Canon EOS 60D TEST

4. ISO TEST, JPEG

Kada, pored dobre volje, ima vremena i prostora za rvanje sa RAW snimcima, nepotrebno je ponovo napominjati prednosti prilikom post-procesa, što se posebno odnosi na uklanjanje šuma. Međutim, šta se dešava kada fotograf nema vremena, niti tehničkih predispozicija da fotografije isporuči iz RAW formata ili, u krajnjem slučaju, ni dovoljno prostora i brzine, kojom bi aparat izašao na kraj sa tolikom količinom materijala. U nekim situacijma, čak i kada vremena i prostora na kartici ima dovoljno, brzina može biti kritični momenat, gde će zagušenje bafera staviti fotoreportera ili svadbara u krajnje nezgodan položaj, gde kadrovi prolaze li prolaze dok fotograf, grickajući nokte, čeka da bafer počne da „diše“. Ovakve situacije jednostavno primoravaju na upotrebu JPEG-a.

Kao što smo i na primeru detalja konstatovali, JPEG već u startu predstavlja kompromis. U zavisnosti od namene snimka, nekada je kompromis prihvatljiv, ali često i nije. Čak ni najviši kvalitet JPEG-a u aparatu ne praktikuje minimalni nivo kompresije, već se algoritam profiliše mahom ka nekom optimizovanom stepenu kompresije, kao ravnoteži između održanja kvaliteta i veličine izlaznog fajla. I dok detalji ne trpe baš previše (ako izuzmemo višak „detalja“ u vidu pojačanog prisustva artefakta ili šarenila hromatskih aberacija), ISO performanse itekako „osećaju“ uticaj obrade u aparatu. Kako i u kojoj meri, „izmerićemo“ na narednim primerima, poredeći 60D sa istim „suparnicima“. Najpre, studijska scena:

100% kropovi sa sva tri tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez obrade i redukcije šuma – uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo 60D, u sredini 40D i desno D7000):

Ukoliko je scena zahtevna i forsira tamnije tonove, nekad će biti zgodno posegnuti za unutrašnjom redukcijom šuma (Noise Reduction, u daljem tekstu „NR“), koja je u aparatu dostupna u tri nivoa. Ponovo ćemo upotrebiti poznatu noćnu scenu:

100% kropovi sa 60D, s leva na desno – NR isključen, low, standard i strong:

Redukcija šuma u aparatu, već u startu predstavlja kompromis, pošto se uz šum neminovno žrtvuju i detalji. Posebno s obzirom da se šum čisti uniformno, bez obraćanja pažnje na specifičnosti svake fotografije ponaosob. Pa ipak, upotreba ove opcije je korisna u svim situacijama gde vam je manevarski prostor oko obrade sužen, što je sa JPEG formatom i inače slučaj.

Nivo redukcije je zgodno podešavati obraćajući pažnju na namenu fotografije, ali i uslove u kojima će ona nastati. Canon 60D raspolaže sa tri nivoa redukcije, kako se iznad može i videti. Za sva tri stepena je zajednički vrlo slab uticaj na najnižim ISO vrednostima (gde se redukcija vrši pretežno na tamnijim partijama snimka). Od ISO1000 se vidi agresivnije „peglanje“ detalja korišćenjem najjačeg stepena redukcije, dok prvi i drugi nivo održavaju dosta umereni nivo, pa ih je preporučljivo koristiti u najvećem broju situacija, kada postoji potreba korišćenja najviših ISO vrednosti. NR je bez posledica moguće držati isključenim i do ISO800, a velika je šteta što se projektni tim nije dosetio da ponudi samo redukciju kolornog šuma, koji i inače više „bode oči“.

Osim ovakve, uniformne redukcije, u okviru „Custom Functions“ (C.Fn) odeljka u meniju, ponuđena je i funkcija „Long exposure noise reduction“, kojom se uklanja šum dobijen snimanjem dužim ekspozicijama. Ova opcija se može kombinovati sa pretodnom.

Suprotno očekivanjima, proisteklim iz kampanje koja je pratila promociju konkurentskog aparata širom interneta i uopšte fotografskih glasila, Canon 60D je uspeo da odbrani boje tima i nekako izađe na kraj sa najnovijim Nikonom D7000. Naravno, ne bez posledica. A glavna posledica je ugroženo mesto high-ISO lidera u APS-C segmentu, koje od nedavno preuzeo Nikon D7000, zajedno sa Pentaxom K-5. Te razlike jesu male, ali su dovoljne da podstaknu još žešću borbu i time donesu još benefita budućim kupcima.

U svakom slučaju, možemo konstatovati da senzor Canona 60D još uvek čvrsto drži poziciju vrlo jakog low-light borca na APS-C terenu. I dalje najviša rezolucija odlično apsorbuje šum, uz odlično očuvanje detalja. Sve ISO vrednosti do 3200 su upotrebljive i bez potrebe za naročitim čišćenjem, a uz pažljivo procesiranje se lagodno može koristiti i najviša vrednost baznog raspona – ISO 6400. H1 vrednost (ISO 12800) je dobijena softverskim „push-om“ za jednu blendu i kao takva demonstrira nešto više šuma no što je poželjno. Pa i pored toga, ukoliko vam u pojedinim situacijama nedostaje svetla, a uz to koristite RAW ili unutrašnju redukciju šuma, ISO 12800 bi se mogao pokazati vrlo korisnim.