KIT OBJEKTIVI
Kao i obično, tela ove klase se nude u nekoliko kit varijanti, sa popularnim zum objektivima niže klase, kao solidnim početnim kompletima za manje zahtevne amatere i laike. Canon EOS 77D je ponuđen sa dva objektiva: kratkim zumom EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM i rasponskim zumom EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM.
Canon EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM
Sa najnovijom iteracijom, Canonov EF-S kit, čiji raspon kreće od 18, a završava na 55mm, dobija još jednu verziju, koju smo (iskreno govoreći) jedva primetili. Stvar je u tome da Canon, suptilnim izmenama nekako izbegava da postojećoj oznaci doda sufiks II, jer bi takva oznaka sugerisala da su i sve ključne karakteristike jednake u odnosu na prethodnika. Jednom se promeni AF motor, drugi put doda IS, treći put opet promeni AF motor, pa se onda promeni minimalni otvor blende… Sve su to sitnice koje objektiv mogu činiti novim, a da opet ne ponese oznaku II. Tako smo, malo po malo, došli do čak šeste varijante sličnog objektiva!
Još jednom pred sobom imamo baš takav slučaj. Ukoliko ne čitate pažljivo, lako se može desiti da u oznaci iz podnaslova ne uočite da se radi o novom objektivu, a ne o modelu koji je prvi put predstavljen u paketu sa EOS-om 700D. I dalje je u pitanju EF-S 18-55mm, i dalje ima stabilizaciju i STM fokus, ali klizna blenda ovaj put ne počinje od f/3.5, već od f/4. Razlika je suviše mala, da bismo je mogli okarakterisati kao nekakvo „sakaćenje“, ali je s druge strane sasvim dovoljna da u konačici objektiv bude vidljivo manjih dimenzija, što je verovatno i bio cilj dizajnerskog tima.
Kao i stari, i novi „standardni zum“ obezbeđuje ekvivalentnih 29-88mm na 35mm (full-frame) senzoru, dobijenih množenjem raspona sa 1.6x krop faktorom. EF-S oznaka i bela tačka kraj bajoneta ukazuju na to da je objektiv namenjen isključivo krop telima sa APS-C formatom senzora. Ugao koji ovaj raspon zahvata, kreće se od maksimalnih 74.2° na najširih 18mm, do 27.5° na najdužih 55mm.
Dimenzije su primetno manje nego ranije, pa je sada dužina svega 61.8mm, a prečnik 66.5mm. Masa od 215 grama ga i dalje čini jednim od najlakših objektiva u klasi (a i inače). Zum prsten je napravljen od gume, dovoljne je širine i relativno pristojnog hoda za cenovni rang u kojem se nalazi. To znači da ne trebate očekivati čuda, ali ni probleme prilikom rada. Konstrukcija zum mehanizma je konačno unapređena, pa je umesto arhaičnog rešenja, kod kojeg je objektiv fizički najkraći na približno 24mm (a što smo imali prilike da vidimo kod Canon, Nikon i dosta drugih objektiva ovog ranga), sada primenjen klasični dizajn, koji podrazumeva linearno izvlačenje zum cilindra, do maksimalnih 55mm. Fokus je i dalje internog tipa, što je svojevrstan nusprodukt STM (Stepper Motor) fokusnog motora, pa prednji element prečnika ø58mm ne rotira zajedno sa plastičnim fokusnim prstenom. Fokusni prsten je isturen do samog prednjeg elementa i praktično se naslanja na bajonet namenjen zonerici. Zahvalan za rad, posebno u kombinaciji sa polarizacionim (CPL) filterima, koji su na starim verzijama bili pravo mučenje za koristiti. Kako je autofokus pogonjen modernim STM motorom, obezbeđen je i FTM (full-time-manual) fokus, pa prekidač nije neophodno prebaciti na MF u slučaju da poželite da izoštravate ručno. Za ovaj aspekt korišćenja vezana je i jedna osobenost. STM objektivi podrazumevaju da direktne fizičke veze između fokusnog prstena i fokusnog mehanizma u objektivu nema, pa se svaki pomeraj ostvaruje elektronskim putem – tzv. „focus-by-wire“. U praksi, to znači da će svako manuelno pomeranje fokusnog prstena, rezultovati simultanim pomeranjem fokusnog polja, ali pomoću koračnog (stepper) motora. To takođe znači i da pomeranje fokusnog prstena na objektivu skinutom s aparata neće uroditi plodom, kao ni u situaciji kada je aparat isključen ili u „sleep“ modu.
