isti senzor (ili barem rezoluciju) u različitim pakovanjima, a Canon ponudu imali raslojenu u svakom smislu, sada je situacija izjednačena. Nikon je već nastupio sa dva nova senzora u DX formatu, razvrstana u različite cenovne klase i kategorije aparata, dok Canon potencira isti senzor u, sada već tri od četiri različite kategorije APS-C aparata. Naravno, to ne mora nužno značiti nešto loše, ali svakako pokazuje promene u poslovnoj politici oba vodeća proizvođača.
Da podsetimo, radi se o Canon APS-C senzoru, izrađenom u CMOS tehnologiji, rezolucije za taj format još uvek vodećih 18MP (precizno – 5184x3456 piksela). Krop faktor 1.6x, na šta akronim APS-C (od Advanced Photo System type-C) ukazuje, označava množilac kojim se dobija ekvivalentna žižna daljina i širina vidnog polja (FOV, skraćeno od Field-of-view) u odnosu na senzor punog 35mm formata, poznatog još i kao Full-frame (ili Lajka format). U konkretnom primeru, to znači da kit objektiv Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS, na ovom telu pruža prikaz ekvivalentan onome koji bi objektiv raspona 29-216mm omogućio na full-frame senzoru, što se dobija množenjem naznačene žižne daljine sa odgovarajućim krop faktorom. Iako to može stvoriti izvesne poteškoće u pogledu realizacije šireg vidnog polja (jer je izbor ultra-širokih (Ultra-Wide-Angle) objektiva relativno sužen), APS-C senzori u kombinaciji sa teleobjektivima pružaju utisak znatno veće žižne daljine, zbog čega su posebno popularni kod reporterske i prirodnjačke fotografije, kakva je ornitologija, na primer.
Poznati 18 MP senzor* i, možda poslednji put – Canon Digic IV procesor*
Logično, ISO raspon na 60D je isti kao i kod ostalih aparata koji dele ovaj senzor. Osnovni raspon se kreće od baznih 100 do maksimalnih 6400, a softverskim putem se postiže i ISO 12800 (označen kao H). U odnosu na EOS 50D i njegovih ISO 3200, osetljivost je pojačana za celu blendu, a poboljšana je i redukcija šuma. Kao što smo u testovima 7D i 550D detaljno objasnili, zasluge za odlično nošenje sa šumom pripadaju poboljšanoj kontrukciji senzora i smanjenju zazora među mikrosočivima, kojima se fotoni prikupljaju na svakoj od 18 miliona foto-ćelija. Na taj način je potencirana povećana zbijenost ćelija, umesto prostog usitnjavanja, pa je u praksi dokazano da ovaj senzor lakše izlazi na kraj sa šumom, nego što je to bio slučaj sa EOS-om 50D i njegovih 15.1 MP.
Elektronski segment aparata, ako je verovati glasinama, sa Canon 60D će poslednji put biti predvođen poznatim Digic IV procesorom, prvi put predstavljenim pre nešto više od dve godine. Pruža podršku za sve aktuelne funkcije, među kojima su režim „živog prikaza“ (live-view) i video zapis, a brzine ima dovoljno da odgovori na sve potrebe tela ove klase, uključujući kontrastni autofokus, brz rafal i pražnjenje bafera zavidnom brzinom. Neke od dodatih funkcija će ga staviti na pravi brzinski test, o čemu će više reči biti kasnije.
Čišćenje prašine sa senzora je i ovaj put povereno tehnologiji koju Canon naziva „EOS Cleaning System“. Ovaj sistem se sastoji od piezo-električnog elementa koji vibrira, otresajući prašinu sa low-pass filtera, a nalazi se u komori sa senzorom, zaštićenoj posebnim anti-statičkim premazom i uzemljenom na šasiju aparata, čime se suzbija i nagomilavanje statičkog elektriciteta, nastalog usled naboja koji generiše senzor i trenje mehanizma zatvarača i ogledala. Čišćenje se, osim ukoliko nije drugačije podešeno, aktivira prilikom svakog uključivanja/isključivanja aparata. Dodatno, po želji može biti aktivirano i u toku korišćenja aparata. Efikasnost ovog sistema samočišćenja je dokazana tokom više godina korišćenja u aparatima svih klasa, a eventualna nemogućnost uklanjanja pojedinih čestica može biti nadoknađena korišćenjem softverskog „čišćenja“ (Dust Delete Data) koje, u sprezi sa priloženim softverom, može pomoći u uklanjanju zaostale prašine, njihovim mapiranjem na RAW snimku.
Dokazano efikasan – EOS Cleaning System*
Svetlomer, ili senzor za merenje svetla, jedan je od elemenata novog aparata koji se, kao po nekom nepisanom pravilu, isporučuje zajedno sa senzorom od 18MP. Tako se i Canon 60D može pohvaliti dobro poznatim, dvojslojnim 63-zonskim iFCL sistemom merenja koji, prema Canonu, osim upadne svetlosti meri i kolorni spektar, istovremeno analizirajući informacije dobijene sa svake od 9 AF tačaka i dajući težište objektu u fokusu, nezavisno od trenutno izabranog AF moda, na šta akronim iFCL i upućuje (intelligent Focus, Colour and Luminance). 63 zone omogućavaju preciznije merenje, budući da prosek osvetljenosti prikupljaju sa bitno manjih pojedinačnih površina, a pošto je poznato da su digitalni senzori posebno osetljivi na crvene tonove, dodatna ravnoteža je postignuta dvoslojnim merenjem, od kojih je svaki sloj osetljiv na različite talasne dužine svetlosti. Jedan sloj je posebno okrenut crveno-zelenom spektru, dok je drugi namenjen plavo-zelenom. Na taj način se maksimalno izbegava pogrešno merenje kada u kadru preovladavaju crveni tonovi, što je inače poznata slaba tačka digitalnih senzora. Modova merenja ima četiri: Evaluative, koje je vezano za sve AF tačke i usrednjava svetlo dobijeno uzorkovanjem cele scene; partial, koje meri 6.5% centralne zone kadra; Center-weighted average, koje meri prosek sa naglaskom na centralnu zonu; i spot, koje meri svega 2.8% površine u centru.
Novi iFCL 63-zonski senzor merenja svetla* i šematski prikaz zona merenja
Kao što smo pre više meseci konstatovali na primeru EOS-a 7D, od poteza konkurencije često zavise i potezi ostalih igrača u industriji. Tako je sa 7D, Canon doneo „veštački horizont“ po prvi put na svojim telima, po uzoru na onaj koji je Nikon predstavio pre par godina. Podsećanja radi, ovo pomagalo olakšava poravnanje aparata u odnosu na horizont, po ugledu na istoimeni instrument u avionima, i time eliminiše mogućnost nenamernog dobijanja fotografija koje, žargonski rečeno – „cure“ u neku stranu. Osećaj balansa je nešto što je individualno za svakoga, a od problema „curenja“ nisu pošteđeni ni fotografi sa višedecenijskim iskustvom. Bez obzira što savremene alatke za obradu fotografija raspolažu mogućnošću jednostavnog poravnanja snimka, treba znati da rotacija u post-procesu neumitno dovodi do gubitka kvaliteta i dela rezolucije (usled kropovanja koje je neophodno naknadno izvršiti, a nekada se za naknadnu obradu nema ni vremena.
Canon 60D je tek drugi DSLR ovog proizvođača koji poseduje ovu korisnu funkciju, a nadamo se da će ovo postati standard u svim cenovnim kategorijama. Kako bi napravio distinkciju među klasama, Canon je odlučio da u 60D ne ugradi dvostruki akselerometar, pa je „electronic-level“ ostao bez prefiksa „Dual-axis“. To znači da 60D poseduje funkciju asistencije poravnanja horizonta samo po horizontalnoj osi (nezavisno od orjentacije aparata), dok ćete za azimut (vertikalni ugao u odnosu na površinu zemlje) i dalje morati da se dovijate po osećaju. U praksi, osim ukoliko ne insistirate na savršenom postavljanju horizonta po središtu kadra (što je i sa likovnog aspekta najčešće nepoželjna kompozicija), druga osa će vam retko nedostajati.
Stepen nagnutosti može biti prikazan na glavnom displeju, zasebno ili korišćenjem režima „živog prikaza“, u tražilu i na statusnom displeju, za šta je iskorišćena skala svetlomera, koja signalizira smer na koji je potrebno nagnuti aparat radi dovođenja u idealnu nivelaciju. Maksimalni prikazani otklon u tražilu i na statusnom displeju obuhvata do 9° u obe strane, u koracima od po 1° i samo u horizontalnom položaju tela, dok u grafičkom prikazu na glavnom displeju nema ograničenja, ni po pitanju prikazanog otklona, niti orjentacije aparata. Mala zamerka ide u pravcu samog indikatora, koji nije jasnije obeležen referentnom vrednošću, što traži neko vreme za navikavanje. Slikovitije, to izgleda ovako:
AUTO-FOKUS
Autofokusni sistem je u celosti preuzet sa EOS-a 50D. To znači da je evidentno inferiorniji u poređenju sa 7D, ali i primetno bolji od onoga implementiranog u 550D. Radi se o solidnom, faznom Multi-BASIS TTL AF sistemu sa 9 tačaka, raspoređenih u obliku romboida. Za razliku od AF-a 550-ice, ovaj sistem ima sve „cross-type“ (tzv. „krstaste“) tačke, a za objektive čiji maksimalni otvor blende ide od f/2.8 i više, aktivira se i dodatni, udvojeni dijagonalni par pomoćnih tačaka u centru, kada centralna tačka postaje dodatno osetljiva i time – preciznija.
AF senzor (levo) i AF sistem*
Ako već vremešni AF sistem i možemo oprostiti, opdavdanja nema za izostanak opcije sa fino podešavanje autofokusa. Podsećanja radi, MicroAF adjustment je opcija koja je već godinama prisutna na telima srednje klase ovog proizvođača, između ostalog i na EOS-u 50D, a pruža dobru alternativu skupim posetama servisu, u slučaju da vam neki od objektiva ima problem sa preciznošću fokusa. Naravno, objektivi koji ne pogađaju fokus nisu baš česti, ali isto tako, ni ova funkcija ne zahteva zasebnu elektronsku podršku, već je čisto softversko pitanje. No, šta je tu je – oni kojima je ova opcija značajna, potražiće drugo rešenje.
Procenat kadra koji tačke pokrivaju je osrednji, ali se može reći da omogućava komponovanje bez potrebe za previše rekadriranja. Omogućena su tri standardna AF moda: One-shot, koji se najčešće koristi, nakon fokusiranja zaključava AF tačku do okidanja ili opuštanja tastera; AI-Servo koji kontinuirano prati pokretni cilj, izabranom tačkom; i poslednji, AI-Focus, koji predstavlja kombinaciju prethodna dva – najpre fokusira izabranom tačkom i daje potvrdu (zvučnu i svetlosnu), a u slučaju da registruje pokret fokusirane mete, automatski se prebacuje u servo mod i nastavlja da prati do okidanja. Pored osnovnog AF moda, izbor je još moguće vršiti i po pitanju zadatih AF tačaka, gde je na raspolaganju automatska selekcija svih devet ili selekcija jedne tačke po izboru.
AF-Assist, funkcija pomoćnog svetla prilikom fokusiranja u lošim svetlosnim uslovima, i dalje je poverena internom blicu, koji uz pomoć serije kratkih (i često iritantnih) bljesaka, pruža AF sistemu dovoljno svetla za tačnu potvrdu fokusa. Kako namenska AF lampa i dalje nije na spisku opcija, alternativa može biti jedino IC-lampa sa eksternog blica ili ST-E2 wireless transmitera.
