Canon EOS 60D TEST

fotoTEST

Jedan dobar deo testa bilo kojeg tehničkog proizvoda često uzimaju opisi funkcija, načini rada pojedinih opcija i neki opšti dojam koji proizvod ostavlja na onoga koji ga testira. Međutim, ma koliko se neko trudio da približi foto-aparat opisujući njegov izgled i/ili izvedbu pojedinih funkcija i sistema, konačan sud je moguće dati tek nakon što se na praktičnu probu stavi ceo sklop.

Da je živo biće, Canon 60D bi uoči ovog dela testa, makar kada je opšti kvalitet izlaza u pitanju, mogao biti sasvim spokojan. Senzor se odavno dokazao svojim performansama, pa ovde ne očekujemo neka bitnija iznenađenja. Kao naslednik u fotografskim krugovima dobro kotirane klase Canon aparata, EOS 60D ima zadatak da povrati ugled koji je poljuljan slabim prijemom EOS-a 50D. S druge strane, velika očekivanja su možda i najveći neprijatelj ovog aparata, pa za mnoge neće biti lako razgraničiti pozitivno od negativnog, tj. koliko IQ („image quality“) može da, u kombinaciji sa benefitima koje novo telo bez dileme donosi, nadomesti sve nedostatke, kojih evidentno ima. Ako ne u smislu da su stagnirali od nečeg boljeg, ono u smislu da nisu unapređeni, uprkos očekivanjima.

Prateći dosadašnje standarde, i ovaj put smo praktični deo testa podelili na dva dela: jedan studijski (tzv. „laboratorijski“), korišćenjem referentnog objektiva (u slučaju Canona je to EF 50mm f/1.4 USM) u skoro savršenim uslovima, i drugi, koji simulira realne uslove, koliko je to moguće, obzirom da se izvodi na otvorenom. Praktična proba obuhvata i pogled na neke od ključnih sistema aparata, akcentovane u skladu sa namenom aparata, a kraj je rezervisan za skromnu galeriju semplova u punoj rezoluciji.

Znajući da je RAW, koliko god rogobatno zvučalo, nekako „najprirodniji“ format za korišćenje na DSLR aparatima, preporučujemo da posebnu pažnju posvetite njemu, odnosno rezultatima koje aparat donosu sa njim u kombinaciji. Koliko god se trudili, proizvođači nisu u mogućnosti da JPEG dovedu do savršenstva i dovoljno ga približe RAW-u, a iskustva iz prošlosti pokazuju da razlike između ova dva formata mogu često biti prilično izražene.

Krenimo redom...

1. DETALJI, RAW

Prvi test pripada detaljima. Kao što je u uvodu praktičnog dela testa rečeno, upravo je RAW format merilo mogućnosti aparata, u smislu kvaliteta fotografija koje daje. Kako je poznato da se od dobrog uvek može napraviti loše, a obratno nikada, videćemo šta je to što prosečan fotograf može očekivati, odluči li se za Canon 60D.

Poznata studijska scena će i ovaj put biti poprište poređenja, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (kao faktor narušavanja detalja), uz setovanje temperature svetla na 2850K i istovetnog stepena oštrenja. Izlazni kvalitet je maksimalan (12 na skali od 0-12), a upotrebljen je loseless krop.

EOS 60D ćemo ukrstiti sa istovetnim snimcima do sada najpopularnijeg „dvocifrenog“ Canona – 40D, ali i direktnog konkurenta – Nikona D7000, što je (verujemo) interesantno za širi auditorijum.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a snimke u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod same fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: 60D , 40D i D7000

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, standardno oštrenje:

Evo i prvog konkretnijeg rezultata koji nam Canon 60D donosi. Već godinama (moglo bi se reći) visoka rezolucija predstavlja glavni argument kritika novih senzora, posebno onih iz Canona. Pored teorije o jačem šumu, „slab napredak u detaljima“ je prva sledeća stavka, a tvrdnje se zasnivaju na očigledno „mekšim“ 100% kropovima, u odnosu na ranije aparate. Uz konstataciju da utisak mekoće pre svega dolazi od objektiva, podvrgnutih znatno težim uslovima, možemo zaključiti da detalja ni slučajno nema manje u odnosu na senzor EOS-a 40D, te da su potpuno neopravdanje sumnje u napredak koji je ostvaren za ove tri godine. Zapravo, detalja ima vidljivo više. Možda ne u meri koju implicira 80% viša rezolucija, ali ipak primetno više. Istovremeno, možemo da konstatujemo da je senzor isti ili barem maksimalno sličan onome koji smo analizirali u testovima EOS-a 7D i 550D.