Na žalost, skala distance i dalje nije na raspolaganju. Minimalna fokusna distanca od 25cm (meri se od ravni senzora) obezbeđuje prilično veliki faktor uvećanja od čak 0.34x (kao i kod prethodnika), odnosno 1:2.9, što će ljubitelji close-up (kvazi-makro) fotografije umeti da iskoriste. Brzina AF-a je solidna i ne čini nam se većom nego ranije, a isto se može reći i kada je tačnost u pitanju – što znači da možete očekivati više nego solidan procenat tačno fokusiranih snimaka. Objektiv spada u red varifokalnih, što podrazumeva da je za svaku promenu žižne daljine neophodno ponovo fokusirati. Još jedna od uobičajenih karakteristika jeftinijih objektiva.
Optičku konstrukciju sada čini 12 elemenata raspoređenih u 10 grupa, čime je otklonjena svaka sumnja u to da je u pitanju tek blago redizajnirani objektiv. Asferični optički element je i dalje prisutan (tirkizno označen na ilustraciji), a namenjen je suzbijanju hromatskih aberacija. Fluktuirajući element (označen crveno), koji je namenjen optičkoj stabilizaciji, nalazi se u zadnjoj polovini konstrukcije, ali opet dovoljno odmaknut od zadnjeg elementa, što bi trebalo da pozitivno utiče na efikasnost stabilizacije. Na sledećoj ilustraciji se može videti šematski prikaz optičke konstrukcije:
Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM *
„Klizna blenda“ je uobičajena za ovu klasu objektiva, a sada kreće od f/4 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/32, a sama dijafragma je sada realizovana u vidu 7 zaobljenih listića, što pozitivno utiče na kvalitet bokeha (zamućene površine van fokusne ravni).
Novi objektiv je od starog preuzeo optičku stabilizaciju četvrte generazije („IS“ oznaka u nazivu, od “Image Stabilizer“), deklarisanu na četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu (preporučena dužina ekspozicije je 1/žižna daljina objektiva, što u slučaju krop tela treba još pomnožiti sa 1.6). U slučaju potrebe za snimanjem bez pomoći optičke stabilizacije (što se preporučuje prilikom rada sa stativa), istu je moguće isključiti odgovarajućim prekidačem na telu objektiva.
Originalna namenska zonerica, oznake EW-63C, dostupna je odvojeno, kao i odgovarajuća torbica LP1016.
Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM
Treća generacija standardnog zum objektiva nam je poznata iz perioda predstavljanja EOS-a 80D. Objektiv je zamišljen kao tzv. „turistički rasponac“, u svojoj prvoj iteraciji je važio za veoma popularan komad optike, a i danas je omiljeni izbor svakome ko je teži da zaobiđe često vrlo kratki EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM.
Kao što je u nazivu i naznačeno, ovaj objektiv obuhvata raspon od 18 do 135mm, koji je na APS-C senzoru ekvivalentan rasponu 29 do 216mm na FF formatu, što obuhvata praktično sve što prosečnom turisti i/ili početniku može zatrebati. Ugao koji objektiv zahvata, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 11.5° na najdužih 135mm. EF-S prefiks označava da je namenjen isključivo APS-C aparatima, te ga na FF tela ni fizički nije moguće montirati.
Spoljne dimenzije od 96 x 77mm čine ga relativno kompaktnim, dok ga masa od 515 grama čini nešto težim, nego što je očekivano. Kvalitetom izrade ovaj objektiv možemo smestiti iznad manjeg kit objektiva, prvenstveno zbog osećaja čvrstine. Kvalitet plastike je solidan, sa dobro uklopljenim elementima, malih zazora na spojevima, uz solidnu mehaničku pokretljivost. Bajonet je metalni, a finiš je na dodir dovoljno. Zum prsten je dovoljne širine, klizi glatko i precizno, a sam mehanizam se linearno izvlači do maksimalnih 135mm.
