Canon EOS 77D, Test

 

TELO

Tek po milimetar uštede na gabaritima, proizveo je nekoliko desetina grama manju ukupnu masu novog aparata. Dizajn je praktično istovetan prethodnom modelu, sa tek sporadičnim izmenama, koje za cilj imaju nešto bolju funkcionalnost. Precizne dimenzije su 131 x 100 x 76mm, a masa 540 grama. Telo je većim delom obloženo kvalitetnom, mada ne i naročito mekanom gumenom oblogom, čija je glavna svrha postizanje boljeg trenja između aparata i šaka, radi veće sigurnosti.

Bez obzira na oznaku koja sugeriše višu klasu, EOS 77D se ne može pohvaliti bilo kakvim oblikom zaptivenosti protiv meteoroloških neprilika (pre svega kiše). Zavesica je i dalje deklarisana na 100.000 okidanja, što je standard u ovoj klasi. Naravno, kao i uvek, napominjemo da deklarisan vek ne znači garanciju, već samo očekivani prosek.

Bajonet je standardan za jedno Canon APS-C telo, što znači da prihvata sve objektive EF i EF-S kategorije, a funkcionalnost je potpuna, bez obzira na model. Izuzetak je EF-M porodica objektiva, namenjena isključivo „bezogledalnoj“ EOS M seriji Canon digitalnih aparata.

 
SENZOR, PROCESOR I JOŠ PONEŠTO

Senzor nasleđen iz EOS-a 80D, mnogo je važnija stvar od činjenice da je rezolucija ista kao i ranije. Novi senzor donosi integrisani ADC (Analog/Digital Converter), što (barem u teoriji) otvara nove mogućnosti na polju unapređenja dinamičkog raspona. Koliki je efekat izmeštanja ADC-a, videćemo kasnije, a zasad ćemo reći da je u pitanju senzor izrađen u CMOS tehnologiji, APS-C formata i dimenzija 22.3 x 14.9mm, čija je ukupna rezolucija 24 MP efektivno (precizno 6000 x 4000 piksela). APS-C format u slučaju Canona ukazuje na FOV (Field-Of-View) faktor 1.6x, što u prevodu znači da objektivi nakačeni na ovaj aparat imaju efektivni raspon koji se dobija množenjem krop faktora i naznačene žižne daljine po 35mm standardu. To znači da kit objektiv EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM raspolaže sa 29-216mm ekvivalentnih 35mm senzoru.

Bazni ISO raspon nije naročito porastao u odnosu na 760D. Kreće od ISO 100 i dostiže ISO 25600, u koracima od 1EV, dok softverski prošireni raspon obezbeđuje još jednu blendu pojačanja, do maksimalnih ISO 51200 (H).

Revizija već poznatog 24 MP Canon Dual-pixel CMOS senzora

EOS-u 77D je pripala čast da bude prvi Canon niže kategorije, koji će poneti Dual-Pixel tehnologiju. Radi se o rešenju koje kombinuje dva sistema fokusiranja, kako bi postigao i brzinu i tačnost u režimu živog prikaza. Prvobitne izvedbe Canon hibridnog fokusa su podrazumevale nekoliko, na glavni CMOS senzor nasumično postavljenih, faznih fokusnih ćelija, kojima bi brzina bila dovedena na prihvatljiv nivo. One su se ponašale kao autonomni fazni senzori, koji bi posao fokusiranja vršiti bez potrebe za kontrastnom detekcijom, čija tačnost nikada nije bila upitna, ali sposobnost rada u lošim uslovima i brzina svakako jesu. Da bi to unapredio, Canon je u svojoj poslednjoj iteraciji hibridnog fokusa potpuno izostavio namenske fokusne ćelije i zamenio ih DualPixel tehnologijom. Za razliku od sporadično postavljenih, namenskih faznih piksela, DualPixel dizajn se bazira na udvojenim foto-ćelijama. Svaka fotoćelija se sastoji od dve fotodiode, a njihova fazna razlika u projektovanoj svetlosti istovremeno se koristi i za određivanje potrebnog otklona fokusnog mehanizma, ali i za prikupljanje svetlosnih informacija nakon okidanja!

Kako se svetlosna moć foto-ćelija ne bi prepolovila i na taj način ugrozila ostale bitne parametre, poput ISO performansi, razlučivosti ili tonalnog opsega, svaka ćelija, iako prepolovljena na dve fotodiode, formira i dalje samo jedan piksel, udruženo! Polovine su tu samo da bi ispunile zadatak poređenja faznih razlika, u svrhu preciznog i brzog fokusiranja, dok foto deo ostaje praktično netaknut! Kada fotograf započne proces fokusiranja, fotodiode pojedinačnih ćelija porede fazne razlike, pogone fokusni mehanizam do izjednačavanja, da bi u poslednjem koraku kontrastni algoritam potvrdio tačnost. Nakon okidanja, obe diode jedne ćelije prikupljaju svetlost i na kraju ih A/D konvertor interpretira kao informaciju sa jedne foto-ćelije. To znači da senzor zapravo poseduje 48 miliona foto-dioda, skrivenih iza 24 miliona mikrosočiva, kao što se može videti i na šematskom prikazu:

Tehnologija iza DualPixel arhitekture Canon senzora *

Procesor je ponovo osvežen i sada nosi oznaku Digic 7. Osim uobičajenih funkcija koje obezbeđuje fotoaparatu, odlikuje se većom brzinom, kako bi sve veću količinu informacija (a pogotovo kada imamo u vidu kompleksnost DualPixel tehnologije) mogao da obradi u razumnom roku. Canon ne navodi izričito, kakvim novim mogućnostima raspolaže novi procesor, ali cenimo da su u pitanju pre svega brzinska unapređenja, pre nego li funkcionalna.

Čišćenje prašine sa senzora povereno je tehnologiji koju Canon naziva „EOS Cleaning System“. Ovaj sistem se sastoji od piezo-električnog elementa koji vibrira, na taj način otresajući prašinu sa low-pass filtera, a nalazi se u komori sa senzorom. Komora je zaštićena posebnim anti-statičkim premazom i uzemljena je na šasiju aparata, čime se suzbija i nagomilavanje statičkog elektriciteta, nastalog usled naboja koji generiše senzor i trenje mehanizma zatvarača i ogledala. Čišćenje se, osim ukoliko nije drugačije podešeno, aktivira prilikom svakog uključivanja/isključivanja aparata. Dodatno, po želji može biti aktivirano i u toku korišćenja aparata. Efikasnost ovog sistema samočišćenja je dokazana tokom više godina korišćenja u aparatima svih klasa, a eventualna nemogućnost uklanjanja pojedinih čestica može biti nadoknađena korišćenjem softverskog „čišćenja“ (Dust Delete Data) koje, u sprezi sa priloženim softverom, može pomoći u uklanjanju zaostale prašine, njihovim mapiranjem na RAW snimku.

