Canon EOS 77D, Test

 

fotoTEST

Novi aparat, i pored nekih unapređenja, ipak ne predstavlja nešto potpuno novo po pitanju kvaliteta glavnog senzora. Da, neke su stvari unapređenje u odnosu na prethodnika, ali se tu ipak teško može govoriti o nekakvoj revoluciji. Ukoliko zaista nemate neke preterane potrebe kada je u pitanju širi dinamički raspon (a većina nema takve potrebe, uprkos iracionalnoj želji prosečne ljudske jedinke, da ima ono najbolje što tržište nudi), malo je istinskih argumenata u korist EOS-a 77D, u odnosu na 760D.

Ipak, odlučili smo da novi aparat prvenstveno uporedimo sa prethodnom generacijom, ne bismo li videli koliko se integracija ADC-a u senzor (umesto kao posebna komponenta) odrazila na ukupne performanse, kako po pitanju ISO performansi, tako i po pitanju dinamičkog raspona. Po pitanju rezolucije ne treba imati iluzija. Identična rezolucija, uz prisustvo AA/LP (Anti-Aliasing/Low-Pass) filtera, teško da može doneti čak i promil poboljšanja. Ipak, ostajući dosledni kao i do sada, nećemo zaobići nijedan test, pa tako ni test detalja.

Kao i uvek, poređenje ćemo izvesti u skoro celoj seriji testova, korišćenjem RAW i JPEG formata snimanja, kako u studijskim, tako i u vanstudijskim uslovima. Kako bismo uticaj optike sveli na najmanji mogući nivo, koristili smo referentni prajm objektiv iz reda „normalaca“ – Canon EF 50mm f/1.4 USM. Na taj način je uticaj optike na konačne rezultate i praktično irelevantan za međusobno poređenje, jer se u okviru istog brenda uvek koristi identičan primerak objektiva. Na samom kraju testa je i galerija semplova u visokoj rezoluciji, pa... krenimo redom!

 

DETALJI, RAW

Prvi na redu je test detalja. Počinjemo sa RAW formatom, kao neprikosnovenim i primarnim na DSLR aparatima. Ovaj format je nezamenjiv u situacijama koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija. Kao sirov oblik zapisa, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade koju aparat sprovodi.

Studijska scena koju smo eksploatisali u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put. Isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (zbog uticaja na detalje), i primenjen istovetni stepen oštrenja. Temperatura svetla postavljena na 2850K, izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bi bilo kakvi gubici bili potpuno suzbijeni.

Kao što smo u uvodu već napomenuli, Canon 77D ćemo ukrstiti sa istovetnim snimcima dobijenim sa EOS-a 760D, kako bismo odmerili napredak među generacijama.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a fajlove u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod naredne fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: 77D, 760D

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:

 

Nismo iznenađeni viđenim. Novi senzor zaista jeste noviji od onog u EOS-u 760D. Najzad, jedino su im rezolucija i format identični. Sve ostalo, od primenjene tehnologije do realizacije, različito je i ide u korist novog Dual-pixel CMOS-a iz EOS-a 77D. Ipak, fizika je neumoljiva, pa nije ni čudo što senzor identične rezolucije, uz ponovno prisustvo AA/LP filtera, ne nudi viši nivo detalja. Do istog zaključka se dolazi bez obzira na isečak koji poredimo. Inače, ako ostavimo po strani međusobnu komparaciju dotičnih modela, definisanost detalja je na visokom nivou… praktično maksimalnom za senzore koji koriste usluge AA/LP filtera. Teksture su fine, prelazi veoma postepeni i čini se da se konkretan napredak u smeru povećanja količine detalja, definitivno jedino može dobiti uklanjanjem pomenutog filtera ili barem rastom rezolucije. Iz 24MP je postojećom tehnologijom nemoguće iscediti više detalja.

U nastavku ćemo pogledati kako se Canon 77D snalazi u uslovima koji nisu kontrolisani. Bez obzira što ni ovde ne očekujemo bilo kakva iznenađenja, iskoristićemo priliku da uporedimo RAW i JPEG format:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW (konvertovan) i JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG iz aparata, u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

 

Dobro je poznato da RAW i JPEG nisu uporedivi, ali je evidentno da se proizvođači trude da JPEG maksimalno približe RAW kvalitetu, barem u nivou onoga što se iz RAW-a može dobiti prostom konverzijom. Moramo priznati da se po ovom pitanju u praksi ne može prepoznati neki šablon, jer se situacija razlikuje od proizvođača do proizvođača, ali i od modela do modela. Nekada imamo JPEG koji je detaljima i mikrokontrastom veoma blizak RAW-u dobijenim prostom konverzijom, a nekada deluje kao da isti snimak u različitim formatima nije načinjen istim aparatom. Sa 77D nismo previše odmakli od onoga što nam je poznato sa pređašnjih Canon modela. Ovaj proizvođač se (gotovo slepo) drži nekakve sredine, ne potencira niži stepen kompresije (pa samim tim ni maksimalni kvalitet), a na gubitku su fine teksture i oštrina, koja je postignuta većim radijusom oštrenja nego što je (po našem mišljenju) poželjno. Količina detalja koju beleži RAW je jednostavno ubedljivija, mikrokontrast takođe, a oštrina je priča za sebe.

Srećom, aparat ipak dozvoljava da se parametri internog JPEG-a prilagode sopstvenim potrebama, a o tome ćemo malo detaljnije u sledećem poglavlju testa.