Canon EOS 77D, Test

 

ISO TEST, JPEG

Za JPEG u ISO testu važi isto što smo naveli i u testu detalja – nekada za pažljivu obradu u RAW-u nema vremena, a nekada ni volje. U takvim trenucima je dobro znati koji su limiti aparata koji posedujemo, kako bismo parametre prilagodili situaciji, ali ne dovodeći se u poziciju da konačni rezultat bude neprihvatljiv.

ISO test u JPEG formatu uvek daje drugačije rezultate. Čak i kada je međusobni odnos nekih modela sličan u RAW komparaciji, JPEG u jednačinu unosi i element kompresije, koja se na svojevrstan način manifestuje kao oblik redukcije šuma. Tako se može desiti da se aparati potpuno drugačije pokažu u JPEG, što može biti veoma bitno za one koji svakodnevno i rado koriste ovaj format.

Pogledaćemo kakve rezultate 77D nudi na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa prethodnom generacijom klase. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:

100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez dodatne obrade i redukcije šuma (levo 77D, desno 760D):

Malo je reći da se odnos bitno nije promenio ni u JPEG formatu. Od osetljivosti senzora, preko konturne oštrine, pa do (konačno) količine šuma, dva senzora su ispoljila gotovo u potpunosti identičan odnos, kao i u slučaju RAW formata! ISO performanse novog senzora su bolje tek na ISO 25600, što smatramo gotovo beznačajnim podatkom, imajući u vidu da su snimci načinjeni na toj ISO vrednosti u startu diskutabilnog kvaliteta, pa ih je nemoguće uzimati za nekakav dokaz prednosti novog senzora nad starim.

Ključna prednost, ipak, može biti algoritam uklanjanja šuma. Njegov učinak ćemo proveriti korišćenjem dobro poznate scene:

100% kropovi sa 77D, s leva na desno – NR isključen, low, standard, strong i multishot NR:

 

Kao što smo i u prethodnom delu primetili, Canon na JPEG-u primenjuje konverziju sa uključenom redukcijom kolornog šuma, čak i onda kada je ona naizgled isključena. Na najvišim ISO vrednostima je kolorni šum ipak prisutan, ali je evidentno da ga ima prilično manje nego u slučaju RAW-a. Redukcija šuma na prvom nivou obuhvata isključivo kolorni šum, najbrže se izvodi i osim toga, destrukcija kvaliteta je minimalna. Zbog toga se preporučuje da upravo ovaj nivo bude najčešće aktivan. Srednji nivo donosi i malo jaču redukciju monohromatskog šuma, što za sobom povlači i određene kvalitativne gubitke, mahom na višim ISO vrednostima. Do ISO 1600, uticaj na detalje nije suviše naglašen, ali je iznad te vrednosti već dovoljan da je upotreba redukcije preporučljiva samo u izuzetnim situacijama. Najjači nivo redukcije je mnogo agresivniji, pa se to održava na pad mikrokontrasta i oštrine čak i na nižim ISO vrednostima. Na višim ISO vrednostima se teško može govoriti o detaljima, pošto isti prelaze u nešto nalik akvarelu.

Multishot NR, kao zaseban oblik redukcije šuma, donosi rezultat koji je bez sumnje bolji od konvencionalnog čišćenja u realnom vremenu, ali uz danak koji podrazumeva više potrošenog vremena i nemogućnost fotografisanja u pokretu. Što se samog rezultata ove funkcije tiče, nismo sasvim zadovoljni marginom koju pruža, ali se grubo može reći da je krajnji efekat približan dobitku od 1 EV, ali uz uključen srednji stepen redukcije. U prevodu, šuma ima manje nego što naznačena ISO vrednost sugeriše, ali ima manje i detalja. Istina, ne baš kao što klasična redukcija može da „ispegla“ snimak. Konačno, multishot NR se može koristiti, a koliko je svrsishodan u realnom radu, teško je proceniti, s obzirom da veliku ulogu u njegovoj upotrebljivosti igra raspoloživo vreme.

Ako je redukcija šuma neophodna, držite se najnižeg i, samo izuzetno, srednjeg nivoa. Najviši treba izbegavati po svaku cenu, jer osim što degradira fotografiju do neprepoznatljivosti, zahtevan je i po pitanju resursa, pa se često može desiti da i po par sekundi aparat bude neupotrebljiv, zbog primene redukcije šuma. Ovo posebno važi u slučaju da se odlučite na multishot NR.