TRAŽILO
Optičko tražilo, izvedeno u obliku pentaprizme koja obuhvata nešto veći procenat kadra (96% umesto 95%) i uvećanja 0.95x, vizuelno je identično ranijim verzijama. Na žalost, poluprovidni LCD film, viđen u EOS-u 7D, ostaće ekskluziva skupljeg modela, dok je Canonu 60D pripao stari sistem izmenjivih fokusnih stakala.
Standardno fokusno staklo, Ef-A, krasi uobičajeni „layout“, koji podrazumeva samo centralnu zonu merenja, dok je u ponudi još i Ef-D sa graviranom mrežom namenjenom lakšem komponovanju kadra (AF tačke se podrazumevaju), kao i Ef-S mat staklo, posebno dizajnirano za manuelno fokusiranje. Potonje fokusno staklo umanjuje osvetljenost tražila, pa ga nije preporučljivo koristiti sa tzv. „sporim“ objektivima (objektivi male svetlosne moći). Same fokusne tačke su predstavljene u vidu krupnih i jasno vidljivih kvadrata, a prilikom potvrde fokusa bljeskaju jarko crvenom bojom, pa ni fokusiranje po vrlo jakom svetlu ne predstavlja poseban problem. Najveća distanca od okulara, sa koje se ceo frejm može sagledati iznosi 22mm, što je posebno zgodno za osobe sa naočarima. Na raspolaganju je i točkić za korekciju dioptrije, raspona od -3.0 do +1.0. Kako izgleda pogled kroz tražilo novog aparata, uključujući AF tačke, parametre i pokrivenost kadra (oivičeno crvenim okvirom), možete videti na sledećoj ilustraciji:
Pogled kroz optičko tražilo EOS-a 60D
Ispod projekcije kadra, tražilo pruža sve potrebne parametre rada. S leva na desno, tu su: stanje baterije; indikator zaključanog merenja ekspozicije (AE-Lock); signal aktiviranosti blica; indikator zaključane snage bljeska u E-TTL modu (FE-Lock); indikator „highspeed“ moda blica; indikator kompenzacije blica; trenutna dužina ekspozicije; otvor blende; skala svetlomera raspona ±3EV, čiji marker istovremeno služi još i indikovanju spremnosti redukcije crvenila u očima, aktivacije optičke stabilizacije kao i signaliziranju poravnanja u odnosu na horizont; desno od skale svetlomera je indikator Highlight-Tone-Priority opcije; tekuća ISO vrednost; indikator korekcije balansa bele; indikator monohromatskog stila i brojač raspoloživosti bafera. Krajnje desno je indikator potvrde fokusa.
Sve u svemu, makar osnovni „grid“ (mreža) u tražilu bio bi veliki plus, ali ćemo na to, na žalost, očigledno morati još da pričekamo u ovoj klasi.
Eb gumena obloga sugeriše da je zadržana i kompatibilnost sa dodacima za tražilo, poput Canon EP-EX15 Eyepiece Extendera, distancera kojim se postiže bolja udobnost rada i manje zaprljan displej, jer se izbegava kontakt lica sa aparatom. Konfor koji se na taj način dobija plaća se određenim kompromisima – umanjenjem prikaza za 30%, uz izvesna barelna izobličenja projekcije u tražilu. Oni dovitljiviji će se rešiti jednostavnog optičkog sklopa unutar distancera i time sebi obezbediti nešto udobniji rad, bez žrtvovanja kvaliteta prikaza.
Canon EP-EX15 Eyepiece extender, „produžni“ za tražilo
KOMANDE I OSTALI DETALJI
Kao predmet subjektivnog doživljaja, komande su oduvek bile stavka čiju izvedbu svako vidi različito. Ono što godi jednoj ruci, ne mora nužno goditi i ostalima, a raspored komandi na EOS-u 60D je takav da, u nekim grubim okvirima, deluje slično ostalim Canon aparatima. Nakon što malo bolje osmotrite aparat, shvatate da su izmene sve, samo ne kozmetičke. Ne samo da je promenjen raspored nekih komandi, već je promenjen i način funkcionisanja, nešto je dodato, a nešto čak i oduzeto.
Gledano s preda, upadljivo dominantnu poziciju zauzima EF/EF-S bajonet, označen crvenim i belim markerima, koji ukazuju na poziciju poravnanja sa EF (full-frame) i EF-S (APS-C) objektivima, respektivno. Do bajoneta je veliki taster za odbravljivanje objektiva, a iznad je smešteno kućište prizme, zajedno sa internim blicem. Neposredno iznad oznake aparata je interni mono mikrofon, a u blizini je i komanda za aktiviranje pop-up blica. Primećujemo prvu jasnu razliku u odnosu na prethodne modele – nedostaje DOF-Preview taster sa ove strane bajoneta. Kao i na EOS-1 aparatima, on je sada postavljen na suprotnu (levu, gledano s preda) stranu. Međutim, nedostatak je što sa uzora nije preuzet i sam taster, već je iskorišćen vrlo plitak i nepraktičan profil, često težak za napipati. Osim IC senzora na rukohvatu, namenjenom daljinskom okidanju pomoću kompatibilnih daljinskih okidača (npr. RC-6), sa leve strane se nalazi i lampa za uklanjanje efekta crvenih očiju i signaliziranje odloženog okidanja.
Pogled odozgo otkriva prve bitnije razlike u odnosu na prethodne serije. Selektor modova, smešten na uobičajeno mesto, levo od papučice blica, dobio je u svom središtu taster, čija je jedina svrha otključavanje mehaničke pokretljivosti samog selektora. Budući da do sada nije zabeležen slučaj nehotične izmene trenutnog moda, nije sasvim jasan poriv konstruktora kojim se došlo na ovu ideju, ali šta je tu je. Ukoliko ste do sada koristili neki Canon DSLR, u početku će vas ova novotarija verovatno sprečavati da voljno promenite mod, i to vrlo uspešno.
Raspon modova je izuzetno širok i ukazuje na ciljnu grupu kojoj je ovaj aparat namenjen, a to su pre svega napredni amateri i manje iskusni korisnici, s' tim da se ni skromniji profesionalni fotografi neće libiti da 60D koriste kao dodatno telo. Kreativnih modova, koji omogućavaju potpunu kontrolu parametara, ima pet: Shutter priority (Tv), Aperture priority (Av), Program AE (P), Manual (M) i Bulb. Na žalost, zbog prenatrpanosti selektora modova unapred programiranim, scenskim modovima, na točkiću nije bilo dovoljno prostora za više od jedne Camera User Settings (C) pozicije. Označen zelenim pravougaonikom, na raspolaganju je klasični, potpuno automatski mod (Full-Auto), koji se brine o doslovno svim aspektima snimanja i omogućava tipično „point & shoot“ korišćenje. Osim njega, obuhvaćeno je još sedam unapred programiranih modova. Tu su Creative-Auto (CA) i No-flash, kao i pet scenskih modova: Portrait, Landscape, Close-Up, Sports i Night-Portrait. Poslednji mod nije fotografski, već (pogađate) – video, o kojem će kasnije biti znatno više reči.
U osnovu selektora modova je, u obliku poluge, smešten i prekidač za uključivanje/isključivanje aparata, identičan onome na 7D, a desno od papučice blica nalazi se statusni displej, vizuelno dosta drugačiji od onih na koje smo navikli kod Canon aparata ove klase. Segmentni, narandžasto osvetljeni LCD, sada je trapeznog oblika (!), nešto manje površine nego inače, što je uticalo i na raspored, ali i obim parametara koji su na njemu prikazani. Tu su trenutni AF mod (sada postoji indikator i za manuelni fokus); režim okidanja; indikator Highlight-tone-priority opcije; tekuća ISO vrednost; mod merenja svetla; indikator monohromatskog kolornog stila; indikator korekcije balansa belog; indikator kompenzacije blica (ali ne i vrednosti); trenutna dužina ekspozicije; otvor blende, skala svetlomera raspona ±3 blende, indikator bracketing opcije i 6-segmentni status napunjenosti baterije. Na žalost, kompaktniji statusni displej je morao značiti i nešto manje informacija, pa tako isti ne pruža informaciju o trenutno aktivnom balansu bele (White balance) i izabranom kvalitetu, odnosno formatu snimanja. Po nama – nepotrebno žrtvovanje funkcionalnosti zarad dizajna.
Ispred statusnog displeja nalazi se niz od pet tastera. Krajnje desno je postavljen taster za aktiviranje privremenog pozadinskog osvetljenja statusnog displeja (u narandžastoj boji), a ono što je specifičnost EOS-a 60D, u odnosu na ostale aparate iz Canona, je izostanak tipičnih, udvojenih komandi, kakve smo godinama gledali na ovoj klasi. To znači da svaki od četiri komandnih tastera nosi samo po jednu funkciju i utiče na samo jedan parametar. S leva na desno, tu su mod autofokusa, režim okidanja, ISO vrednost i mod merenja svetla. Izostale su komande za direktno setovanje kompenzacije snage blica i balansa bele, a što je najveći kuriozitet, tako je i dva kontrolna točka (naspram jednog kod tzv. „trocifrenih“ tela) praktično izgubilo jednu od najbitnijih funkcija. Zbog čega se išlo na tako radikalnu degradaciju ergonomije komandi, nije sasvim jasno. Tek, tržište će pokazati da li je projektni tim dobro procenio ciljnu grupu ovog aparata ili su naše kritike osnovane. Istina, opcija skromnog mapiranja pojedinih komandi omogućava da SET tasteru dodelite WB funkciju, kao i kompenzaciju blica, ali je nemoguće postaviti obe istovremeno, što je šteta.
Na samom vrhu rukohvata, nalazi se jedna od najbitnijih komandi – dvostepeni okidač, čija se funkcija prvog „kolena“ može menjati kroz C.Fn odeljak (Custom Functions). Neposredno iza, takođe na uobičajenom mestu, nalazi se prednji kontrolni točak, kojim se setuje otvor blende, odnosno ekspozicija, u zavisnosti od izabranog moda, ili neki drugi parametar, ukoliko se koristi u kombinaciji sa ostalim komandama na telu.
Zadnja strana aparata kojom, bez dileme, dominira obrtni TFT displej, doživela je reorganizaciju u skladu sa novim potrebama i izmeštanjem komandi koje su bile poređane sa leve ili donje strane glavnog ekrana. Sa leve strane tražila je ostao samo taster za brisanje snimaka, a desna strane je preživela, za ovu klasu, temeljan redizajn. Uz gumenu oblogu tražila je i dalje točkić za promenu dioptrije, a nedaleko je i taster kojim se aktivira režim „živog prikaza“ (tzv. Live-view). U video modu se istim tasterom započinje i zaustavlja snimanje video zapisa, a zamerku upućujemo na izostanak zasebnog preklopnika poput onog viđenog na EOS-u 7D, kojim bi se jednim potezom prelazilo iz video u foto mod i obratno. Rešenje koje je preuzeto sa 550D je sve samo ne dovoljno udobno. Pogotovo za ovu klasu aparata.
Neizmenjena je ostala i grupa od tri dobro poznate komande, smeštene u nivou palca na rukohvatu. Tu je AF-ON, komanda kojom se može fokusirati nezavisno od okidača (ili mu se može dodeliti druga funkcija, iz liste predefinisanih), a do njega su tasteri za zaključavanje ekspozicije ili izmerene snage blica (AE i FE-Lock) i selekciju i odabir željene AF tačke. U modu pregleda, poslednja dva tastera služe još i zumiranju prikaza.