Poznati 7560-pikselni RGB+IR TTL senzor merenja svetla je i dalje tu. Poseduje 63 zone merenja, ali se svaka od njih sastoji od 120 piksela, čime se preciznost merenja vidno povećava. Pored uobičajenog RGB, ovaj senzor merenja obraća pažnju i na infracrveni deo spektra (otud ono IR), radi postizanja veće preciznosti. Sistem merenja je operativan u rasponu od 1 do 20 EV, što se uklapa u prosek koji nudi većina današnjih aparata, a isti senzor se koristi i za određivanje potrebnog inteziteta blica u E-TTL II režimu rada.

Modova merenja svetla ima kao i uvek – četiri, a ukratko ćemo objasniti namenu svakog od njih. Evaluative, mod merenja koji će većina korisnika najčešće birati u svakodnevnom radu, vrši merenje cele scene, vezan je za sve AF tačke i usrednjava svetlo tako da konačna fotografija bude što je bolje balansirana, bez potenciranja bilo kojeg njenog dela. Partial mod meri 6% središnje zone kadra, dok Center-weighted average uzima prosek sa naglaskom na centralni deo kadra. Spot merenje je koncentrisano na mali deo (svega 3.5%) centra kadra, što je ujedno i glavna zamerka sistemu merenja. Za razliku od glavnog rivala (Nikona), koji spot merenje vezuje za aktivnu AF tačku i to u svim kategorijama DSLR-ova, Canon ovu mogućnost nudi isključivo na svom top modelu, EOS-1D x. Imajući to u vidu, nerealno je očekivati da bi promena na bolje krenula od aparata niže klase, kad već nije od 7D Mark II ili EOS 5D Mark IV.

7560-pikselni RGB+IR TTL senzor merenja svetla sa 63 zone*

Ravno nivelisan aparat je mnogima bitna stavka i pored mogućnosti da se „nagnuta“ fotografija ispravi u obradi, a za tu svrhu će sjajno poslužiti Electronic Level, Canonova verzija ove korisne funkcije, kojom će aparat asistirati fotografu, prvi put prisutna na jednom aparatu ove klase.

Kako bi razlike u odnosu na skuplje modele bile očiglednije, izvedba ove funkcije je na rudimentalnom nivou, ali ipak ne i neupotrebljiva. Elektronska libela je funkcionalna samo za horizontalnu osu, u obe orjentacije aparata. To znači da će svoju funkciju vršiti samo prilikom naginjanja levo/desno, bez obzira da li aparat držite horizontalno ili vertikalno. Grafički prikaz ove funkcije postoji na glavnom ekranu, u režimu živog prikaza, ali i u tražilu. Istina, ne baš previše ilustrativno i precizno, ali ipak više nego dovoljno za efikasnu borbu sa ovom nezgodnom smetnjom:

Electronic Level, funkcija poravnanja aparata na delu

AUTO-FOKUS

Osim glavnog senzora, EOS 77D je od EOS-a 80D preuzeo i kompletan AF modul. Raspolaže sa 45 tačaka krstastog tipa, što znači da je svaki receptor osetljiv i horizontalno i vertikalno, što bitno povećava preciznost i brzinu fokusiranja. Sve tačke su osetljive i horizontalno i vertikalno do f/5.6, a izuzetno i do f/8 (sa određenim objektivima). Centralna tačka postaje dvostruko krstasta sa objektivima f/2.8 i veće blende, što obezbeđuje praktično bezgrešan fokus.

Sposobnost fokusiranja u uslovima slabog osvetljenja je jedna od primarnih prednosti faznog u odnosu na kontrastni fokus, a Canon 77D se može pohvaliti operativnošću koja je moguća u rasponu od -3 do +18EV.

Prikaz AF tačaka u tražilu

Canon, kao i obično, raspolaže sa tri standardna fokusna moda. One-Shot je mod kojim se fokusiranje izvodi jednokratno, bez naknadnih korekcija; AI-Servo je mod kontinualnog fokusa, kojim se unapred izabrana meta permanentno prati, dok god je pokrivena zadatom AF tačkom; AI-Focus je kombinacija prethodna dva moda, a radi tako što inicijalno vrši potvrdu fokusa identično One-Shot modu, da bi automatski prešao u kontinualni mod, ukoliko senzor registruje promenu distance izabranog cilja.

Izbor AF tačaka je realizovan u vidu četiri različita metoda, prilagođenih uobičajenim potrebama. Svaki od metoda izbora tačaka (izuzev Single-point AF) je po potrebi moguće deaktivirati, pa se on neće pojavljivati prilikom izbora, ukoliko za njim nema potrebe.

Ukoliko niste ljubitelj automatike, preporučujemo Single Point AF, metod potpuno ručnog izbora aktivne AF tačke:

Single-point AF, fokusiranje jednom izabranom tačkom

Kontrola je potpuna, ali zahteva i određenu verziranost u manipulaciji aktivnom AF tačkom, a posebno volju za rekadriranjem, jer nekada promena jednostavno nije opcija. Izbor tačaka se vrši ručno, a izabrana AF tačka ostaje aktivna dok god korisnik ne odluči da je promeni. Ovaj režim važi za najkorišćeniji na gotovo svim DSLR aparatima, a u praksi je i jednostavan za upotrebu i više nego pouzdan. Ukoliko se koristi u AI-Servo modu, funkcionalnost ostaje jednaka, pa je i za kontinualno praćenje ovo omiljeni metod.

