Canon EOS 77D, Test

 

TEST KIT OBJEKTIVA

Novi aparat donosi jedan novi objektiv, ali i jedan s kojim smo se ranije susretali. Nerealno je od novog osnovnog objektiva očekivati nekakva čuda, s obzirom da se radi o tzv. „ulaznom“ modelu, pa ćemo u principu biti zadovoljni i jednakim performansama u odnosu na prethodnika, pošto je njegova poslednja iteracija daleko od loše. Drugi kit, EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM, predstavlja rasponski zum budžet klase, prilagođen videografima, prvenstveno zbog najnovijeg tipa motora i mogućnosti montiranja adaptera za elektronski kontrolisano zumiranje.

Pogledajmo kako su se ovi objektivi pokazali na najnovijem Canon DSLR-u.

Test scena nam je poznata od ranije, a kako smo ove objektive u prošlosti već imali prilike da testiramo, otprilike znamo i šta možemo da očekujemo.

Prilog: JPEG snimci u punoj rezoluciji – 18-55 IS STM (ZIP; 141 MB), 18-135 IS USM (ZIP; 208 MB),

CANON EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM

Prvi na redu je najnoviji Canon kit, koji je zamena za stariju STM verziju, čija blenda kreće od f/3.5. Ni stara verzija nije bila lišena lateralnih hromatskih aberacija, ali su one bile solidno kontrolisane, te ih je u obradi uvek bilo lako ukloniti. Proverićemo da li nova optička formula nešto menja na ovom polju:

Canon EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM, prisustvo hromatskih aberacija: RAW (levo), korigovan RAW (u sredini) i JPEG (desno); 200% isečak

Hromatskih aberacija, kako se iz priloženog vidi, i dalje ima. Njihova priroda nije suviše agresivna, pa je uklanjanje lako izvesti, kako korišćenjem internog profila u aparatu, tako i tokom naknadne obrade u omiljenom RAW konverteru.

Oštrina predstavlja jednu od najvažnijih osobina objektiva. Nije da se od najjeftinijeg objektiva u ponudi može (i treba) očekivati čudo, ali poželjno je da objektiv, makar i slabije oštrine, bude što uniformniji na celom rasponu, kako bi se na njega uvek moglo računati sa predvidivim rezultatima. Stari kit objektiv je po ovom pitanju bio veoma solidan, čak i širom otvorene blende. Pogledajmo kako se najnoviji 18-55 IS STM nosi na najširem kraju i širom otvorene blende:

Canon EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM, oštrina u centru (levo) i na periferiji (desno) na 18mm f/4

I na novom objektivu se može primetiti blaže prisustvo aksijalnih (longitudinalnih) hromatskih aberacija („purple fringing“), koje se javljaju nezavisno od pozicije u kadru i iz sasvim drugačijih razloga u odnosu na lateralne hromatske aberacije. Ispoljavaju se kao senka ljubičasto/roze nijanse koja utiče na mikrokontrast i u nepovoljnim situacijama drastično narušava krajnji kvalitet snimka. Srećom, ovde je nema u prevelikim količinama. Oštrina je sasvim solidna i možda za nijansu veća nego na prethodniku, što s velikom dozom sigurnosti možemo pripisati manjem otvoru blende. Isto važi i za perifernu oštrinu, a čini nam se da je i intenzitet vinjetiranja (smanjeni stepen osvetljenosti kadra na periferiji snimka) sada nešto umereniji.

Privrtanje blende na f/5.6 obično poboljšava situaciju:

Canon EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM, oštrina u centru (levo) i na periferiji (desno) na 18mm f/5.6

…što je i sada slučaj. Aksijalne hromatske aberacije su u potpunosti nestale, a oštrina je pobojšana kako u centru, tako i na periferiji kadra. Isto važi i za mikrokontrast, a vinjetiranje je sada gotovo u potpunosti eliminisano. Zumiramo na 24mm:

Canon EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM, oštrina u centru (levo) i na periferiji (desno) na 24mm f/5.6

Oštrina u centru je za nijansu veća, dok za periferiju ne bismo mogli to da kažemo. Čak, mišljenja smo da je blago i opala u odnosu na najširih 18mm. VInjetiranja nema. 35mm je nekakva zlatna sredina:

Canon EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM, oštrina u centru (levo) i na periferiji (desno) na 35mm f/5.6

I tako je i u praksi. Oštrina u centru je sada već veoma dobra, dok na periferiji kadra kit i dalje ne briljira, bez obzira na blendu f/5.6.

Poslednji isečak je napravljen iz snimka urađenog na krajnjih 55mm:

Canon EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM, oštrina u centru (levo) i na periferiji (desno) na 55mm f/5.6

Oštrina u centru je nešto slabija u odnosu na 35mm i najbliskija je onoj na 24mm. Periferna oštrina je, s druge strane, dodatno podbacila, mada je f/5.6 i maksimalni otvor za kranji domet ovog standardnog zuma. Vinjetiranja nema ili je veoma diskretno.