Zadnji kontrolni točak je ostao manje-više istog oblika i nešto manjih dimenzija, a ono što je različito je njegovo središte u kojem je sada, osim poznatog SET tastera, integrisan i osmosmerni kružni taster, kao zamena za „džojstik“, koji je obično figurirao blizu gornjeg-desnog ugla displeja. Kao što smo već pomenuli, zadnji kontrolni točak deli funkcije sa prednjim, kada se koristi sa komandama pozicioniranim kraj statusnog ekrana. Njime se u redovnom radu kontroliše blenda ili dužina ekspozicije, zavisno od selektovanog moda, a u kombinaciji sa ostalim komandama i drugi parametri. Novi osmosmerni, kružni taster, najčešće služi kretanju kroz menije ili selektovanju AF tačaka. Sama funkcija nije dovedena u pitanje, ali izvedba jeste. Naime, pošto je umesto mikroprekidača korišćena elastična membrana, ceo sklop daje previše „gumeni“ osećaj pod prstima, a preciznost ove komande je u najmanju ruku upitna. Lične preferencije svakako imaju veze sa ovim, ali to ne menja činjenicu da će često dolaziti do pogrešne selekcije opcija ili AF tačke, a time i gubljenja vremena, barem dok se ne naviknete. S druge strane, benefit postoji kada se koristi baterijski grip, jer je u ovom slučaju potpuno rešen i problem nedostatka džojstika kojim se AF tačke mogu menjati i u vertikalnom položaju.
Tasteri koji okružuju zadnji kontrolni točak, vizuelno su veoma bliski onima koje smo videli na EOS-u 550D. Osim što estetski deluju prijemčivo, dele i jednak nivo udobnosti korišćenja u slabim svetlosnim uslovima, kada ćete nervozno prebirati po površini aparata, tražeći nešto što liči na (najčešće) Menu taster, pri čemu je vrlo teško slepo ga napipati, jer - tim dizajnera kao da se nadmetao na konkursu avangardne konceptualne umetnosti, umesto da ponudi oblik tastera prikladniji nameni. Tako smo se, osim po pitanju nedostatka reljefnih obeležja, po prvi put zapitali - da li je moguće da nikome nije palo na pamet da komandama udeli pozadinsko osvetljenje?
Tastera neobičnog oblika ima pet. Neposredno do displeja, jedan ispod drugog su Menu i Info. Prvi služi ulasku u glavni meni aparata, dok Info služi prikazu parametara, funkcije „veštačkog horizonta“ na glavnom displeju ili pružanju detaljnijih informacija o svakom pojedinačnom snimku. Taster sa oznakom „Q“ smo već viđali na Canon aparatima, a namena mu je aktiviranje „Quick Control Screen-a“, o kojem će kasnije biti više reči. Ispod zadnjeg kontrolnog točka je komanda za ulazak u režim pregleda fotografija i video snimaka, a do njega – Unlock, taster kojim se otključava funkcija zadnjeg kontrolnog točka, kao zamena za prekidač kakav smo videli na EOS-u 7D, odnosno trostepenog prekidača za uključivanje/isključivanje aparata, koji je bio karakterističan za ranije Canon aparate. Ova poslednja izvedba ove komande je, moramo priznati, najbesmislenija do danas. Osim što ju je teško napipati bez gledanja, funkcija joj je takva da će otključavanje biti permanentno, bez mogućnosti ponovnog zaključavanja, ako uopšte i koristite ovu opciju. Što je najgore, sam taster nije moguće mapirati na nešto pametnije, pa možemo da konstatujemo samo uludo potrošen prostor. U režimu pregleda, Unlock tasterom se prelazi u Direct Print mod za štampanje na kompatibilne printere.
MEMORIJA
Odeljak memorijske kartice nalazi se na desnom boku aparata, pokriven plastičnim poklopcem, ojačanim oprugom. Iako plastičan, zavidno je čvrst i vrlo precizno ukrojen, tako da između njega i kućišta aparata ne postoji ni najmanji zazor. Kao što je u prvom delu priče o telu već napomenuto, odeljak nije obložen nikakvim zaptivnim materijalom, što ukazuje na ne baš visok nivo zaštite od loših vremenskih uslova. Na obodu rukohvata, neposredno iznad odeljka kartice, nalazi se LE dioda, kojom aparat signalizira zauzetost prilikom operacija sa memorijskim kontrolerom. U slučaju nehotičnog otvaranja poklopca odeljka u toku upisa, na glavnom displeju će biti prikazano odgovarajuće upozorenje, a proces snimanja dovršen.
Memorijski kontroler je, za razliku od prethodnih aparata ove klase, umesto sa Compact Flash, kompatibilan sa karticama SD (Secure Digital) standarda, uključujući i sve naknadne revizije, poput SDHC i SDXC, a podrška nije uskraćena ni za najnoviju Eye-Fi tehnologiju bežičnog transfera snimaka, ukoliko se koriste odgovarajući kompatibilni uređaji.
Odeljak Secure Digital memorijske kartice
Brzinska zahtevnost novog aparata nije prevelika, pa će za udoban rad, uključujući i snimanje video zapisa, poslužiti sve SDHC kartice klase 6 ili brže, pritom izvlačeći maksimalni broj snimaka u rafalu. Prosečna memorijska zahtevnost je slična onoj koju su pokazala i ostala dva aparata sa istim 18 MP senzorom, mada se primećuje da su fajlovi nešto veći: uz korišćenje ISO 100, koji su najmanje zahtevni po pitanju potrebnog prostora, na karticu kapaciteta 8GB može se smestiti u najmanje oko 400 RAW, 1300 JPEG ili 300 snimaka kombinovano RAW+JPEG, naravno – najvišeg kvaliteta. Uz porast šuma, raste i prostorna zahtevnost snimaka, pa u lošijim svetlosnim uslovima možete očekivati i do 30% veću zahtevnost. Video je, naravno, bitno zahtevniji, pa će vam kartica od 8 GB biti dovoljna za prosečno 22-28 minuta materijala u maksimalnom kvalitetu - 1080p @24fps (fullHD, 1920x1080), uključujući i zvuk.
BATERIJA
Canon 60D je treći aparat koji koristi LP-E6 „smart“ bateriju, prethodno viđenu u 5D Mark II i 7D Canon DSLR-ovima. Interni čip, kojim je opremljena baterija, zadužen je za „smart“ sposobnosti, kojima je omogućena komunikacija baterije sa telom. Time je dostupno detaljnije praćenje, kako trenutnog stanja baterije, tako i njenog „životnog ciklusa“. Na osnovu ovih informacija je moguće precizno predviđanje perioda pražnjenja i potrebe za zamenom, kada bateriji značajno oslabi kapacitet. Informacije o baterijama se prate u internoj bazi aparata, nakon što se svaki pojedinačni primerak registruje sopstvenim unikatnim kodom.
Negativna strana ove priče je još uvek slaba podrška u vidu adekvatnih zamenskih baterija, koje su i po nekoliko puta jeftinije u odnosu na originalne. Naime, retke su zamenske baterije koje su opremljene čipom za komunikaciju, pa ih aparat ne prepoznaje i zbog toga najčešće ne prikazuje kapacitet, niti se kao takve mogu puniti u originalnom LC-E6(E) punjaču. Tada je neophodno nabaviti i zamenski punjač, posle čega zamenska baterija svojim kapacitetom neće zaostajati za originalnom.
Odeljak baterije (levo) i LP-E6E punjač sa LP-E6 Li-Ion „pametnom“ baterijom
Kapacitet baterije je 1800 mAh, što je značajno više od kapaciteta BP-511A baterije, koju su koristili prethodni aparati ove klase (1390 mAh). U skladu sa povećanim kapacitetom, povećana je i autonomija. Istina, njen učinak neće uvek biti vidljiv, budući da je 60D opremljen novotarijama kojih ranije nije bilo, a inače zahtevaju znatno više struje. Nakon punjenja, koje traje oko 2 i pô sata, baterija će isporučiti energiju, dovoljnu za oko 1100 snimaka, ako je verovati specifikacijama, dobijenim iz CIPA (Camera & Imaging Products Association) testova. U praksi, kada se live-view retko koristi, a ne forsira se pregled fotografija, možete očekivati i do 1350 snimaka sa jednim punjenjem, a taj broj se značajno smanjuje ukoliko se koristi kombinovani RAW+JPEG upis. Video zapis je drastično zahtevniji, ne samo zato što forsira upotrebu displeja (jer se video zapis snima iz režima „živog prikaza“), već i zbog toga što sam proces snimanja nije kontinuiran, već podrazumeva permanentno aktivan live-view, čak i kada se ne snima. Zbog toga Canon predviđa realni vek baterije od oko dva sata, a mi smo izmerili neki prosek od oko 100 do skoro 120 minuta efektivnog snimanja, što je sasvim prihvatljivo, posebno uzimajući u obzir veličinu senzora.
KONEKTORI
Na levoj strani tela, ispod jednodelnog gumenog poklopca, nalaze se konektori. Ima ih četiri. Prvi u nizu je 3.5mm stereo ulaz za eksterni mikrofon, a ispod njega i mini-HDMI izlaz (tip C), kojim aparat šalje live-view prikaz ili nudi mogućnost pregleda snimljenog materijala, na digitalne A/V uređaje. U slučaju da televizor to podržava, osnovne funkcije aparata mogu biti kontrolisane pomoću daljinskog upravljača. Kombinovanim A/V i USB 2.0 konektorom aparat se može spojiti sa kompjuterom ili nekim analognim risiverom A/V signala. Kao i u slučaju HDMI konekcije, može biti iskorišćena za pregled snimljenog materijala ili za live-view prikaz u toku snimanja. Poslednji je E3 konektor za daljinsko okidanje, pomoću okidača kakav je Canon RS-60E3.
Konektori: mikrofonski, HDMI, kombinovani A/V-USB i remote
DISPLEJ
Svojevremeno smo u testu EOS-a 550D konstatovali da je taj aparat posedovao, u tom trenutku, verovatno najbolji displej na tržištu. Bilo je za očekivati da će i naredni aparati usvojiti isti model, a Canon 60D je doneo i jednu dodatnu funkcionalnost – mogućnost obrtanja. Ova novotarija, sada prvi put viđena na jednom Canon DSLR-u, izvedena je u stilu koji je najčešće eksploatisan i to tako što je pokretljivi zglob postavljen na levi obod tela, a rotacija se može izvesti po horizontali do nekih 170° i po vertikali za celih 360°. Pokretljivost, osim što obezbeđuje displej od oštećenja, kada je zaklopljen ekranom ka telu, omogućava i znatno fleksibilnije kadriranje u situacijama koje prevazilaze fizičke predispozicije fotografa, ali i volju za puzanjem ili penjanjem na višu tačku. Takođe, pogodnosti postoje i za one koji često koriste stativ, a ne postavljaju ga u nivo očiju. Posebno će oduševljeni biti ljubitelji sve popularnijeg videa na DSLR-ovima, kojima će ovo unapređenje funkcionalnosti pružiti nemerljivo bolju ergonomiju.
Rezolucija TFT LCD-a dijagonale 3 inča je 1.040.000 piksela, a format 3:2, jednak razmeri fotografija, zbog čega je iskoristivost površine povećana na 100%. Kada je kvalitet prikaza u pitanju, i dalje važi za najbolje na tržištu. Odlikuje se odličnim uglovima iz kojih se može posmatrati (po specifikaciji 160°), a reprodukcija boja mu je naprosto vanserijska. ClearView II tehnologija garantuje nizak nivo refleksija i odličnu vidljivost čak i na vrlo jakom suncu. Kao što smo i na EOS-u 550D svojevremeno konstatovali, jedan je od prvih displeja koji skoro da garantuje WYSIWYG koncept (What-you-see-is-what-you-get, popularan iz DTP-a). U prevodu, ovom displeju se može verovati u gotovo ~ 95% situacija, a jedino gde je eventualno podbacio je nedostatak opcije i odgovarajućeg senzora za prilagođavanje trenutnim uslovima ambijentalnog osvetljenja. Umesto toga, ponuđeno je ručno podešavanje osvetljenja, u sedam koraka.