Kada se meta u kadru kreće veoma brzo i teško ju je nanišaniti jednom AF tačkom, 77D nudi tzv.“zonsko“ fokusiranje. Ovaj metod selekcije tačaka je po filozofiji veoma sličan automatskom, s tim što je upotrebljivost u praksi nemerljivo veća, budući da je omeđen samo jedan mali deo kadra, koji aparatu prosto ne dozvoljava bilo kakvu grešku. Od fotografa se jedino očekuje da metu konstantno prati zonom. Fokusno polje je podeljeno na ukupno devet zona, od kojih se svaka sastoji od 9 pojedinačnih AF tačaka. Kako to izgleda, možemo videti na sledećoj ilustraciji:

Zone AF, zonsko fokusiranje sa 5 područja

AI-Servo savršeno sarađuje sa ovim metodom izbora tačaka, ali se u nekim situacijama može desiti da ni zona ne pomogne, jer se meta u kadru kreće nepredvidivo, veoma brzo ili oboje. Tada se može koristiti velika zona (Large Zone AF). Od prethodnog metoda se razlikuje samo po tome što je ceo kadar izdeljen na svega tri zone, od kojih svaka obuhvata celih 15 AF tačaka.

Large Zone AF, zonsko fokusiranje sa 3 veća područja

45-point Automatic selection – potpuno automatski izbor jedne ili više tačaka iz grupe od 45, spada upravo u , da tako kažemo, „početničke“ režime rada, koji od korisnika ne zahtevaju interakciju, već samo sposobnost izbora kadra. Barem u One-Shot modu. Na osnovu prioriteta koje određuje sprega AF senzora, senzora merenja svetla i centralnog procesora, aparat će samostalno odrediti težište kadra, a najčešće će to biti objekat najbliži aparatu, koji se nalazi u okviru fokusnog polja. Izuzetno, ukoliko se u kadru nalazi ljudska koža, ona će dobiti prioritet. Od ovog fokusnog metoda ne treba očekivati čuda (čak naprotiv) i veoma je mudro koristiti ga isključivo onda kada se nema izbora ili je situacija takva da mogućnosti za grešku nema.

45-point Auto-selection AF, potpuno automatski izbor aktivnih tačaka u One-Shot, odnosno automatskog praćenja u AI-Servo modu

U praksi, ne bismo se previše oslanjali na potpunu automatiku u One-Shot modu, jer je filozofija funkcionisanja samo teorija, dok će krajnji efekat jako često biti sličan onome što nam je poznato sa kompakt aparata – nasumično fokusiranje bilo čega što se nalazi u kadru. S druge strane, ukoliko ga koristite u AI-Servo modu, automatska selekcija u korenu menja svoj način rada i od sporadičnih pogodaka, postaje veoma moćna alatka za automatsko praćenje mete u kadru. Na početku je neophodno izabrati inicijalnu tačku, nakon čega će aparat nastaviti da prati metu dok god je neki njen deo obuhvaćen fokusnim poljem. I to radi veoma dobro! Možda ne na nivou na koji nas je navikao Nikonov 3D-Tracking, ali veoma blisko tome.

Na žalost, iako je AF modul u celini preuzet sa EOS-a 80D, isti recept nije primenjen i na prateće opcije, pa je AF-Microadjustment, opcija kojom se vrši fina kalibracija fokusa, nedostupan. Kao i uvek kada su ovako komplikovani fokusni sistemi u pitanju, detaljno sagledavanje opcija, mogućnosti i načina rada, od ključnog je značaja za pravilnu upotrebu i funkcionisanje u skladu sa potrebama. Dosadašnja praksa je pokazala da najčešći uzrok problema sa autofokusom nije oprema, već fotograf kojeg je mrzelo da pročita korisničko uputstvo. Ipak, sada je znatno teže ovladati specifičnostima, jer aparat prosto ne nudi dovoljno prostora za fina podešavanja. Zbog čega je to tako, ne bismo da licitiramo, ali realno je jedino da je u pitanju marketinški momenat. Koliko će takva odluka uticati na efikasnost AF sistema, ostaje da se vidi u praktičnom delu testa.

 

TRAŽILO

Tražilo je i dalje optičko i bazirano na pentaogledalu, što važi za standard u ovoj cenovnoj kategoriji. Promene se tiču uglavnom prikaza AF tačaka, kojih je sada više i pokrivaju znatno veći deo kadra. Sama projekcija u tražilu pokriva 95% kadra (što znači da se krajnji obodi ne vide u tražilu), a faktor uvećanja od 0.82x. Eyepoint, tj. maksimalna udaljenost oka od tražila, sa koje je moguće sagledati celokupan prikaz, iznosi 19mm.

Prikaz unutar tražila je vezan za fiksno fokusno staklo sa dinamičkim prikazom elemenata, što znači da je prisutan i transparentni TFT koji se brine za ovaj aspekt interakcije na relaciji aparat – fotograf. Na taj način se, osim fokusnih tačaka, zone spot merenja i pomoćne mreže za kadriranje, prikazuju i neki indikatori upozorenja. Naravno, ne treba očekivati išta blisko onome što nudi EOS 7D Mark II, ali je i ovo veoma prijemčivo i lako za korišćenje.

Kako izgleda u praksi, možemo videti na sledećoj ilustraciji:

„Inteligentno“ tražilo Canona EOS 77D

Informacije koje su dostupne van same projekcije, obuhvataju solidan dijapazon informacija, parametara i indikatora. Tu je skoro sve što može zatrebati, pa ni za jedan od osnovnih parametara, nije neophodno skidati aparat sa lica.

 

KOMANDE I OSTALI DETALJI

S obzirom da je EOS 77D preuzeo ulogu ranijeg modela oznake 760D, ne čudi što je preuzet i dizajn starijeg modela.

Gledano spreda, centralno mesto zauzima poznati EF/EF-S bajonet, kompatibilan sa svim objektivima iz Canon EF porodice, osim EF-M modela, namenjenih MILC seriji. Levo je dovoljno dubok i udoban rukohvat, na čijem se vrhu nalazi infracrveni prijemnik za daljinsko okidanje. Između rukohvata i bajoneta, sasvim gore, nalazi se LE dioda kojom aparat signalizira odloženo okidanje, a nedaleko od nje je i desni kanal stereo mikrofona, namenjen video zapisu.

Pogled sa desne strane bajoneta nije nimalo živopisniji. Sasvim gore se nalazi mikrofon levog audio kanala, nedaleko od njega taster za aktiviranje internog blica, a malo niže i taster kojim se odbravljuje objektiv, radi uklanjanja sa tela. Ispod je i DOF preview komanda, za vizuelni prikaz dubinske oštrine na zadatom otvoru blende.