U poređenju sa najnovijim Nikonom, stvar postaje kompleksnija za analizu. Oba senzora krasi prilično visoka rezolucija, a ona je u relativnim okvirima mnogo bliža, no što se može naslutiti na prvu loptu. Naime, u apsolutnom broju piksela, razlika iznosi oko 11%, ali je linearno (gledano po H/V osama) ona značajno manja i iznosi svega 5%. Tehnički gledano – beznačajna razlika, a moramo priznati, takvi su i rezultati. Uprkos teoretskoj prednosti, Canon ne beleži značajno više detalja (ako uopšte). Mnogo je veća razlika u reprodukciji boja, nego u detaljima, a ovo bi se moglo pokazati bitnom stavkom, ukoliko D7000 pokaže bolji rezultat u ISO testu.

Ako je rezolucijska prednost 60D skoro beznačajna u poređenju sa Nikonom D7000, u odnosu na EOS 40D je dovoljno velika, da se može pribeći i nekim drugim vrstama poređenja. Zato ćemo pokušati da ih dovedemo na isti nivo i pogledamo kakvi su realni dobitci, ako iz jednačine izostavimo prostu rezolucijsku prednost. Najpre da vidimo kako se ekstrapolirani (uvećani) snimak sa 40D, nosi sa nativnih 18 MP najnovijeg Canona:

Nikakve dileme nema da 18MP ipak nije samo marketinški trik. „Rastezanje“ 10.1MP snimka sa 40D, na nivo od 18MP ne donosi nikakav pomak jer se, osim proste količine piksela, informacije ne mogu pojaviti niotkuda. 40D je ovde u poređenom položaju, jer ovakav zahvat donosi i određeni stepen zamućenja i, samim tim, dodatni gubitak na kvalitetu. Pogledajmo kakav će odnos biti kada uradimo obratno izjednačavanje, smanjivanjem (interpolacijom) rezolucije 60-ice na rezoluciju 40D:

Iako je sada snimak sa 60D „žrtvovan“ očiglednim slabljenjem detalja, usled drastično smanjene rezolucije, interesantno je da je prednost novog senzora i dalje vidiljiva. Ne u meri u kojoj to demonstrira snimak pune rezolucije, ali sasvim dovoljno da odagna sve sumnje u napredak koji nova tehnologija donosi.

Studijski snimak, kao rezultat postignut u kontrolisanim uslovima, često je osporavan kao validan način poređenja. Međutim, kako je jedino studijsku scenu moguće ponoviti beskonačan broj puta, mišljenja smo da je on najrelevantniji. Ipak, jedan klasičan snapshot u vanjskim uslovima nije loš način za upotpunjavanje utiska i poređenje sa JPEG formatom, kao uvodom u sledeće poglavlje testa:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW konvertovan u JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

Već neko vreme gledamo foto-scenu sa sve više modela aparata koji su se uključili u borbu sa 7D i, mora se priznati, igranka tek počinje. Prednost Canon senzora nije više tako lako uočljiva, kao u prvim mesecima nakon predstavljanja EOS-a 7D i 550D, a opet – možemo reći da ni pozicija nije izgubljena od strane Canona, iako jeste ugrožena pojavom odličnih modela iz konkurentskih pogona. I dalje vodeća rezolucija APS-C segmenta, još uvek daje blagu prednost Canonu, barem kada govorimo o nameni koja ceni rezolucijsku prednost. Međutim, detalji su samo jedna stavka, koja nije svima jednako bitna.