Godinama unazad DSLR-ovi poseduju mogućnost pretvaranja glavnog displeja u svojevrstan oblik statusnog, opskrbljenog znatno širim spektrom informacija. Promena koju je, u tom smislu, EOS 60D doživeo u odnosu na prethodnike, tiče se modova fotografisanja, pa će klasični Quick Control Screen biti dostupan samo u kombinaciji sa tzv. „kreativnim“ modovima, dok će scenski biti propraćeni uprošćenom varijantom i opcijama koje omogućavaju tek sporadične intervencije. Quick Control Screen se aktivira pritiskom na taster označen slovom „Q“, lociranog tik iznad zadnjeg kontrolnog točkića. Osim prostog posmatranja, parametri se mogu i menjati, interaktivno, ponovnim pritiskom na isti taster, nakon čega se kursorima i SET tasterom vrši navigacija i odabir, kao i menjanje pojedinačnih parametara.
Prikaz osnovnih parametara na Quick Control Screen-u
Raspon parametara kojima se može pristupiti na ovaj način varira u zavisnosti od trenutno aktivnog moda, a najširi izbor se dobija korišćenjem manuelnog (M). Pored najosnovnijih – dužine ekspozicije, otvora blende i ISO vrednosti, na raspolaganju je skala svetlomera raspona ±3 EV, indikatori Highlight tone priority i Auto Lighting Optimizer opcija, režim okidanja, kolorni stil, izbor fokusnog moda i trenutno aktivne AF tačke, mod merenja svetla, indikator baterije, veštački horizont, kao i prečice do glavnog menija i opcije za setovanje kvaliteta snimanja. Dostupne su i opcije za setovanje balansa bele (WB) i kompenzacije snage blica, kojima je pristup sa ovog ekrana jedna od bržih prečica.
Pošto korišćenje glavnog displeja umesto statusnog troši primetno više energije, preporučljivo je koristiti ga za ovu namenu samo kada za tim postoji opravdana potreba. U suprotnom, baterija će trajati bitno manje nego u uobičajenim uslovima.
LIVE VIEW
Režim živog prikaza, koji je sastavni deo funkcionalnosti displeja najvećeg dela današnjih aparata, u DSLR svetu je godinama bio uglavnom zapostavljen. Reklo bi se – sasvim opravdano, budući da je takav način korišćenja prirodno prikladniji lakšim aparatima (čitaj: kompaktima), kod kojih dubina DOF-a ne igra značajnu ulogu, a time je i mogućnost netačnog fokusiranja faktički beznačajna. Izuzeci su bili poznati u studijskim i kontrolisanim makro uslovima, pejzažnoj fotografiji i tome sličnom, a porast popularnosti ovog načina korišćenja naglo je skočila, nakon što je u DSLR svet uvedena mogućnost snimanja video zapisa. Tako live-view preko noći postaje gotovo nasušna potreba, umesto uglavnom beskorisne, a ipak poželjne funkcije, koju svi „vole“, a malo ko i koristi u realnom radu. Pošto je live-view već godinama razvijen do nivoa kada se malo šta može zameriti, ostaje nam samo da ukratko predstavimo način funkcionisanja, za slučaj da se sa njim niste susretali na DSLR aparatima.
Simulacija prikaza, kao glavna prednost, danas je unapređena do nivoa kada zamerkama prosto nema mesta. Simulirano je sve, od osvetljenosti scene, balansa bele, otvora blende, a permanentno je prikazan i uticaj ISO vrednosti, kolornih stilova i, uopšte, svih parametara koji utiču na kranji rezultat. Prednosti koje ovakav sistem rada donosi su posebno cenjene u studijskim uslovima, pošto se za daljinsko okidanje može koristiti i laptop, kada njegov displej služi kao gigantska verzija LV displeja.
Režim okidanja, osim već standardnih načina, pruža i dva modaliteta tihog („silent“) okidanja. Kako je u LV režimu ogledalo već u gornjem položaju, okidanje je pošteđeno zvuka zaklapanja ogledala, a jedino zavesica vrši mehanički rad, s tim što je zvuk zaista maksimalno utišan i najbliži je radu u „mirror lockup“ modu. Zgodno za situacije gde je potreban minimalan nivo vibracija ili prosto ne želite da smetate ili privlačite pažnju.
Glavni nedostatak ovog režima rada i dalje je autofokus. Kako se live-view u osnovi ne oslanja na sistemski, fazni autofokusni sistem, tehnika fokusiranja se svodi na metod kontrastnog fokusa (Contrast Detection Auto Focus; u daljem tekstu CDAF), koji svoju funkciju vrši pomerajući fokusnu ravan do postizanja najoštrijih prelaza među susrednim kontrastnim površinama, bez merenja daljine fokusiranog objekta. Ovaj sistem fokusa uglavnom važi za vrlo tačan, a glavna mana je sporost, usled potrebe algoritma da „prošeta“ fokusnu ravan duž celog fokusnog opsega, kako bi završio uoštravanje. Brzina CDAF sistema fokusiranja zbog toga ni izdaleka ne predstavlja nešto čime se DSLR aparati mogu dičiti. Problem se sastoji u plitkoj polju dubinske oštrine, zbog čega je algoritmu daleko teže da dovede fokusnu ravan na željenu distancu. Iz tog razloga je i kontinualni fokus gotovo nepoznanica u CDAF-u DSLR sveta, a prvi pionirski pokušaj pripada Nikonu, koji se odvažio da u svoje aparate D3100 i D7000 implementira kontinualni kontrastni fokus. Osim uobičajenog fokusa, kojim se ravan fokusa postavlja u odnosu na unapred određeno fokusno polje, na raspolaganju je i „face detection“, algoritam kojim aparat može da prepozna do 35 lica u kadru i automatski ih fokusira. Čuđenje takvoj opciji na DSLR aparatima teško da će ikad prestati, ali to se valjda može podvesti pod „praćenje tržišnih trendova“.
Srećom, fazni autofokus je i dalje na raspolaganju, pa se svi nedostaci kontrastnog fokusa mogu eliminisati prostim aktiviranjem klasičnog AF-a, bilo odgovarajućom opcijom u meniju, bilo interaktivno, u toku rada. Kada se fazni fokus koristi u kombinaciji sa LV režimom, procedura fokusiranja funkcioniše slično kao i kod klasičnog fotografisanja, s tim da će, prilikom pritiska okidača na prvo koleno, ogledalo za trenutak biti spušteno, fokus doveden u željenu tačku, a nakon toga ogledalo vraćeno u prethodni položaj, čime se vraća i „živi prikaz“ na displej. Iako relativno bučan, ovaj sistem pruža znatno veću brzinu fokusiranja, ali i izvestan procenat grešaka, pošto je neophodno precizno održati izabranu tačku na željenom cilju, za sve vreme izvođenja operacije fokusiranja.
Kada performanse nisu od bitnijeg značaja, najveća preciznost (u apsolutnim okvirima) se može postići manuelnim fokusom, koji u režimu „živog prikaza“ dobija sasvim novu dimenziju – prikaz je moguće zumirati 5 i 10x, a fokusnu ravan pomerati u desetinama milimetra. Ako je prizor statičan, ništa bolje ne možete poželeti:
Uvećanje u LV režimu
Na raspolaganju su i druga pomagala, poput pomoćne mreže za lakše kadriranje. Ona postoji u varijanti standardnih 3x3, kao i 6x4 polja, a posebno će je ceniti ljubitelji pejzažne i fotografije arhitekture:
Pomoćna mreža u LV režimu
Na žalost, i pored prisustva senzora orjentacije aparata, prikaz parametara na displeju i dalje ne prati rotaciju aparata u vertikalni položaj što, iako nije neoprostiv nedostatak, ipak baca senku na celokupnu izvedbu. Posebno kada znamo da su manje/više svi proizvođači odavno implementirali ovu funkciju u svoje aparate. Novina je mogućnost odabira formata fotografija, sistemom kropovanja iz selektovane rezolucije u 3:2 formatu, a ponuđeni su formati 16:9, 4:3 i 1:1. Opcija je namenjena pre svega za JPEG format, ali je informacija o izabranoj razmeri upisana i u RAW, pa će odgovarajući format biti zadržan i u post-procesu, ukoliko postoji takva potreba.
VIDEO
Video zapis, za koji je do pre samo par godina vladalo mišljenje da nema budućnost u DSLR svetu, danas se praktično odomaćio na novom terenu, a poboljšanja se svode mahom na sitnice i ispravljanje grešaka. Sa Canonom 60D, stvar nije prepuštena slučaju. Uzete su u obzir skoro sve zamerke koje su bile iznesene ka 5D Mark II i 7D, a vrlo malo stvari ima potrebe biti popravljeno novim firmware-om.
Osnovne proporcije video zapisa su 16:9 i ponuđene su dve popularne HD rezolucije – višu od 1920x1080 (tzv. 1080p), u 24/25fps za PAL, odnosno 30fps za NTSC standard i nižu od 1280x720 (720p) u 50fps za PAL, odnosno 60fps za NTSC. Ponuđena je i najniža, 4:3 VGA (640x480) rezolucija, u 50/60fps, kao i njen derivat, koji iz celokupnog kadra iseca („kropuje“) samo središnji deo.
Zapis se enkoduje realtime u MPEG-2 (H.264) formatu i zajedno sa nekomprimovanim PCM zvukom u 16-bita i 44KHz, pakuje u MOV kontejner. Kao i na ostalim aparatima, video je, nezavisno od izabranog kvaliteta, ograničen na maksimalnih 4GB u komadu, zbog limita koji nameće FAT32 fajl sistem, korišćen na memorijskim kontrolerima današnjih aparata. U sprezi sa kvalitetom kompresije koju izvodi enkoder, to omogućava snimanje do 12minuta u maksimalnoj rezoluciji, odnosno do 30 u najnižoj. Varijacije su moguće u zavisnosti od uslova snimanja, sa posebnim akcentom na prisustvo svetla. U uslovima lošeg svetla, kada se forsira upotreba viših ISO vrednosti, šum utiče i na veći izlazni fajl.
Kontrola snimanja je fleksibilna i omogućena u potpuno automatskom ili manuelnom režimu, brzinama zatvarača koje se kreću od 1/30 do maksimalnih 1/4000. Zatvarač se podešava prema unapred definisanim koracima, standardnim za fotografiju, zbog čega je u nekim situacijama nemoguće podesiti najsporiji zatvarač (npr. 1/30, umesto idealnih 1/24 ili 1/25 na odgovarajućem framerate-u), ali su i tako u pitanju minorne razlike, koje neće značajno uticati na konačni rezultat. Za manje upućene – brži zatvarač će snimak učiniti vizuelno tečnijim („bržim“), a najsličniji je onome što se dobija TV kamerama. Suprotno tome, sporiji zatvarač (bliži izabranom framerate-u) daje zamućenije frejmove, što rezultuje „mekšom“ projekcijom, bližoj filmskoj tehnici snimanja. Blenda se može setovati na bilo koju vrednost ograničenu izborom objektiva, a nije je preporučljivo menjati u toku snimanja, zbog skokovitog prelaza, koji je karakterističan za dijafragmu fotografskih objektiva. ISO vrednost takođe nije ograničena, a funkcioniše i u AutoISO modu, kada će snimatelja maksimalno poštedeti potrebe za čestim intervencijama, posebno u situacijama koje uključuju dinamičnije svetlo i uopšte, čestu promenu uslova.