Pogled odozgo je veoma sličan EOS-u 760D. Na centralnoj poziciji su kućište pentaogledala sa internim blicem i ISO-518 papučicom eksternog blica. Levo od toga se nalazi selektor modova, sa integrisanim tropoložajnim prekidačem. Jedna nas je sitnica u vezi dotičnog tropoložajnog prekidača iritirala tokom celog perioda testiranja, a to je njegov otpor, zbog kojeg se prečesto dešava da umesto uključivanja aparata i prebacivanja u fotografski režim, poluga najpre pruža prevelik otpor, a onda nekako previše lako „odleti“ na video mod. Identičnu zamerku smo imali u slučaju EOS-a 760D i neverovatno je da je utisak prosto identičan! Pogled na desnu stranu stranu ukazuje na sličnosti sa 80D – skromni, ali ipak korisni statusni displej, okružen je sa nekoliko komandi. Uz sam displej su komande za promenu metoda selekcije AF tačaka, ISO vrednosti i aktivaciju pozadinskog osvetljenja dotičnog LCD-a, dok su isturene na vrhu rukohvata, još dve komande. Dvostepeni okidač je na svojoj uobičajenoj poziciji, a iza njega je prednji kontrolni točkić, čija se uloga menja u zavisnosti od trenutno izabranog moda na selektoru.

Od ovog statusnog displeja ne treba očekivati obim informacija koje nudi (recimo) EOS 5D Mark IV. Na raspolaganju su svi primarni parametri, nekoliko indikatora, ali i skala svetlomera raspona ±2EV, što je veoma pohvalno i korisno u svakodnevnom radu. Kako sve to izgleda u praksi, možemo videti na sledećoj ilustraciji:

Statusni displej EOS-a 77D

Centralnu poziciju na zadnjoj strani aparata, kao i uvek, zauzima displej. Optičko tražilo, opremljeno senzorom primicanja lica, nalazi se odmah iznad, a desno od njega je dva tastera. Pomoću Menu tastera se ulazi u sistem menija, dok se pomoću Info komande reguliše prikaz na glavnom displeju, nezavisno od toga da li je aktivan režim živog prikaza ili ne.

Sa desne strane tražila, uz samu gumenu oblogu nalazi se točkić za korekciju dioptrije, a nedaleko od njega i komanda za prelazak u režim živog prikaza, odnosno započinjanje/zaustavljanje snimanja video zapisa, kada je aparat u video modu. U samom gornjem-desnom uglu nalaze se tri komande. AF-ON je komanda kojom se vrši fokusiranje nezavisno od prvog kolena na dvostepenom okidaču, dok druge dve komande imaju višestruke funkcije. U toku fotografisanja će služiti za zaključavanje izmerene vrednosti svetla, odnosno prelazak u režim izbora aktivne AF tačke ili zone fokusa, dok će u LV režimu i režimu pregleda snimaka, služiti za uvećanje i umanjenje prikaza.

Desno od displeja se nalazi čitav niz raznih komandi. Pri vrhu displeja se nalazi Q komanda za aktiviranje Quick Control Screen-a, funkcije interaktivnog upravljanja parametrima i opcijama aparata putem glavnog ekrana. Odmah ispod je Play komanda za prelazak u režim pregleda snimaka, a do nje je Wi-Fi taster, kojim se aktivira bežično povezivanje. Zadnji kontrolni točkić je komanda nasleđena od prethodnika. Njime se vrši kontrola primarnih parametara, poput trajanja ekspozicije i otvora blende, a uobičajen je za aparate više kategorije. U njegovom središtu se nalaze oznake opcija i funkcija koje se mogu aktivirati direktnim pritiskom po obodima kontrolnog točkića koji radi i kao osmosmerna „klackalica“. Ponuđen je osnovni set komandi kao što je korekcija balansa bele (WB), režim okidanja, AF mod i kolorni stilovi. U središtu je i Set komanda kojom se svaki izbor potvrđuje.

Desno od ovih komandi je LE dioda kojom aparat signalizira upis na memorijsku karticu, a ispod njega je još par komandi. Levo je taster za brisanje postojećih snimaka, dok je desno Lock preklopnik, na koji smo navikli na većim Canon aparatima, a omogućava selektivno zaključavanje kontrolnih točkića po želji korisnika, tako da bi neželjene korekcije bile izbegnute.

 

MEMORIJA

Odeljak memorijske kartice nalazi se na desnom boku aparata, pokriven plastičnim poklopcem. Iako plastičan, zavidno je čvrst i precizno ukrojen, tako da između njega i kućišta aparata ne postoji ni najmanji zazor.

Memorijski slot je namenjen karticama Secure Digital standarda (SD), a podržane su sve varijante standarda, od klasičnih, preko SDHC i SDXC. Podrška je obezbeđena i za brze UHS-I podvarijante, a na listi je i Eye-Fi tehnologija bežičnog transfera snimaka, ukoliko se koriste odgovarajući kompatibilni uređaji.

Odeljak SD memorijskog slota

Prostorna zahtevnost novog aparata je identična ranijoj, jer je i rezolucija jednaka. Međutim, brzinska nije, pre svega zahvaljujući za nijansu bržem rafalu i bitno širem memorijskom baferu, koji znatno olakšava rad. Za udoban rad je neophodno obezbediti SDHC/SDXC kartice klase 10, pri čemu je za izvlačenje maksimalne brzine rafala neophodno obezbediti SDHC/SDXC kartice UHS-I brzinskog indeksa.

Na karticu kapaciteta 8GB može smestiti u proseku oko 240 RAW, 940 JPEG ili 190 RAW + JPEG kombinovano, u maksimalnom kvalitetu.

Video segment radi na bitno drugačiji način, pa od memorijske kartice zavisi pre svega da li će video zapis uopšte moći da bude zabeležen. Ukoliko kartica nije barem klase 10, može se desiti da aparat prekine snimanje, jer kartica ne može da isprati potrebnu brzinu upisa. Zbog FAT32 standarda upisa fajlova, snimci su limitirani na maksimalno 4GB po fajlu. Protok, koji aparat generiše po minuti video zapisa, zavisi od rezolucije i upotrebljenog stepena kompresije, pa će minut 1080p materijala u maksimalnom kvalitetu zauzeti prosečno 450 MB, što znači da će na karticu kapaciteta 8GB stati nešto manje od 20 minuta materijala. Jača kompresija i/ili manja rezolucija, rezultuje i prostorno manje zahtevnim snimcima, tako da se na istu karticu može smestiti i bitno više materijala.