 

CANON EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM

S obzirom da ovaj objektiv od ranije vuče breme stare optičke formule, ne treba gajiti iluzije da se na novom aparatu može pokazati boljim, nego što je bio na EOS-u 80D. Opet ćemo prvo proveriti kako stoji sa kontrolom lateralnih (poprečnih) hromatskih aberacija:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM, prisustvo hromatskih aberacija: RAW (levo), korigovan RAW (u sredini) i JPEG (desno); 200% isečak

Kao i u slučaju 18-55 IS STM, i ovde je jasno da hromatskih aberacija ima u izvesnim količinama, ali kao što se vidi na isečku u sredini, u obradi ih je veoma lako ukloniti, zbog uniformnosti. Isto važi i za opciju automatskog uklanjanja u aparatu, pa je 77D ovaj deo posla odradio na očekivanom nivou, bez potrebe za ikakvom naknadnom obradom. Gledano komparativno, rekli bismo da manji i jeftiniji kit radi bolji posao na polju kontrole hromatskih aberacija, što proizvođaču baš i ne ide u prilog. Ipak, kako ih je lako ukloniti u obradi ili u samom aparatu, u praksi ovaj problem neće biti nerešiv.

Oštrina je sledeća na testu, pa pogledajmo kako stvari stoje na novom aparatu. Prvo 18mm na najvećem otvoru blende:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM, oštrina u centru (levo) i na periferiji (desno) na 18mm f/3.5

Kratki kit objektiv je i u ovom slučaju nešto bolji. Oštrina 18-135mm u centru je nešto slabija, a isto važi i za periferni deo kadra. Longitudinalne hromatske aberacije, s druge strane, nisu prisutne na većem kit objektivu, dok je vinjetiranje prisutno i iznosi oko 1 EV, po slobodnoj proceni.

Zavrtanjem blende na f/5.6, situacija se drastično menja:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM, oštrina u centru (levo) i na periferiji (desno) na 18mm f/5.6

Oštrina u centru se popravila za neki procenat, dok je na periferiji prilično bolja nego na f/3.5, što je i očekivano. Vinjetiranje je nestalo. Zumiramo na 24mm:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM, oštrina u centru (levo) i na periferiji (desno) na 24mm f/5.6

Primećujemo nešto veću oštrinu u odnosu na 18mm f/5.6 , ali uglavnom u centru, jer je na periferiji situacija jednako slaba kao i pre. Vinjetiranje je nešto manjeg intenziteta, s tim da je i dalje prisutno. Sledeći korak je 35mm:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM, oštrina u centru (levo) i na periferiji (desno) na 35mm f/5.6

Oštrina u centru se dodatno povećala, ali periferija to još uvek ne prati. Vinjetiranje je prisutno, ali za nijansu manje nego na 24mm. Prelazimo na 50mm:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM, oštrina u centru (levo) i na periferiji (desno) na 50mm f/5.6

Oštrina u centru više ne raste, mada realno nije ni očekivati da bude veća na objektivu ovog cenovnog ranga. S druge strane, periferna oštrina bi mogla biti bolja, ali zasad poboljšanje izostaje. 85mm:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM, oštrina u centru (levo) i na periferiji (desno) na 85mm f/5.6

Na 85mm, oštrina u centru zadržava visok nivo od ranije, dok se i periferija ovaj put popravlja. Ne previše, ali se napredak ipak vidi. Vinjetiranje je gotovo u potpunosti nestalo. I, stižemo do maksimalnih 135mm:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM, oštrina u centru (levo) i na periferiji (desno) na 135mm f/5.6

EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM je još jedan u nizu kit objektiva ove serije, koji se može pohvaliti relativno uniformnom oštrinom na većem delu raspona. Vinjetira primetno, ali je u odnosu na nešto slabiju perifernu oštrinu, to ipak manji problem. Hromatskih aberacija ima, mada su dobro kontrolisane i lake za korekcije u obradi. AF je solidno brz, nečujan i veoma pouzdan, čime se svrstava u potencijalno veoma popularne univerzalne objektive. Gledano iz čisto praktičnog ugla, u Canon APS-C porodici u ovom trenutku ne postoji univerzalniji objektiv za sve namene, čak i bez obzira na cenovni rang, što u kit kombinaciji, uz povoljniju cenu, predstavlja veoma primamljivu varijantu za sve početnike i korisnike skromnijih apetita.

 

UTICAJ DIFRAKCIJE

Gledano u fizičkom smislu, difrakcija zavisi samo od otvora blende i uvek je ista. Međutim, veza sa senzorom nastaje zbog rezolucije zbog koje se difrakcija lakše uočava i predstavlja limitirajući faktor za efikasno iskorišćenje ponuđene rezolucije.

Difrakcija, tj. pad oštrine usled rasipanja svetlosti zbog projekcije zraka pod oštrijim uglom, počinje da se javlja na vrlo malim blendama. Kako rezolucija senzora raste, tako se i difrakcija može registrovati sve ranije i ranije, jer projektovana svetlost počinje da se rasipa na više susednih piksela. Što ih je više, to je i difrakcija lakše uočljiva. Tako novi Canon prve znake difrakcije (u teoriji) može pokazati već na blendi f/6.3, mada se ona vizuelno, sa prosečno oštrim objektivima i uz prisustvo AA (Anti-aliasing/Low-pass) filtera teško može uočiti na blendama većim od f/10. Kako efekat difrakcije izgleda kada se uporede na drastičnom primeru, možemo videti na sledećim isečcima:

Uticaj difrakcije u zavisnosti od otvora blende
(levo – 18mm f4, bez difrakcije; desno – 18mm f/16, sa uticajem difrakcije)