Video opcije
Klasičan, fazni način fokusiranja je, zbog prirode rada, moguć samo tokom snimanja fotografija, dok ste za snimanje videa „osuđeni“ na korišćenje CDAF-a. Prilično traljave performanse ovog načina izoštravanja, lako će vas ubediti da je poželjno poslušati proizvođača i postupak fokusa izvesti pre započetog snimanja. Osim ukoliko ne odlučite da stvar ne prepustite slučaju, a uoštravanje vršite manuelno, što je na video ove klase i tako uobičajena praksa.
Zvuk se snima 16-bitno, 44HKz, a zapisuje nekompresovano u PCM formatu. Bez dodatne opreme, snimanje zvuka može biti isključeno ili povereno internom mono-mikrofonu, čiji je ulazni signal konačno dobio fleksibilnije kontrole. Tako je sada i dalje na raspolaganju automatska kontinualna kalibracija ulaza (tzv. Auto Gain Control), ali je konačno moguće kontrolisati nivo ulaza i potpuno ručno, vodeći se stereo peak-metrom, kao pokazateljem optimalne snage. Uz to, postoji i opcija za filtriranje huka koji proizvodi vetar. Interni mikrofon je za većinu potreba preosetljiv, što je i razumljivo obzirom na položaj unutar tela, a nepoželjne zvukove iz tela nije moguće eliminisati, tako da je preporučljiva nabavka odgovarajućeg eksternog mikrofona, kojem je podrška obezbeđena u vidu 3.5-milimetarskog stereo ulaza. Kondenzatorski mikrofoni, koji zahtevaju dodatno napajanje iz konektora, nisu podržani, pa je za njih potrebno nabaviti i odgovarajuću eksternu podršku.
Bolja kontrola snimanja zvuka
Ostatak mogućih podešavanja obuhvata sve predefinisane i naknadno kreiranje kolorne stilove, balans bele, uklanjanje vinjeta za objektive u internoj bazi, pa i Auto Lighting Optimizer i Highlight Priority opcije. Uklanjanje šuma, zbog procesorske zahtevnosti, nije podržano u toku video snimanja, pa je za tu namenu moguće osloniti se isključivo na obradu u postprocesu.
U režimu pregleda je moguće vršiti neke osnovne zahvate nad video materijalom, poput mogućnosti bazičnog trimovanja (seckanja) snimljenog video materijala i zapisivanja pod drugim imenom na karticu, tako da original ostaje netaknut. Zgodna mogućnost za instant obradu bez preteranog ulaženja u detalje, koju će pozdraviti početnici i svi oni koji žele instant rezultate, bez uključivanja namenskog softvera na računaru.
BLIC
Priča o blicevima, barem kada su APS-C tela u pitanju, neizostavno počinje pričom o onom internom. Canon 60D poseduje pop-up vodećeg broja 13, a pokriva ugao maksimalne širine 15mm (24mm ekvivalentno) na ISO 100. Podržan je važeći E-TTL II algoritam, kada je raspon snage moguće kompenzovati do ±3 blende, a može raditi i u manuelnom modu, kada je minimalna snaga 1/128. Pošto posebna AF-Assist lampa nije na raspolaganju, kao i na ostalim Canon telima interni blic se, pomoću niza kratkih bljesaka, koristi za tu namenu. Bljesak blica može biti postavljen na prvu (na početku okidanja) ili drugu zavesicu (na kraju okidanja, radi prikupljanja što veće količine ambijentalnog svetla), a FEB (Flash Exposure Bracketing) nije na raspolaganju.
Podrška za eksterne bliceve važi za sve E-TTL/E-TTL II kompatibilne modele. AF-assist se na eksternom blicu vrši posebnom IC lampom, čija je pomoć znatno efektnija, a privlači mnogo manju pažnju. Ukoliko se kompenzacija podešava na samom blicu, ona ima prioritet nad podešavanjem u aparatu, a ova informacija čak i dobija na značaju, budući da Canon nije predvideo postojanje posebne kontrole za podešavanje stepena kompenzacije.
Maksimalna brzina sinhronizacije bljeska, nezavisno od toga da li se koristi interni ili eksterni blic, ograničena je na 1/250, dok se u modu prioriteta blende može postaviti na 1/60, 1/250 ili automatski određenu. Flash exposure bracketing (FEB), višestruko okidanje sa unapred definisanim nizom bljesaka različitog inteziteta, može biti setovano za tri snimka u nizu, a nije izostavljena podrška ni za Multi flash, serijsko okidanje izabranim intezitetom, određenom učestalošću.
Kao i kod svih Canon aparata, odgovarajući set posebnih podešavanja (Custom Functions, C.Fn) raspoloživ je u odeljku opcija namenjenih blicu. I dalje izaziva blagu konfuziju pri prvom susretu, pa je preporučljivo konsultovati uputstvo, pre nego što se upustite u detaljno prilagođavanje.
Prvi korak ka obezbeđivanju fleksibilnijeg rada sa svetlom načinjen je sa EOS-om 7D, uvođenjem bežične kontrole bliceva, a 60D daje nadu da će to postati i praksa. Integrated Speedlite Transmiter, kako Canon naziva integrisanu funkciju aparata da kontroliše eksterne bliceve, nešto je slabije „opremljena“ nego verzija na 7D i to prvenstveno po pitanju pojedinačnih grupa rasvete. Tako na 60D, za razliku od 7D gde je moguće kontrolisati do 3 grupe osvetljenja istovremeno, može biti kontrolisano najviše do dve grupe bliceva (A i B). Njihov međusobni odnos je moguće podešavati bez dodatnih ograničenja, a na sledećoj ilustraciji možete videti par primera za primenu kreativnog osvetljenja:
Modaliteti bežične kontrole bliceva*
Dva su osnovna načina korišćenja: jedan uključuje korišćenje eksternih bliceva u kombinaciji sa internim, dok drugi podrazumeva korišćenje isključivo eksternih bliceva, uz interni kao inicijator, bez direktnog uticaja na osvetljenost scene. I u jednoj i u drugoj varijanti je moguće kontrolisati do dve grupe eksternih bliceva, što je jedini minus u odnosu na istu opciju kod EOS-a 7D, koji može kontrolisati do tri grupe. Grupe mogu bljeskati istom snagom ili unapred zadatim odnosom, a na raspolaganju je i potpuno manuelna kontrola. Pošto kontrola nije klasičnog radio tipa, interni blic je neophodno uključiti i postaviti aktivni kanal komunikacije tako da se poklapa sa setovanjima svih eksternih bliceva.
Jedina (mada ne beznačajna) zamerka ide u pravcu nepostojanja konektora za sinhronizaciju spoljne rasvete (PC-Sync), što smo i pomenuli u odeljku posvećenom konektorima. Naravno, ovaj nedostatak je moguće nadomestiti dodatnom opremom, mada to ipak neće ukloniti gorak ukus koji ovakva, forsirana ograničenja nameću.
KIT OBJEKTIVI
Uobičajeno je da aparati klase tzv. „potrošačkih“ budu ponuđeni i sa jednim ili više objektiva u tzv. „kitu“, što omogućava nabavku po bitno povoljnijoj ceni od one za koju se sam objektiv može nabaviti pojedinačno. Canon 60D se nudi u verovatno rekordnom broju kit kombinacija. U zvaničnoj ponudi su objektivi koje smo do sada već susretali, a osim osnovnog kita sa Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS, na raspolaganju su i EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS, EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM, EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM i EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS. Najčešće se izbor svodi na EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS, kojeg smo i mi imali na testu. Rasponom nudi mnogo, a optički je sasvim solidan, ako ne za dugotrajan rad, ono barem kao dobro rešenje do kupovine nekog boljeg objektiva.
Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS
Osnovni kit objektiv, u smislu da je najčešće u ponudi, spada u tzv. „turističke rasponce“, objektive kakvi su dugo falili asortimanu ovog proizvođača. Godinu dana nakon prvenca u ovoj klasi krop objektiva - EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS, Canon je predstavio drugi po redu „turistički rasponac“ namenjen isključivo APS-C telima, u pokušaju da proširi asortiman po uzoru na konkurenciju (a pre svih – Nikon) i ispravi rezultat negativnih kritika koje je 18-200 IS svojevremeno poneo. Kada su ovakvi objektivi u pitanju, uvek je glavno pitanje „koliko to košta?“ i to ne u finansijskom, već u kvalitativnom smislu. Jer, ako je cena univerzalnosti plaćena izraženim optičkim kompromisima, objektiv bi mogao biti tek sredstvo za zadovoljenje forme, ne i kvalitativnih normi.
Kao što je u nazivu i naznačeno, ovaj objektiv obuhvata raspon od 18 do 135mm, koji na APS-C senzoru pruža žižne daljine od 29 do 216mm ekvivalentnih FF senzoru, što obuhvata praktično sve što prosečnom turisti i/ili početniku može zatrebati. Ugao koji objektiv zahvata, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 11.5° na najdužih 135mm.
Spoljne dimenzije 101 x 75mm i masa od 455 grama, čine ga laganim i zahvalnim za putovanja, čemu je prvenstveno i namenjen. Kvalitetom izrade ovaj objektiv možemo smestiti nešto ispod EF-S 15-85mm IS, odnosno EF-S 17-85mm IS. Ostavlja nešto slabiji utisak na korisnika u odnosu na dva pomenuta objektiva, a najbliži je kvalitetu dosta skupljeg EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS. Kvalitet plastike je solidan, sa dobro uklopljenim elementima, malih zazora na spojevima, ali uz nešto slabiju mehaničku pokretljivost. Bajonet je metalni, a finiš je na dodir dovoljno dobar i primetno kvalitetniji u odnosu na 18-55 IS. Zum prsten je dovoljne širine, klizi glatko i precizno, a sam mehanizam se linearno izvlači do maksimalnih 135mm.
Autofokus je pogonjen brzim DC mikromotorom i, kao i kod 18-55 IS i 18-200 IS kit objektiva, ne obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokus, što znači da je prekidač neophodno prebaciti na MF u slučaju potrebe za ručnim fokusiranjem. Skala distance nije na raspolaganju, a fokus je realizovan interno, što znači da prednji element promera ø67mm ne rotira i time značajno olakšava korišćenje polarizacionih (CPL) filtera. Fokusni prsten je od tvrđe plastike, nije baš širok i rotira u AF modu. Minimalna fokusna distanca je 45cm (računa se u odnosu na senzor), pri čemu postiže prosečno uvećanje od 0.21x, odnosno 1:4.8, po čemu je praktično jednak sa 17-85 i njegovim naslednikom, 15-85.
Optičku konstrukciju čini 16 elemenata raspoređenih u 12 grupa, uključujući fluktuirajući element (namenjen optičkoj stabilizaciji; na ilustraciji označen crvenim okvirom), asferični (tirkizno) i UD (ultra-low dispersion) element, namenjen suzbijanju hromatskih aberacija, nastalih usled disperzije svetlosti.
Optička konstrukcija osnovnog kit objektiva, Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS*
Raspon maksimalnog otvora blende je identičan kao i na manjem kit objektivu – kreće od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/36, a dijafragma je i na njemu realizovana u vidu 6 zaobljenih listića.