BATERIJA

Baterija je preuzeta sa EOS-a 760D. Njena oznaka je LP-E17, i spada u Li-Ion baterije. Poseduje kapacitet od 1040mAh, radni napon je 7.2V, a masa 45 grama. Baterija ne spada u red „pametnih“, pa nije moguće praćenjenje ciklusa punjenja, njenog stanja i ostalih parametara karakterističnih za one skuplje i veće modele.

LC-E17E punjač sa LP-E17 Li-Ion baterijom

Punjenje potpuno prazne baterije traje oko 2 časa, nakon čega aparat ima zvanično navedenu autonomiju od prosečno 600 snimaka po CIPA (Camera & Imaging Products Association) standardima, što je značajno bolji rezultat u odnosu na prethodnika, uprkos istoj bateriji!. To znači da je novi aparat bitno efikasniji kada je potrošnja energije u pitanju. Šta god da je u pitanju, korisnici su ovaj put na dobitku. Uz odgovarajuću štednju (pre svega u pogledu korišćenja internog blica i glavnog ekrana), iz baterije je moguće izvući do 800 snimaka. S druge strane, forsiranje LV režima će sasvim efikasno smanjiti autonomiju na svega 150-200 snimaka, pa ukoliko preferirate takav način rada, pripremite i dodatne baterije.

Video režim je još veći potrošač, pa se od pune baterije može očekivati do 115 minuta efektivnog snimanja, što je opet osetno bolje od 80 minuta koliko je iz iste baterije mogao da izvuče 760D.

 

KONEKTORI

Na levom boku aparata, ispod dva vertikalno postavljena gumena poklopca, nalaze se konektori. Ima ih ukupno četiri. Ispod levog poklopca nalaze se E3 konektor za daljinski okidač, kao i 3.5-milimetarski stereo konektor za eksterni mikrofon. Desni poklopac krije kombinovani USB 2.0-A/V konektor, kojim se aparat povezuje sa računarom, radi prebacivanja snimaka ili kontrole aparata posredstvom priložene EOS Utility aplikacije ili se povezuje sa eksternim A/V uređajem. Ispod njega je mini HDMI konektor tipa C, za povezivanje sa kompatibilnim digitalnim displejem, poput modernih televizora. Ukoliko je televizor HDMI-CEC kompatibilan, daljinskim upravljačem je moguće kontrolisati pregled fotografija.

Konektori: levo – E3 remote i mikrofonski stereo ulaz;
desno – mikro USB 2.0 i mini HDMI

 

DISPLEJ

Glavni displej se praktično uopšte nije menjao u odnosu na onaj koji nam je poznat sa EOS-a 760D. Radi se o TFT displeju sa RGB matricom, dijagonale 3“ (7.6cm) i odnosa stranica 3:2, što je već neko vreme standard na Canon aparatima i omogućava maksimalno iskorišćenje površine ekrana. Rezolucija od 1.040.000 piksela označava da ekran prikazuje 720x480 piksela, a ugao vidljivosti je 170°. Rotiranje se vrši u rasponu od 180° po horizontalnoj i 360° po vertikalnoj osi, a izvedena je u vidu standardnog zgloba u jednoj tački, koji je pričvršćen uz levu stranicu ekrana.

Ekran je i dalje osetljiv na dodir, a u pitanju je kapacitivni tip, što znači da nije potrebno pritiskati ekran, kao u slučaju rezistivnih. Dovoljan je samo dodir da ekran registruje kontakt. Ova mogućnost značajno olakšava rad, posebno u LV režimu, a naročita pažnja poklonjena je upravljanju parametrima u video modu.

Premda 77D poseduje statusni displej koji nudi prikaz svih osnovnih parametara, pa i više od toga, glavni displej se i dalje može koristiti kao njegov surogat, kroz funkciju pod nazivom Quick Control Screen, a koja se poziva pritiskom na Q taster. Za razliku od prethodnih generacija, Canon je sada i u ovoj klasi ponudio, početnicima vizuelno prijemčiviji grafički prikaz parametara. U kreativnim modovima to i dalje deluje asketski, dok se u scenskim svodi na maksimalno uprošćenu vizuelizaciju promena koje izabrani parametri proizvode na rezultujućem snimku.

Prikaz osnovnih parametara u Quick Control Screen-u

 

LIVE VIEW

Režim živog prikaza (Live-view; u daljem tekstu LV) na DSLR-ovima i dalje važi za alternativni kada je fotografisanje u pitanju, ali je praktično neizbežan za video režim. I pored svih unapređenja koja su se dogodila u poslednje vreme, fotografisanje u položaju aparata ispred sebe je i dalje problematično, kako zbog plitkog polja dubinske oštrine (DOF; Depth-Of-View) koje otežava kontrolu, tako i zbog stresanja koje se češće javlja, usled veće mase koju DSLR-ovi imaju u odnosu na male (kompakt) aparate. Zbog toga će LV ostati alat za rad sa stativa i sličnih pomagala, najčešće u kontrolisanim uslovima. Ipak, to ne znači da LV ne zaslužuje pažnju. Ekran osetljiv na dodir i u ovom režimu ima svoju očekivanu ulogu, pa se svim parametrima nesmetano upravlja potpuno interaktivno.

Davno je prošlo vreme kada je fokus u LV režimu bio problematičan zbog svoje sporosti. Dual-Pixel CMOS tehnologija, koja je sada već nekoliko godina prisutna na tržištu, donela je sasvim novi vid hibridnog fokusa, koji nije podrazumevao samo sporadično postavljene fazne senzore u strukturu glavnog senzora, već su svi pikseli podređeni istovremeno i tome i prikupljanju svetla. Iako je u pitanju bio tek probni balon, Canon 70D je preko noći doneo izvrsne performanse po pitanju fokusa u LV, a samim tim i u video režimu. Srećom, Canon je imao sluha i polako je počeo da u sve klase implementira Dual-pixel CMOS senzore, a isto važi i za EOS 77D.

Da podsetimo, svaki piksel na senzoru je udvojen, tako da je prava rezolucija umesto 24MP, zapravo 48! Pikseli su udvojeni po horizontali, tako da u fazi fokusiranja susedni pikseli funkcionišu kao par faznih senzora, nakon čega beleže svetlost i informaciju prosleđuju A/D konverteru. Za fokusiranje se koristi 80% ukupne površine senzora, a razlog je jednostavan i identičan kao i u slučaju faznog fokusnog sistema – zbog pada oštrine na rubovima većine objektiva, fokus bi na krajnjoj periferiji kadra bio gotovo neupotrebljiv, pa je izabrano da on jednostavno ne bude na raspolaganju, kako bi se predupredilo svako neadekvatno rukovanje. Ipak, 80% površine senzora realno predstavlja više nego što ijedan fazni senzor može da ponudi, nezavisno od brenda, te u krajnjem slučaju možemo biti i više nego zadovoljni.