Autofokus je pogonjen najnovijom generacijom Nano USM (Ultrasonic Motor) motora, koji je predstavljen kao daleko napredniji do sada, uključujući i STM. Od standardnog USM-a je preuzeo brzinu, a od STM-a preciznost i veoma nizak nivo buke. Ovaj model obezbeđuje i FTM (full-time-manual) fokus, što znači da se ručno doterivanje fokusa može vršiti proizvoljno, u bilo kojem trenutku, bez potrebe da prekidač bude prebačen na MF poziciju. Skala distance nije na raspolaganju, a fokus je realizovan interno, što znači da prednji element promera ø67mm ne rotira i time značajno olakšava korišćenje polarizacionih (CPL) filtera. Fokusni prsten je od tvrđe plastike, nije baš širok i ne rotira u AF modu. Minimalna fokusna distanca je 39cm (računa se u odnosu na senzor), pri čemu postiže prosečno uvećanje od 0.28x, odnosno 1:3.6. Objektiv spada u red varifokalnih, što podrazumeva da je za svaku promenu žižne daljine neophodno ponovo fokusirati.
Optičku konstrukciju čini 16 elemenata raspoređenih u 12 grupa, a šematski to izgleda kao na sledećoj ilustraciji:
Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM *
Raspon minimalnog otvora blende je uobičajen u ovoj klasi i kreće od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/36 (f/38 kada je korak blende u aparatu postavljen na 1/2EV), a dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića.
Efikasnost optičke stabilizacije poslednje generacije, implementirane i na ovom objektivu, takođe omogućava do četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. Optičku stabilizaciju je moguće potpuno isključiti u slučaju potrebe (fotografisanje sa stativa, npr.), dok ograničenje na samo vertikalnu osu (tzv. paning mod, za horizontalno praćenje cilja) nije dostupno, iako je logično očekivati ga na objektivu ovakvog raspona.
EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM je i dalje jedini objektiv koji može koristiti usluge posebnog PZ-E1 Power Zoom Adaptera, dodatka namenjenog kvalitetnijoj i fluidnijoj kontroli objektiva prilikom snimanja video zapisa.
Adapter predstavlja spoj elektro-mehaničkog tipa, koji omogućava digitalnu kontrolu objektiva. Zumiranje je moguće vršiti komandama na adapteru, baš kao na kamkorderima, pri čemu je ponuđena i kontrola brzine. U sklopu funkcija koje omogućavaju da se 77D kontroliše daljinski (žično ili bežično), adapter omogućava i potpuno automatizovano upravljanje sa (recimo) računara. Koliko je sve ovo upotrebljivo, ostaje da se vidi, ali smatramo da ograničavanje na samo jedan (i to kit) objektiv, ma kakav on bio, nije preterano logično, uprkos svim eventualnim problemima koje bi nekakav univerzalni adapter nosio sa sobom.
Pitanje dodatne opreme se ponavlja i sa 18-135 - originalna zonerica, oznake EW-73D spada u opcionu opremu, kao i odgovarajuća torbica LP1116.
SOFTVER
Ako izuzmemo par sitnica (sekciju Display, na primer), sistem menija se nije bitnije menjao. 77D nudi ukupno 15 stranica raspoređenih u 4 sekcije, koje se odnose na najbitnije aspekte funkcionisanja aparata: Shooting, Playback, Setup i Display:
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Shooting, Playback, Setup i Display
REZOLUCIJA SNIMANJA
Podešavanje rezolucije za RAW nije moguće, pa je ona raspoloživa samo u maksimalnih 24 MP (6000 x 4000). S druge strane, kod JPEG-a se može računati na čak 5 različitih rezolucija, mada samo najveće tri smatramo zaista upotrebljivima. Najveća je, naravno, i nativna – 24 MP (6000 x 4000), srednja iznosi 10.6 MP (3984 x 2656), dok je mala 5.9 MP (2976 x 1984). Dostupne su i dve najmanje rezolucije, čija nam svrha nikad nije bila sasvim jasna, ali i dalje egzistiraju u ponudi: 2.5 MP (1920 x 1280) i 0.35 MP (720 x 480).