Efikasnost optičke stabilizacije poslednje generacije, implementirane i na ovom objektivu, takođe omogućava do četiri koraka dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. U praksi, kao i za EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM, testovi pokazuju da se proizvođačka specifikacija poklapa sa faktičkim stanjem, ali opet uz napomenu da stabilizacija nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. Za dinamične scene je i dalje potrebno imati bržu ekspoziciju i IS je tu nemoćan. Optičku stabilizaciju je moguće potpuno isključiti u slučaju potrebe (fotografisanje sa stativa, npr.), dok ograničenje na samo vertikalnu osu (tzv. paning mod, za horizontalno praćenje cilja) nije dostupno, iako je logično očekivati ga na objektivu ovakvog raspona.
Pitanje dodatne opreme se iznova ponavlja kod svih Canon objektiva van „L“ kategorije - originalna zonerica, oznake EW-73B (koju deli sa EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM) spada u opcionu opremu, kao i odgovarajuća torbica LP1116.
Canon EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM
Stari znanac, kit objektiv koji na tržištu gravitira još od 2004. godine, pomalo je neočekivano ponuđen kao pratilac najnovijeg Canon DSLR-a. Radi se o standardnom zumu srednje kategorije, raspona koji kreće od srednjih 17mm, a završava se u blagom tele području, na 85mm. Prevedeno na žižnu daljinu ekvivalentnu onoj na senzoru punog formata, raspon se kreće od 27 do 136mm. Vidni ugao koji objektiv zahvata kreće se od maksimalnih 78.5° na najširih 17mm, do 18.4° na najdužih 85mm.
Spoljne dimenzije su 78.5 x 92mm, a masa 475 grama, što je u rangu proseka za tu klasu objektiva. Kvalitet izrade je primeran i nalazi se u samom vrhu u odnosu na ostale Canon kit objektive, rame uz rame sa najnovijim EF-S 15-85mm IS. Zazori na spojevima su mali, mehanička obrada pristojna, a pokretljivost glatka (mada je sklona labavljenju u dužem periodu korišćenja), uz dovoljno širok gumeni zum prsten, nazubljen tako da ne klizi pod prstima. Bajonet je metalni, a cilindar zum mehanizma podeljen u dve cevi jednake dužine, linearno se izvlačeći do maksimalnih 85mm.
Autofokus je realizovan pomoću brzog i tihog USM („ultra-sonic-motor“) motora u „ring“ izvedbi i obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokusiranje, što znači da je ručnu korekciju fokusa moguće nesmetano izvesti u proizvoljnom trenutku, bez potrebe da prekidač prebacite u MF položaj. Na raspolaganju je i skala distance, a fokusni mehanizam je internog tipa, tako da prednji element promera ø67mm ne rotira, niti se izvlači tokom fokusiranja, čime je olakšana i upotreba polarizacionih (CPL) filtera. Kao i zum, i fokusni prsten takođe glatko rotira, a jedina zamerka ide u pravcu previše uskog promera. Minimalna fokusna distanca iznosi 35cm (a računa se u odnosu na ravan senzora) i uvećanje, koje na taj način ostvaruje, iznosi 0.20x, odnosno 1:5. Brzina AF-a je uzorna, kao i tačnost.
Optička konstukcija je sačinjena od 17 elemenata u 12 grupa, od čega je jedan asferični, a jedan fluktuirajući, zaslužen za funkcionisanje optičke stabilizacije (u Canon terminologiji – „image stabilizer“):
Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM*
Raspon maksimalnog otvora blende ide od f/4 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće od f/22 do f/32, a dijafragma se sastoji od 6 zaobljenih listića.
Efikasnost optičke stabilizacije, implementirane na ovom objektivu je solidna, iako nije poslednje generacije, pa omogućava do tri koraka dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. U praksi, testovi pokazuju poklapanje sa proizvođačkom specifikacijom, ali uz napomenu da stabilizacija nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. Za dinamične scene je i dalje potrebno imati bržu ekspoziciju i IS je tu nemoćan. Optičku stabilizaciju je moguće potpuno isključiti u slučaju potrebe (fotografisanje sa stativa, npr.), dok prekidač za ograničavanje IS-a na samo vertikalnu osu (tzv. paning mod, za horizontalno praćenje cilja) nije dostupan.
Originalna zonerica, oznake EW-73B, spada u opcionu opremu, kao i odgovarajuća torbica LP1116.
Canon EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM
Epitet najpoželjnijeg u ponudi i ovaj put ide najmlađem objektivu iz klase kit objektiva – EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM. Zamena za dobro poznati EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM je dočekana sa dobrim kritikama, posebno zbog toga što je osim prostog unapređenja, donela i bitno veću širinu, koje je falilo u EF-S gami.
Raspon je kod „standardnih zumova“ jedna od bitnijih osobina, a inače je poznato da je vrlo težak zadatak dobro uklopiti šire i tele područje, a da optičke performanse ne trpe. Istina, u foto-tehnici postoji i dosta oprečnih primera, a EF-S 15-85mm IS je jedan od njih. Njegov raspon kreće od vrlo širokih 15mm, a završava se u tele području, na srednje dugih 85mm. Prevedeno na žižnu daljinu ekvivalentnu onoj na senzoru punog (full-frame) formata, raspon seže od 24 do 136mm. Vidni ugao koji objektiv zahvata kreće se od maksimalnih 84.5° na najširih 15mm, do 18.4° na najdužih 85mm.
Spoljne dimenzije 88 x 82mm i masa od nadprosečnih 575 grama, čine ga dosta masivnijim u odnosu na većinu objektiva tog ranga, a tu spada i prethodnik, 17-85 IS, sa svojih 475g. U opštem smislu to neće bitno uticati na ukupnu masu, koja sa telom ove klase nikako ne može biti mala. U odnosu na EF-S 18-135mm kit, izrada je primetno bolja, i dosta je bliska izradi koja karakteriše EF-S 17-85 IS. Završna obrada je pristojnog kvaliteta, malih zazora na spojevima i mehaničke pokretljivosti koja ne zaostaje za prethodnikom (mada se na prvi pogled stiče utisak dosta veće „zategnutosti“ prstenova), uz bajonet izrađen od metala. Zum prsten je širi nego na starom kitu, a gumena obloga je dobro nazubljena i ne klizi pod prstima. Cilindar zum mehanizma je podeljen u dve cevi jednake dužine, a linearno se izvlači do maksimalnih 85mm.
Za autofokus je zadužen brzi i potpuno nečujni USM („ultra-sonic-motor“) motor u „ring“ izvedbi. Obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokusiranje, što znači da je ručnu korekciju fokusa moguće izvesti u proizvoljnom trenutku, bez prebacivanja prekidača u MF položaj. Na raspolaganju je i skala distance, a sam fokusni mehanizam je realizovan interno, što znači da se prednji element promera ø72mm ne izvlači prilikom fokusiranja, ali ni ne rotira, što značajno olakšava korišćenje polarizacionih (CPL) filtera. Fokusni prsten takođe krasi glatko rotiranje, s tim što njemu zameramo prilično uzak promer, gotovo na granici udobnosti. Kako je u pitanju FTM objektiv, fokusni prsten ne rotira u toku fokusiranja. Minimalna fokusna distanca je identična kao i na prethodniku, što znači – 35cm (računa se u odnosu na ravan senzora, označenu precrtanom kružnicom kraj papučice blica na telu aparata), što rezultira uvećanjem od 0.21x, odnosno 1:4.8, tek minimalno većim u odnosu na 17-85. Brzina AF-a je izuzetna za objektiv ove klase, a na tačnost nismo imali primedbi tokom testa.
Optičku konstrukciju, baš kao i na prethodniku, čini 17 elemenata u 12 grupa, sa tom razlikom da sada u njoj učestvuje i UD („ultra-low-dispersion“) element (na šematskom prikazu niže, označen ljubičastom bojom), kojim se suzbija disperzija svetlosnih zraka pod oštrijim uglom, odgovornih za pojavu hromatskih aberacija, nepoželjnog optičkog fenomena razlaganja svetlosti na osnovne komponente. Tu su i tri asferična elementa (tirkizna boja), kao i fluktuirajući (označen crvenom bojom), kao ključni element u službi optičke stabilizacije (u Canon terminologiji – „Image stabilizer“):
Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM*
Raspon maksimalnog otvora blende je isti kao i na manjem kit objektivu, a kreće od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/39, a dijafragma je i na njemu realizovana u vidu 7 zaobljenih listića.
Efikasnost optičke stabilizacije, implementirane na ovom objektivu, veća je nego kod prethodnika i sada omogućava četiri (umesto tri na 17-85) koraka dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. U praksi, testovi pokazuju da se proizvođačka specifikacija poklapa sa faktičkim stanjem, ali opet uz napomenu da stabilizacija nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. Za dinamične scene je i dalje potrebno imati bržu ekspoziciju i IS je tu nemoćan. Optičku stabilizaciju je moguće potpuno isključiti u slučaju potrebe (fotografisanje sa stativa, npr.), dok prekidač za ograničavanje IS-a na samo vertikalnu osu (tzv. paning mod, za horizontalno praćenje cilja) nije dostupan.
Što je važilo za ostale ne-L objektive, važi i za 15-85 IS – i pored visoke cene za ovu klasu objektiva (posebno ako ga kupujete odvojeno), nova originalna zonerica oznake EW-78E, spada u opcionu opremu, kao i odgovarajuća torbica LP1116.
Canon EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS
Istovremeno, u paketu sa EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS, pre oko dve godine, Canon je predstavio i najduži „turistički rasponac“ u svojoj ponudi krop kit objektiva. Pritisak koji je tržište vršilo, posebno jer je konkurencija već godinama usavršavala svoje slične objektive (pre svih Nikon), učinilo je da se Canon odluči na predstavljanje dva objektiva ove klase, a razloga za slavlje je bilo sve manje kada su se pojavili prvi semplovi. Na žalost, nepisano pravilo da veći raspon automatski znači i slabije optičke performanse, školski je demonstrirana sa ovim objektivom, zbog čega nije postao posebno omiljen među naprednijim korisnicima Canon APS-C aparata. Posebno što je tajming za promociju nekako nespretno uklopljen sa izlaskom EOS-a 50D i njegovog vrlo zahtevnog 15 MP senzora.
Raspon ovog objektiva kreće od 18, a završava se na vrlo dugih 200mm, što na APS-C senzoru (za koji je objektiv, kao i svi EF-S isključivo napravljen) pruža raspon žižnih daljina od 29 do 320mm ekvivalentnih FF senzoru, što obuhvata čak i mnogo više što prosečnom turisti može zatrebati. Ugao koji objektiv zahvata na svojim graničnim žižama, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 7.8° na najdužih 200mm.
Spolja, EF-S 18-200 IS deluje prosečno. Plastično telo dimenzija 78.6 x 102mm i masa od celih 595 grama čine ga najmasivnijim u klasi kit objektiva, a to je i razumljivo, s obzirom na raspon. EF-S 18-200mm IS se ne može pohvaliti nekim zavidnim kvalitetom izrade, ali možemo reći da je isti pristojan. Plastika je uklopljena dobro, malih zazora na spojevima, uz mehaničke osobine koje se očekuju od objektiva ove klase. Bajonet je metalni, a finiš nešto slabijeg kvaliteta, nego kod prethodna dva objektiva i negde je u rangu sa EF-S 18-135mm IS. Zum prsten je širok, glatkog i preciznog hoda, a mehanizam u obliku cilindra sa dva elementa, linerano se izvlači do žiže od maksimalnih 200mm.