Podela autofokusnih modova i metoda je drugačija nego u klasičnom režimu rada, a iako se suštinski i dalje može računati na pojedinačni i kontinualni mod, potonji je neophodno aktivirati posebnom opcijom u sistemu menija. U suprotnom, u LV-u će na raspolaganju biti samo mod pojedinačnog fokusa. Kontrastnih metoda fokusa ima ukupno tri, a već neko vreme ih znamo sa drugih Canon DSLR-ova. Podrazumevani metod je Face+Tracking koji radi dvojako. U slučaju da su u kadru prisutna lica, AF će njima dati prioritet i pratiće njihovu poziciju u kadru. Ukoliko je aktivno kontinualno fokusiranje, lica će biti ispraćena i fokusom, a prioritet će biti na licu najbližem objektivu. Kada u kadru nema lica, ovaj metod će funkcionisati identično kao i SmoothZone, osim ukoliko Set tasterom ne aktivirate praćenje zadatog cilja u fokusnom polju. SmoothZone, zamena za nekadašni FlexiZone – Multi, drugi mod po redu, permanentno prikazuje celo fokusno polje (onih 80% kadra), izdeljeno na 35 zona i u suštini se ponaša kao i Auto-selection AF, dajući prioritet najbližim motivima u kadru. Pritisak na Set taster 35 zona pretvara u 9 većih, koje se mogu ručno selektovati i na taj način ubrzati rad. Live 1-point AF je zamena za nekadašnji FlexiZone – Single, a predstavlja klasični pojedinačni fokus, sa ručnim pozicioniranjem fokusnog polja. Funkcioniše i u kontinualnom i u režimu jednokratnog fokusiranja. Canon napominje da će hibridni AF najbolje funkcionisati sa STM (Stepper-Motor) i najnovijim USM objektivima, koji poseduju Focus-By-Wire tehnologiju elektronski pogonjenog fokusnog prstena, nečujni su i samim tim najprikladniji za video potrebe.

Manuelno fokusiranje, poslastica kojom LV pruža savršenu kontrolu dubinske oštrine, pozicije fokusa i sličnog, potpomognuto je opcijom uvećanja prikaza u dva nivoa – 5 i 10 puta:

Uvećanje u LV režimu

LV je opremljen i prikazom standardnih parametara u foto i video režimu rada, a koje je po potrebi moguće isključiti. Pozivom Quick Control Screen-a (Q komanda) parametri se mogu menjati direktno ili interaktivno, pomoću ekrana osetljivog na dodir. Na ovaj način je postignuta potpuno nečujna kontrola parametara:

Prikaz parametara i elektronske libele u LV režimu

Tu je i pomoćna mreža za kadriranje, kao i Electronic Level, za precizno poravnanje aparata u odnosu na horizont:

Pomoćna mreža u tri varijante

Pošto se u LV režimu aparat ne može osloniti ni na zaseban podsistem namenjen merenju svetla, mora se koristiti merenje glavnim senzorom. Pored uobičajenog, Evaluative, koji vrši uzorkovanje proseka cele scene, prvobitnom analizom 315 zona na koje je ceo kadar podeljen, tu je i Partial merenje. Ono funkcioniše slično kao i istoimeno merenje konvencionalnim svetlomerom, što znači da je merenje ograničeno na samo jedan deo kadra, i obuhvata zonu od 10%. Center-weighted Average mod merenja je takođe prisutan. Kao što je poznato, i on meri prosek cele scene, ali sa 75% akcenta na središnji deo kadra. Tu je i Spot merenje koje meri veoma malu površinu od svega 2.6%, zanemarujući ostatak kadra. Merenje je operativno u rasponu od 0-20EV, što znači da većih iznenađenja može biti samo u ekstremnim situacijama.

Ostale osobenosti LV režima na Canon aparatima, prisutne su i na najnovijim malim DSLR-ovima ovog proizvođača – prikaz je precizan, verodostojan i izuzetno fluidan, zbog čega se osećaj preskakanja frejmova ne javlja ni u kom slučaju, nezavisno od uvećanja ili izabranih parametara. Exposure Simulation funkcioniše besprekorno i operativan je u svim režimima rada, ali se ne može isključiti, što može zasmetati u radu sa blicem. Promena parametara je neograničena i sa te strane je Canon i dalje dosledan, jer pruža sve što korisniku može zatrebati – od promene osnovnih parametara, kao što su ISO vrednost, otvor blende i trajanje ekspozicije, pa do onih specifičnih kao što je promena kolornih stilova, balansa bele i tome slično.

 

VIDEO

Video je jedna od onih kategorija koje su doživele naglu ekspanziju i preko noći postale gotovo ključna stavka u poređenju aparata. Bez obzira što jedan ogroman deo javnosti nije zainteresovan za video, barem ne u meri da on čini neku bitnu stavku prilikom izbora, proizvođači su se dugo utrkivali ko će ponuditi više i bolje. U jednom trenutku, došlo je do zamora i razvoj je usporio. Ono što na Canon aparatima iritira više nego činjenica da se sa razvojem stalo, te nije ponuđen 4k format, je tiha stagnacija čak i ovoga što smo ranije imali. Naravno, to je ograničeno na niže klase DSLR-ova, ali je ukus i dalje gorak. Što je najgore, generaciju za generacijom, nekako se čini da iste zamerke ostaju aktuelne.

Niz ponuđenih rezolucija je i dalje isti. Osim najveće, fullHD rezolucije (1920 x 1080) u progresivnom prikazu, ponuđene su i niža HD (1280 x 720), kao i VGA rezolucija (640 x 480). Najviša rezolucija se, osim uobičajenim brzinama od 24, 25 i 30fps, sada može snimati i u bržih 50 i 60fps, baš kao i niža HD (720p). Za najnižu (VGA) rezoluciju su rezervisane samo 25 i 30fps brzine snimanja.