Osim ovih redovnih, 77D nudi i posebne rezolucije i formate prilikom snimanja u LV režimu, ali su one rezervisane isključivo za JPEG format. Ponuđeni su 4:3, 16:9 i 1:1 formati. Pored toga, kvalitet JPEG-a se dodatno može definisati i kroz stepen kompresije: Fine za maksimalni kvalitet i Normal za nešto jaču kompresiju. Međusobno se razlikuju po veličini izlaznog fajla i krajnjem kvalitetu snimka.
KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA
Canon 77D nudi četiri tipa korekcija optičkih karakteristika objektiva – vinjetiranja, hromatskih aberacija, difrakcije i geometrijskih distorzija. Moguće je pojedinačno isključiti bilo koju od ovih korekcija, a da bi snimci mogli biti korigovani, neophodno je da aparat poseduje profil za korišćeni objektiv. U startu, aparat poseduje upisane profile za neke od najpopularnijih objektiva, a ukupan zbir profila koji se pomoću priložene EOS Utility aplikacije može uneti je 30.
Podrazumevano stanje za korekcije geometrijskih distorzija je isključeno, budući da ova vrsta korekcija vrši najdestruktivnije zahvate na fotografijama, pa se osim ispravljanja deformiteta koje optika unosi, krajnji snimak i iseca tako da eliminiše eventualne praznine koje su korekcijom nastale. Kao što je i očekivano, nijedna od ovih korekcija nema svoju funkciju u RAW formatu, već isključivo u JPEG-u. Raduje nas što je korekcija difrakcije našla svoje mesto u ovoj klasi, budući da je prvi put predstavljena na top modelu, EOS-u 5D Mark IV. Očekivali smo da implementacija u niže kategorije potraje, međutim, Canon je barem u ovom slučaju imao sluha, što je posebno bitno iz razloga što će upravo korisnici jednog ovakvog aparata imati najviše koristi.
BRZINA
Uvek kada testiramo aparate nižeg ranga, napominjemo da s njihove strane svaki brzinski rezultat treba smatrati premijom, budući da nisu namenjeni niti sportskom fotografisanju, niti reporterskom... praktično nijednom vidu akcione fotografije. Ipak, to ne znači da takve aparate ne možemo međusobno da poredimo ili čak sa nekim aparatima više klase. Canon 77D je tu u nezahvalnoj poziciji, s obzirom da njegova oznaka sugeriše na višu klasu od one u kojoj se realno nalazi, a isto bi se moglo reći i napredni AF sistem.
Utisci su bitno bolji nego kod prethodnika, čemu kumuje pre svega prošireni bafer. Rafal od 6 fps ne predstavlja neko naročito ubrzanje u odnosu na pređašnjih 5, ali je mnogo bolja vest to što je i bafer proširen, pa novi aparat može da snimi do 27 RAW snimaka u nizu bez usporenja, 190 JPEG i više nego sjajnih 23 snimaka RAW+JPEG kombinovano. To je daleko više nego što je mogao prethodnik! Preciznije - gotovo četiri puta više! Naravno, uslov svih uslova za postizanje ovakvih rezultata je odgovarajuća memorijska kartica, koja mora biti UHS-I klase.
Drugi aspekt brzinskog napretka je u smislu upravljanja parametrima i funkcijama. U tom smislu, 77D realno nije preterano odmakao od 760D. Da, procesor jeste za generaciju noviji, nudi neke naprednije funkcije, ali gro njih nije na raspolaganju u EOS-u 77D. S druge strane, s obzirom na klasu u kojoj se nalazi, 77D se može pohvaliti sasvim solidnim performansama, bez ikakvih iznenadnih usporenja u radu.
Aparat se odlikuje odličnom agilnošću, veoma kratkim periodima zauzetosti i prepoznatljivim rasporedom komandi kojima je lako prilagoditi se, čak i ako ih prvi put vidite. Posebno što je većinu parametara moguće menjati na više načina – što direktnim komandama na telu, što interaktivno, putem glavnog displeja. Kad već pominjemo displej, treba reći i to da se 77D može pohvaliti možda i najboljim LV režimom na nekom Canonu (a verujte – to zaista jeste podvig). I ne samo Canonu!
Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Canon EOS 77D, Test
Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.