Za autofokus je zadužen brzi DC mikro motor, umesto aktuelnog USM-a, što je recept koji je primenjen i sa druga dva jeftinija kit objektiva – EF-S 18-55mm IS i EF-S 18-135mm IS, sa kojima deli i većinu ostalih mehaničkih rešenja. FTM (full-time-manual) fokus nije obezbeđen, tako da je prekidač neophodno prebaciti u MF položaj, u slučaju potrebe za ručnikm fokusiranjem. Skala distance (popularno „prozorče“) takođe nije na raspolaganju, a fokus je realizovan interno, što znači da prednji element promera ø72mm ne rotira i time olakšava korišćenje polarizacionih (CPL) filtera. Fokusni prsten je od tvrde plastike, nije previše širok, a za razliku od prednjeg elementa i rotira tokom fokusiranja, što može biti smetnja, barem do navikavanja. Minimalna fokusna distanca je 45cm (raćuna se u odnosu na senzor), pri čemu postiže prosečno uvećanje od 0.24x, odnosno 1:4.2.
Optičku konstrukciju čini 16 elemenata raspoređenih u 12 groupa, uključujući fluktuirajući element (namenjen optičkoj stabilizaciji, na ilustraciji označen crvenom bojom), dva asferična (tirkizno), kao i dva UD (ultra-low dispersion) elementa, namenjena suzbijanju hromatskih aberacija, nastalih usled disperzije svetlosti.
Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS*
Objektiv raspolaže kliznom blendom, uobičajenom za ovu klasu objektiva, a ona se kreće od maksimalnih f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor ide od f/22 do f/36, a dijafragma je realizovana u vidu 6 zaobljenih listića.
Optička stabilizacija poslednje generacije, koja je uključena u optičku konstrukciju, a u Canonovoj terminologiji se označava sa IS (akronim od „image stabilizer“), obezbeđuje do četiri koraka dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu (preporučena dužina ekspozicije je 1/žižna daljina objektiva, što u slučaju krop tela treba pomnožiti sa 1.6, u skladu sa krop faktorom).
Već sasvim uobičajeno za Canon, kao i u slučaju ostalih ne-L objektiva, namenska zonerica EW-78D, kao i torbica LP1116 se ne isporučuje u paketu sa objektivom, nezavisno od toga da li je kupljen u kitu sa aparatom ili zasebno.
Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS
Najčešći pratilac Canon entry-level tela, EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS, ponuđen je i sa novim telom. U pitanju je „standardni zum“ raspona 18 do 55mm, odnosno ekvivalentnih 29-88mm na 35mm (full-frame) senzoru (kada se raspon pomnoži sa 1.6x krop faktorom). EF-S oznaka i bela tačka kraj bajoneta ukazuju na to da je objektiv namenjen isključivo krop telima sa APS-C formatom senzora. Ugao koji ovaj raspon zahvata, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 27.8° na najdužih 55mm.
Ničim zasluženo breme koje je ovaj kit objektiv vukao za sobom od samog početka, rezultat je pretežno negativnih utisaka koje je svojevremeno na korisnike ostavljao istoimeni objektiv bez „IS“ sufiksa, dugogodišnji pratilac Canon tela niže klase. Iako se tu i tamo mogu čuti pojedinačna pozitivna iskustva, najčešće nisu bila ni blizu sjajnih, što se odnosilo kako na optičke, tako i na mehaničke (ne)kvalitete starog objektiva, po kojima je od strane zlobnika često nazivan „poklopcem za telo“. Sadašnja, novija verzija, osim što ga postojanje optičke stabilizacije jasno distancira od prethodnika, mehanički se vrlo malo razlikuje, barem sa spoljne strane. Finiš je tek simbolično unapređen, a bajonet je, kao i na prethodniku, izrađen u potpunosti od plastike, što celom sklopu daje vrlo neubedljiv izgled.
Dimenzije 70 x 68.5mm i masa od 200 grama čine ovaj objektiv jednim od kompaktnijih. Zum prsten je napravljen od gume, odgovarajućih je dimenzija i pristojnog, mada ne i izuzetnog hoda. To znači da ne trebate očekivati čuda, ali ni probleme prilikom rada. Konstrukcija zum mehanizma je takva da je objektiv fizički najkraći na približno 24mm (označeno tačkom), dok maksimalnu dužinu postiže na graničnim vrednostima od 18, odnosno 55mm. Kako fokus nije internog tipa, prednji element prečnika ø58mm rotira zajedno sa plastičnim fokusnim prstenom ne baš kvalitetne izvedbe i diskutabilne upotrebljivosti (obzirom na poziciju na telu objektiva i hodu od svega 90°), što korišćenje polarizacionih (CPL) filtera čini nešto otežanim. Autofokus je pogonjen osrednje tihim DC mikromotorom i ne obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokus, pa je prekidač za fokus neophodno prebaciti na MF u slučaju da poželite da manuelno izoštravate. Takođe, ni skala distance nije na raspolaganju. Minimalna fokusna distanca od 25cm obezbeđuje prilično veliki faktor uvećanja od čak 0.34x (najveći u konkurenciji ostalih kit objektiva), odnosno 1:2.9, što će ljubitelji close-up (kvazi-makro) fotografije umeti da iskoriste. Brzina AF-a je osrednja, a kada je tačnost u pitanju - možete očekivati sasvim solidan procenat fokusiranih snimaka.
Optičku konstrukciju čini 11 elemenata raspoređenih u 9 grupa, uključujući i asferični (tirkizno označen na ilustraciji), kao i fluktuirajući (označen crveno), koji je namenjen optičkoj stabilizaciji:
Optička konstrukcija kit objektiva Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS *
Maksimalni otvor blende je uobičajen za ovu klasu objektiva i kreće se od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/38, a sama dijafragma je realizovana u vidu 6 zaobljenih listića, što pozitivno utiče na kvalitet bokeha (zamućene površine van fokusne ravni).
Pored optičke, ključna razlika u odnosu na stariju verziju ovog objektiva je implementirana optička stabilizacija, što sufiks „IS“ (“Image Stabilizer“) i označava. Po proizvođačkoj specifikaciji, optička stabilizacija ovog objektiva obezbeđuje do četiri koraka dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu (preporučena dužina ekspozicije je 1/žižna daljina objektiva, što u slučaju krop tela treba pomnožiti sa 1.6). U praksi, testovi pokazuju da proizvođačka specifikacija nije preuveličana, mada prednost stabilizacije ne treba uzeti bezuslovno, budući da ona nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. U slučaju potrebe za snimanjem bez pomoći optičke stabilizacije, istu je moguće isključiti odgovarajućim prekidačem na telu objektiva.
Originalna namenska zonerica, oznake EW-60C, dostupna je odvojeno, kao i odgovarajuća torbica LP814.
GRIP
Novi dizajn tela je doneo potrebu za novim baterijskim gripom, a iza naziva BG-E9 krije se grip čiji je dizajn konačno skladnih linija, tako da je utisak celine koju čini sa telom, znatno ubedljiviji.
BG-E9 je konačno u ovu klasu doneo filozofiju uzdužnog umetanja baterija, pa se to prenelo i na celokupni dizajn, daleko prijemčiviji i udobniji, nego što je to do sada bio slučaj sa xxD Canon DSLR-ovima. Komande su, ne treba imati sumnje, iste kao i do sada, s tim da je glavni nedostatak – izostanak osmosmernog džojstika, sada eliminisan u samom startu, integrisanjem krstastog tastera u središte zadnjeg kontrolnog točka, čime je i ergonomija, iako na jednoj strani delimično narušena, na drugoj značajno unapređena. Upotrebljeni materijal je isti kao i za ostatak tela, a u paketu se dobija umetak za AA baterije, kojima se, u slučaju nužde, može premostiti nedostatak energije u LP-E6 punjivim baterijama.
Kao i na većini ostalih gripova, pored osnovnih komandi, okidača i prednjeg kontrolnog točka, na gripu postoje AF-ON, AE-Lock/FE-Lock tasteri, kao i komanda za selekciju svih tačaka. Prekidač za eventualnu potrebu isključivanja komandi na gripu, nalazi se neposredno do rotacionog zatezača gripa. Pošto Canon EOS 60D ne raspolaže namenskim terminalom za komunikaciju, nije predviđena ni mogućnost dogradnje Wireless File Transmiterom, koji tako ostaje ekskluziva namenjena skupljim aparatima.
SOFTVER
Softver implementiran u Canon 60D je isti onaj koji je predstavljen sa EOS-om 50D, s tim da su neke stvari uklonjene ili dodate, u skladu sa potrebama. Opcije su i dalje podeljene po stranicama. Njih ukupno ima 11 (uključujući „My Menu“, stranicu koju je moguće prekrojiti po sopstvenim potrebama), a grupisane su u nekoliko sekcija. Pojedine su dostupne selektivno (poput opcija vezanih za snimanje videa, koje se pojavljuju isključivo kada je selektor modova prebačen na video mod), a ostalima je moguće pristupiti u bilo kom trenutku, ukoliko je selektovan neki od „kreativnih“ modova snimanja:
Pregled osnovnih stranica menija: grupe „Shooting“, „Playback“, „Setup“ i „Custom Functions“
REZOLUCIJA SNIMANJA
Definisanje kvaliteta snimka je moguće nezavisno za RAW i JPEG formate. RAW je ponuđen u tri rezolucije: maksimalnoj od 18 MP (5184 x 3456), srednjoj mRAW od 10 MP (3888 x 2592) i najmanjoj sRAW u 4.5 MP (2592 x 1728). JPEG je na raspolaganju u znatno većem broju rezolucija i stepena kompresije. Ima ih čak pet u formatu 3:2, a najveća rezolucija je takođe punih 18 MP (5184 x 3456). Ponuđena je u dva nivoa kvaliteta - višem i nižem, čija se veličina fajla razlikuje dvostruko. Sledeće dve niže rezolucije, 8 MP (3456 x 2304) i 4.5 MP (2592 x 1728), dostupne su takođe u dva stepena kompresije, a poslednje dve su namenjene web prikazu i veličine su svega 2.5 MP (1920 x 1280), odnosno 0.35 MP (720 x 480) u samo jednom nivou kvaliteta. Kao što smo pomenuli u delu testa koji se bavi režimom „živog prikaza“, u njemu je moguće koristiti i neke dodatne rezolucije, koje se dobijaju promenom razmere snimanja, sa standardnih 3:2 na 4:3, 16:9 ili 1:1. Međutim, te rezolucije nisu ponuđene van LV opcija.
KOREKCIJA VINJETIRANJA
„Vinjetiranje“, tj. pad periferne osvetljenosti kadra, čest je problem prosečnog objektiva, izražen različito od modela do modela. Iako je u post-procesu vrlo jednostavno ublažiti ovu pojavu, opcija automatske korekcije može biti vrlo zgodna kada se koristi JPEG format, a Canon ju je u svojim aparatima implementirao pod nazivom „Peripheral Illumination Correction“. Sistem rada je vrlo jednostavan i podrazumeva mogućnost uklanjanja vinjeta po želji, parametrima koje aparat očitava iz interne baze aparata. Inicijalno su uneseni parametri za 14 objektiva, a lista može sadržati ukupno 40 modela, koje je potrebno importovati pomoću priložene EOS Utility aplikacije:
Selekcija objektiva za internu bazu korekcije vinjetiranja*
AUTO LIGHTING OPTIMIZER
Opcija koja služi održanju balansa između senki i jače eksponiranih delova fotografije, tako da se prosvetljavanje tamnijih partija fotografije obavlja bez narušavanja detalja u svetlijem delu spektra, očekivano je implementirana i u EOS-u 60D. Nivoa optimizacije ima tri, a primenjuje se na snimke u JPEG formatu. Ukoliko snimate u RAW-u, naknadna primena ove opcije je moguća korišćenjem priložene aplikacije Digital Photo Professional. Njen učinak smo analizirali i na primeru ranijih aparata, a ponovićemo i sada:
Demonstracija Auto Lighting Optimizer opcije, s leva na desno: isključena, low, standard i strong intezitet
Kao što se iz priloženog može videti, uticaj algoritma je mahom okrenut delovima snimka koji su u senci. Oni bivaju prosvetljeni i tako se, sa znatno manjom potrebom za naknadnom obradom, mogu dobiti rezultati koji već iz aparata pružaju dojam šireg dinamičkog raspona, uprkos činjenici da je originalni snimak rađen u vrlo nepovoljnim uslovima (jak kontrast). Na ovaj način se mogu izbeći i poznate situacije sa „pregorelim“ (preeksponiranim) nebom, zbog merenja čije je težište bilo na tamnijem delu kadra, tako što se merenje obavlja na bolje osvetljenim delovima, a tonalitet celog snimka ostaje u balansu.