Zapis se i dalje enkoduje realtime u AVCHD/MPEG-4 (H.264) formatu, varijabilnim bitrate-om i zajedno sa kompresovanim mono ili stereo AAC zvukom, pakuje u MP4. MOV ni ovaj put nije podržan, osim za timelapse zapise, baš kao ni Linear PCM nekompresovani audio format. U trenutku dok DSLR klasa proživljava pravu tržišnu golgotu pred naletom veoma ozbiljnih MILC-eva, ovakvi potezi deluju još čudnije, moramo priznati.

Kao i na ostalim aparatima, video je, nezavisno od izabranog kvaliteta, ograničen na maksimalnih 4GB u komadu, zbog limita koji nameće FAT32, fajl sistem korišćen na memorijskim kontrolerima današnjih aparata. Ukoliko se u toku snimanja dosegne taj limit fajla, aparat će nastaviti snimanje, automatski kreirajući novi fajl u nizu. Logički postavljen limit je i dalje isti, a to znači maksimalnih 30 minuta snimanja bez prestanka. Rekli bismo – i više nego dovoljno za snimanje u cugu.

Kontrola snimanja se, kao što je i očekivano, u potpunosti oslanja na ograničenja i slobode kojima raspolaže LV režim. Kao takva, fleksibilna je i omogućena u praktično svim kreativnim modovima rada. Brzina zatvarača se može podešavati u celom rasponu od 1/30 do 1/4000. Za manje upućene – brži zatvarač će snimak učiniti vizuelno tečnijim („bržim“), a najsličniji je onome što se dobija TV kamerama. Suprotno tome, sporiji zatvarač (bliži izabranom framerate-u) daje zamućenije frejmove, što rezultuje „mekšom“ projekcijom, bližoj filmskoj tehnici snimanja. Blenda se može setovati na bilo koju vrednost ograničenu izborom objektiva, dok je ISO vrednost neograničena, za razliku od situacije na EOS-u 760D.

Ostatak mogućih podešavanja obuhvata sve predefinisane i naknadno kreirane kolorne stilove, balans bele, uklanjanje vinjeta za objektive u internoj bazi, pa i Auto Lighting Optimizer i Highlight Priority opcije. Uklanjanje šuma zbog procesorske zahtevnosti nije podržano u toku video snimanja, pa je za tu namenu moguće osloniti se isključivo na obradu u postprocesu.

U režimu pregleda je moguće vršiti neke osnovne zahvate nad video materijalom, poput mogućnosti bazičnog trimovanja (seckanja) snimljenog video materijala i zapisivanja pod drugim imenom na karticu, tako da original ostaje netaknut. Zgodna mogućnost za instant obradu bez preteranog ulaženja u detalje, koju će pozdraviti početnici i svi oni koji žele instant rezultate, bez uključivanja namenskog softvera.

BLIC

Novi aparat poseduje pop-up blic vodećeg broja 12, koji pokriva ugao maksimalne širine 17mm (27mm ekvivalentno) na ISO 100. Podržan je važeći E-TTL II algoritam, kada je raspon snage moguće kompenzovati do ±2 blende, a omogućena je i bežična kontrola kompatibilnih Canon bliceva, uz zadržanu E-TTL II komunikaciju. Rad u manuelnom režimu na žalost nije podržan. Pošto posebna AF-Assist lampa za fokusiranje u lošim svetlosnim uslovima nije dostupna, interni blic se (kao i na ostalim Canon telima) koristi za tu namenu, nizom kratkih bljesaka. Bljesak blica može biti postavljen na prvu (na početku okidanja) ili drugu zavesicu (na kraju okidanja, radi prikupljanja što veće količine ambijentalnog svetla), a FEB (Flash Exposure Bracketing) nije na raspolaganju.

Podrška za eksterne bliceve važi za sve E-TTL/E-TTL II kompatibilne modele. AF-assist se na eksternom blicu vrši posebnom IC lampom, čija je pomoć znatno efektnija, a privlači mnogo manje pažnje. Ukoliko se kompenzacija podešava na samom blicu, ona ima prioritet nad podešavanjem u aparatu.

Maksimalna brzina sinhronizacije bljeska, nezavisno od toga da li se koristi interni ili eksterni blic, ograničena je na 1/200, dok se u modu prioriteta blende može postaviti na 1/60, 1/200 ili automatski određenu. Flash exposure bracketing (FEB), višestruko okidanje sa unapred definisanim nizom bljesaka različitog inteziteta, sa ekstermim blicevima može biti setovano za tri snimka u nizu, a nije izostavljena podrška ni za Multi flash, serijsko okidanje izabranim intezitetom, određenom učestalošću.

Funkcija pod imenom Integrated Speedlite Transmiter namenjena je (maločas pomenutoj) bežičnoj kontroli kompatibilnih eksternih bliceva. Mogućnostima je slična izvedbi kojom se mogao pohvaliti i EOS 760D. Na raspolaganju je mogućnost kontrolisanja do dve grupe bliceva (A i B), dok se njihov međusobni odnos može podešavati bez dodatnih ograničenja.

Dva su osnovna načina korišćenja: jedan uključuje korišćenje eksternih bliceva u kombinaciji sa internim, dok drugi podrazumeva korišćenje isključivo eksternih bliceva, uz interni kao inicijator, bez direktnog uticaja na osvetljenost scene. I u jednoj i u drugoj varijanti je moguće kontrolisati do dve grupe eksternih bliceva. Grupe mogu bljeskati istom snagom ili unapred zadatim odnosom, a na raspolaganju je i potpuno manuelna kontrola. Pošto kontrola nije klasičnog radio tipa, interni blic je neophodno uključiti i postaviti aktivni kanal komunikacije tako da se poklapa sa setovanjima svih eksternih bliceva. Osim ovakvog načina korišćenja, sada je na raspolaganju i tzv. Easy Wireless, gde se nivo neophodnih podešavanja pre početka fotografisanja svodi na minimum, a svi blicevi, bez obzira na grupu kojoj pripadaju, okidaju istovremeno, istom snagom. Ukoliko je potrebno postići što veću snagu bljeska, bez ulaženja u detalje, ovo je za početnike više nego dobrodošla funkcija.

 

BEŽIČNA KOMUNIKACIJA

Polako, ali sigurno, funkcija bežične komunikacije postaje standard u svim klasama aparata, što korisnicima pruža jedan sasvim novi vid povezivanja i automatizacije rada sa fotografijama.

