Canon EOS 60D TEST

2. DETALJI, JPEG

Uprkos tome što je vodeći format distribucije fotografija, JPEG ipak ne drži primat u digitalnoj fotografiji kao izvorni format. Najčešći razlog je agresivna obrada u aparatu, koja odnosi detalje i donosi prisustvo „artefakta“, naročitih „brljotina“ kao rezultata kompresije. Drugi razlog je i „flat“ obrada, koja ne obraća pažnju na specifičnosti pojedinih snimaka i uslova u kojima su nastali, već kompletnu obradu izvodi korišćenjem univerzalnih parametara, jednakim intezitetom.

I pored toga, jedan broj fotografa najradije koristi JPEG jer, sem toga što se „workflow“ (proces od snimanja do isporuke) primetno skraćuje, današnji procesori u aparatima proizvode JPEG čiji smanjeni kvalitet ne predstavlja previše kompromisa, barem kada su neke foto-discipline u pitanju. Dodatno, korišćenje JPEG-a obezbeđuje i prilično bolje brzinske performanse aparata, pa i to može biti razlog „za“. Zato ćemo i ovom formatu pružiti šansu u testu detalja.

Test scena je istovetna, a snimci su dobijeni u paketu sa RAW:

Opet ćemo uporediti učinke sva tri tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

JPEG isečci pokazuju malo drugačiji odnos u kvalitetu, nego što smo videli na RAW primeru. Agresivnija obrada odnosi detalje na snimcima svih aparata, a mala prednost koju je 60D imao u RAW poređenju, sada je potpuno isčezla, što ukazuje na različit pristup obradi u aparatu. EOS 60D i dalje drži na distanci svog starijeg brata, a peglanje koje je rezultat jače obrade i snažnog AA (antialiasing) filtera, praktično dovodi dva glavna konkurenta u pat poziciju.

Uporedićemo razlike između RAW i JPEG formata i u studijskim uslovima:

Konstatacija koju smo izneli i za prethodna dva aparata koji koriste isti senzor, ostaje i aktuelna i na 60D – odstupanja kvaliteta JPEG-a u odnosu na RAW, vidljiva su i bez nekog detaljnog zagledanja, ali (barem kada je količina detalja u pitanju) samo na 100%. Ukoliko spadate u ljubitelje štampanih fotografija, sva je prilika da nećete imati preteranih šansi da uočite bitnije razlike, barem dok govorimo o manjim formatima štampe. Isto važi i za web prikaz i slične namene kod kojih rezolucija ne igra bitnu ulogu. Ako pak dosta kropujete, izvlačite senke, čistite šum ili vršite prosto dooštravanje, RAW je put kojim treba ići.

Uzgred, kad pomenusmo oštrenje, Canon aparati uobičajeno imaju sedam stepena oštrenja, a podrazumevani nivo je treći:

JPEG iz aparata, bez oštrenja

Nivo oštrenja 1

Nivo oštrenja 2

Nivo oštrenja 3 (podrazumevana vrednost za Standard stil)

Nivo oštrenja 4

Nivo oštrenja 5

Nivo oštrenja 6

Nivo oštrenja 7

Ako biste poželeli da impresionirate laika, agresivnim oštrenjem imate velikih šansi za uspeh. Međutim, u svakodnevnom radu, preterano jako oštrenje fotografije može imati dosta negativnih posledica. Prva, i najočiglednija, je pojava korone (svetlih senki na obodima različito obojenih površina), a druga može biti i nezgodnijeg karaktera i tiče se snimaka na najvišim ISO vrednostima, kada algoritam dooštravanja potencira jak mikrokontrast, koji obavezno dodatno naglasi i šum. Ukoliko imate potrebu za jačim oštrenjem u aparatu (mada ne preporučujemo jače od nivoa 5), zgodno bi bilo izbegavati ga na višim ISO vrednostima, jer će obesmisliti fotografiju, što posebno važi ako koristite isključivo JPEG format. Za veliku većinu korisnika, podrazumevana vrednost (3) je optimalan nivo, koji naglašava detalje, bez ikakvog narušavanja opšteg kvaliteta i potenciranja „nazubljenosti“ ivica, na mestima gde se dodiruju dve različito obojene površine.