Nakon dužeg perioda korišćenja na raznim aparatima, u različitim uslovima i sa širim dijapazonom parametara, moramo skrenuti pažnju da ovu funkciju nije zgodno koristiti non-stop, jer se primenjuje korišćenjem konstantnih vrednosti, što u određenim situacijama može uzrokovati pojavu prejakog prosvetljavanja i potenciranja sivih tonova nad crnima, čak i tamo gde za tim nema potrebe. Rezultat mogu biti fotografije narušenog kontrasta i upitnog kolorita. Dobro osunčane scene, bez prejakih površina u senci, spadaju upravo u takve scene, neadekvatne za upotrebu ALO efekta. S druge strane, postoje i situacije koje prosto vape za jačim intezitetom prosvetljavanja, pa se dešava da čak ni maksimalna vrednost (strong) ne obezbeđuje dovoljno jak intezitet zahvata.
ALO je sasvim korisna funkcija, ali uz umereno, posebno ciljano korišćenje. Ukoliko njene usluge koristite prečesto i u neadekvatnim uslovima, velika je verovatnoća da od zicer situacija dobijete tek prosečne fotografije, gledano u strogo tehničkom smislu. Kao i do sada, opcija Auto Lighting Optimizer se ne može koristiti u kombinaciji sa Highlight Tone Priority opcijom, budući da su im funkcije u nekoj vrsti kolizije.
CUSTOM FUNCTIONS
Već smo naviknuti da najširi dijapazon specifičnih opcija, mahom namenjenih prilagođavanju aparata korisniku, Canon smešta u tzv. Custom Functions odeljak. I Canon 60D ima četiri sekcije ovog odeljka, a 20 opcija je grupisano po nameni:
Četiri sekcije Custom Functions (C.Fn) odeljka
RAW IMAGE PROCESSING
Opcija kojom se snimci u RAW formatu mogu obraditi bez potrebe za prebacivanjem fotografija na računar, prvi put je prisutna u nekom Canon DSLR-u. Jedini i osnovni uslov je da fotografije budu napravljene u nekom kreativnom modu, te da RAW bude snimljen u maksimalnoj rezoluciji, jer obrada u aparatu nije moguća za mRAW i sRAW rezolucije. Svaki snimak je moguće obraditi u više varijanti, a nakon završene obrade, fotografija će biti snimljena pod drugim imenom. Korekciju je moguće izvršiti za većinu bitnih parametara, interaktivno, tako da je uticaj svake opcije istovremeno vidljiva na displeju. Ponuđena je osvetljenost (brightness, ekvivalent korekcije ekspozicije u klasičnom RAW procesoru), balans bele, kolorni stil, Auto Lighting Optimizer, stepen redukcije šuma, izlazna rezolucija i kvalitet rezultujućeg JPEG-a, kolorni prostor, vinjetiranje, korekcija perspektivnih izobličenja i uklanjanje hromatskih aberacija. Kao i za implementaciju automatske korekcije vinjetiranja, i poslednje dve korekcije (perspektivne i hromatske aberacije) zahtevaju prisustvo parametara vezanih za odgovarajući objektiv, u internoj bazi aparata, koja se jednostavno ažurira priloženom aplikacijom EOS Utility..
Moramo primetiti da je prava šteta što Canon nije uvrstio opciju uklanjanja hromatskih aberacija u listu automatskih korekcija, već prilikom snimanja, što konkurentski Nikon već godinama poseduje. Iako je korekciju hromatskih aberacija svakako moguće kvalitetnije izvesti u post-procesu, jednom povećem delu korisnika bi ovakav zahvat bio zlata vredan. Pogotovo kada je dinamika snimanja takva da zahteva što manje naknadne obrade. Šteta, ali pošto kakav-takav pomak već postoji, očekujemo da ova opcija bude na raspolaganju u nekoj skorijoj budućnosti.
CREATIVE FILTERS
Opcija koja se prirodno nadovezuje na prethodnu, služi nešto fleksibilnijem shvatanju pojma „obrada“ i podseća na neke jednostavnije filtere u Photoshop-u. Za nju važe slična pravila kao i za prethodnu, a to podrazumeva obavezu korišćenja RAW snimka u punoj rezoluciji (ukoliko je korišćen neki od RAW formata niže rezolucije, zajedno sa JPEG-om, filteri će biti primenjeni samo na JPEG snimku). „Kreativnih filtera“ ima četiri, od kojih je svaki dostupan u nekoliko varijacija. Grainy B/W simulira CB film krupnijeg zrna; Soft-focus daje šmek korišćenja „mekocrtača“ ili filtera za omekšavanje, kojim su se nekad fotografisali portreti; Toy-camera effect pojačava vinjete i kontrast, a snimku dodaje kolorni ton; poslednji, Miniature effect daje snimku efekat minijature, koji se inače postiže „tilt-shift“ objektivima.
BRZINA
U današnje vreme, kada se procesori u aparatima s lakoćom takmiče čak i sa sistemskim procesorima naših računara, izlišno je govoriti o pojmu brzine, kao o nekom ograničavajućem faktoru. A opet, određeni brzinski parametri mogu biti značajan faktor, pa čak i ključna razlika među modelima, što najčešće i određuje njihovu namenu.
Od Canona 60D se, kao od aparata koji je nastao od vrlo uspešne „dvocifrene“ serije, ne očekuje ništa manje od veoma agilnih komandi, brze reakcije i spremnosti za rad, kao i dovoljno brzog bafera, koji se neće zagušiti u odsudnom trenutku, ostavljajući fotografa na cedilu. Testirajući ga, možemo da konstatujemo da su performanse u klasi onoga što se od ove klase i očekuje, sa izuzetkom rafala, koji je, u skladu sa redefinicijom klase, nešto slabiji nego što je bio na prethodniku (5.3 naspram 6.3fps), iako to ni slučajno ne znači da je rafal slaba tačka ovog aparata.
Digic IV procesor, koji diktira tempo celokupnog elektro-mehaničkog sklopa, ni posle par godina eksploatacije ne pokazuje slabosti. Upravljajući praktično svim funkcijama u aparatu, uglavnom čini da aparat češće čeka na reakciju fotografa, nego obratno. Brzine neće nedostajati ni kada je u pitanju pregled snimaka, ni kada se radi o autofokusu ili prostom kretanju kroz menije. Jedna od bitnijih stavki, brzina upisa snimaka i pražnjenja bafera zavređuje, ako ne divljenje, ono barem dozu respekta, jer svih 16 RAW ili 58 JPEG snimaka u maksimalnom kvalitetu, koje aparat može da isprati do zagušenja bafera, predstavlja odličan rezultat, u rangu prilično skupljih aparata.
Canon EF 70-200mm f/2.8L IS II je odavno ispod 1800 eura u Evropi bez akcije; redovna cena.
http://www.microspot.ch/microspot/product/Objektive_Converter/0000370300/Canon_EF_-_Telezoomobjektiv_-_70_mm_-_200_mm_-_f_2/detail.jsf
Slazem se, da je na zapadu, u proseku, platezna moc veca nego kod nas, ali daleko od toga da pare padaju s neba.
Da je tako, do sad' bi imao vec svu foto opremu, sto covek moze da pozeli, a naslo bi se i za rodbinu i prijatelje ;)
Sto se popusta tice, kako kad...ima tu vise faktora, za mnoge od nas "spanska sela", uprosteno receno...trgovina.
Medjutim, postoje neki momenti, kad i laici mogu da pretpostave da ce nesto biti jeftinije. Npr. izlazi nov model, pa je "logicno" da se prethodnik
nudi povoljnije. Uvek se setim reci, jednog prijatelja, koji doduse prodaje garderobu..."Bolje mi je da prodam neke stvari i ispod cene,
nego da mi se gomila na lageru" :o Da li je bas tako i za foto opremu, ne znam. Ono sto znam, je da cene mogu da variraju od jednog do drugog prodavca,
a nije retkost ni da nesto sto je bilo snizeno, opet poskupi. Secam se, prosle godine odmah posle "Photokine", bilo je dobrih ponuda nekih Canon-ovih
proizvoda. Naime, Canon je imao tokom Photokine, specijalne ponude i hendleri su to, naravno, koristili i kupovali iste po nizim cenama. Tako je, na primer,
Canon EF 70-200 mm 1:2,8L IS II mogao da se pazari za nekih €1850, sto je priznacete za ovo staklo, poprilicno "povoljno". Ne kazem, jeftino, ali cena mu je u medjuvremenu opet blizu €2000, pa i vise. Ko je naleteo-naleteo, prosla baka sa kolacima...pa do sledece akcije.
Mnogi spominju i odnos €-Yen, tako da i to dosta utice na cene.
Pozdrav Bole
Slusao si statistike, bas su bile na nasoj TV, o tome koliko prosecan Britanac ili Nemac potrose za Bozicne praznike. Nisu male sume u pitanju, pa su januar i februar su sto se tice prodaje onda verovatno losi meseci. Zato je prodaja u inostranstvu sigurno pala?
To bi verovatno Bomb znao detaljno da rastumaci jer je zbog posla prinudjen da prati trziste detaljno vec godinama.
Nekako mi deluje kao dobar nacin da obezbedis kupce za prolece tako sto ces im vec sada, dok surfuju od kuce po hladnom vremenu, ubaciti crva iskusenja tako jednom povoljnom ponudom. Mmm.. 60D za 620E. Pazi kad sam se i ja vec navukao, samo sto sam napisao to :) Mogu samo da zamislim koliko to lepo zvuci Amerima kada im je platezna moc nekoliko puta veca od nase.
Zanimljivo je da se telo 600D ceni na $800, sto je vrlo blizu 60D ($880).
Verovatno si dobro procenio situaciju sto se tice domaceg trzista. Bas me zanima koliko primeraka 60D se uopste dnevno proda kod nas? :) Koliko recimo ima DSLR-ova po glavi stanovnika kod nas, a koliko u Nemackoj , Japanu ili USA? Verovatno i nas ocekuje pad cena, naravno sa standardnim kasnjenjem od par meseci. Pasce sigurno i 550D.
Da, s tim sto tamo postoji jedna stvar koja se desava periodicno i zove se popust na odredjenu opremu, medjutim ta "cvecka" i dalje ne raste kod nas...da li je to zbog monopola ili malog trzista, ko zna.
Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Canon EOS 60D TEST
Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.
Bole
Bole | 21. Feb, 2011, 21:58
U Evropi, da...ja sam pisao za Nemacku (Photokina) ;)
http://www.idealo.de/preisvergleich/OffersOfProduct/2071046_-ef-70-200mm-f2-8-l-is-ii-usm-canon.html