Canon EOS 77D podržava sve važeće tipove bežičnih konekcija, bilo da je u pitanju kačenje preko Access Point-a, bilo da je u pitanju infrastrukturna konfiguracija ili Ad-Hoc konekcija. Ovaj put je podrška proširena i na NFC i Bluetooth standarde. Svako konfigurisanje je moguće zasebno sačuvati, pa podešavanja nisu ograničena na jedan spoljni uređaj, već se konekcija može prilagoditi sa više njih i kasnije po potrebi pozivati. Naravno, istovremeno se aparat može povezati samo sa jednim uređajem. Kako podešavanja zahtevaju prilično opsežnu dokumentaciju, bićemo slobodni da Vas uputimo na originalno uputstvo, priloženo u rezimeu testa. Pogledajmo u kratkim crtama šta Wi-Fi modul EOS-a 77D nudi:

Razmena podataka između dva fotoaparata – pod pretpostavkom da su u pitanju noviji aparati (modeli iz 2012. i noviji) i da se ne radi o kamerama, nego isključivo fotoaparatima, ukoliko oba poseduju Wi-Fi module (Eye-Fi nije podržan!), moguće je vršiti obostranu razmenu snimaka među njima, dok god su u pitanju JPEG snimci. Da, to je nedostatak prve opcije, ograničena je samo na JPEG i RAW nije moguće preneti. Doduše, mnogima će teško biti i da nađu namenu razmene snimaka među aparatima, ali ne sumnjamo da je i to moguće iskoristiti mudro. Pitanje je samo potreba. Još jedno ograničenje tiče se ukupne količine snimaka, pa je u cugu moguće poslati maksimalno 50 snimaka, a transfer se ne obavlja u realnom vremenu (tokom fotografisanja), već je potrebno pokrenuti odgovarajuću proceduru u aparatu. S druge strane, postoji i jedna vrlo korisna opcija – mogućnost simultanog smanjivanja rezolucije pre slanja, kako bi se ubrzao transfer.

Veza sa „smart“ telefonima – iako mnogima verovatno na pamet prvo pada automatizovano slanje fotografija na društvene mreže, reč je o bitno drugačijoj i, za najveći broj potencijalnih korisnika, verovatno najzanimljivijoj opciji u Wi-Fi sekciji ovog aparata. Radi se o mogućnosti razmene i pregleda fotografija na smart telefonima, i još bitnije – mogućnosti bežične kontrole aparata pomoću telefona, i to na način koji bitno odskače od uobičajene funkcionalnosti koje pružaju komercijalni daljinski okidači. Naime, uz pomoć javno dostupne i besplatne aplikacije za Android (https://play.google.com/store/apps/details?id=jp.co.canon.ic.cameraconnect&hl=en) i Apple (https://itunes.apple.com/us/app/canon-camera-connect/id944097177?mt=8) telefone, isti ne samo da mogu služiti kao višefunkcionalni daljinski okidač, već i kao bežični LV modul. To znači da se projekcija sa senzora prikazuje na displeju telefona, a aparat je moguće kontrolisati gotovo kao da se radi o internoj kameri u telefonu! U praksi, to znači da se može kontrolisati otvor blende, ISO vrednost i ekspozicija, da se može birati aktivna AF tačka, fokusirati i okidati, ali i pregledati fotografije. Video zapisi, na žalost, nisu podržani, a razlozi se verovatno kriju u nemogućnosti da se simultani stream i snimanje obavljaju istovremeno, bez gubitka performansi. U svakom slučaju, radi se o vrlo fleksibilnoj opciji, koja udobnost rada može podići na jedan, do skora neslućeni nivo. Osim uobičajenog načina povezivanja putem Wi-Fi standarda, isto se može ostvariti i dodirom, preko NFC modula ili pomoću bluetooth konekcije, koja je štedljivija u pogledu energije.

Veza sa računarom – baš kao i u slučaju kontrole pomoću specijalizovane aplikacije na smart telefonima, istu je moguće obezbediti i na računaru, putem priložene EOS Utility aplikacije, s tim da su i komande, ali i podešavanja, bitno fleksibilniji i sa manje ograničenja. Ukratko, ovo je jedna veoma korisna opcija, koja studijski rad podiže na potpuno drugačiji nivo. Ovo je i jedna od najvažnijih razlika u odnosu na 760D, koji je izgubio mogućnost kontrole sa računara.

Štampanje na Wi-Fi kompatibilnom printeru – kako se može zaključiti i iz samog naziva, ova opcija omogućava direktno štampanje na svim Wi-Fi printerima, kompatibilnim sa PictBrigde standardom, razvijenim upravo u svrhu komunikacije na relaciji fotoaparat-printer. Podržane su sve varijante konekcije, bilo da se aparat direktno konektuje na printer ili preko mrežne infrastrukture. Aparat već poseduje sijaset raznih opcija kojima se konačni izgled štampe može prilagoditi pre štampe, a kao i za sve ostale vrste konekcija, aparat može pamtiti više profila, za svaki od uređaja ponaosob. Jednom namešten profil se kasnije može neograničeno koristiti, dok god parametri konekcije nisu promenjeni.

Transfer snimaka na Canon Connect Station – istoimeni uređaj je predstavljen pre par godina, a njegova osnovna svrha je da bude univerzalni hab za bežičnu razmenu, štampanje i deljenje snimaka sa svih Canon uređaja koje posedujete. Opremljen je internim skladišnim kapacitetom od 1TB i kompatibilan je i sa Wi-Fi i sa NFC standardom bežične komunikacije.

Slanje fotografija na Web – ovo je opcija koja svoju primarnu funkcionalnost vezuje za Canon Image Gateway. Radi se o web-servisu koji je pre više godina kreiran od strane samog Canona, a u pitanju je javni server za kreiranje sopstvenih foto-albuma, gde je svim vlasnicima Canon aparata omogućeno da kreiraju sopstveni profil, na koji mogu uploadovati do 10 GB fotografija i organizovati ih po svom ukusu. Fotografije se na taj način kasnije mogu deliti, organizovati tematski ili hronološki. Svaku fotografiju ili video je moguće deliti javno ili zaštiti lozinkom, a postoji i podrška za komentare ostalih članova, baš kao i na većini drugih sličnih web-servisa. Kako za korišćenje ovog web-servisa nije potrebno ništa više od posedovanja (i registracije) nekog od kvalifikovanih proizvoda, smatramo da će mnogima biti korisna kao besplatan prostor za čuvanje najdragocenijih snimaka.