Canon EOS 5D Mark III Test

KIT OBJEKTIV

Uobičajeno je da aparati klase tzv. „potrošačkih“ budu ponuđeni sa jednim ili više objektiva u tzv. „kitu“, što omogućava nabavku po bitno povoljnijoj ceni od one za koju se sam objektiv može posebno nabaviti. Iako 5D Mark III ne spada u takva tela (naročito svojom cenom), uz njega se, kao i uz sve generacije EOS-a 5D, nudi i kit objektiv, dobro poznati EF 24-105mm f/4L IS USM. 

Canon EF 24-105mm f/4L IS USM

Canon EF 24-105mm f/4L IS USM spada u kategoriju standardnih objektiva, a u pitanju je zum solidnog raspona i odličnih optičkih kvaliteta. Iako je u vreme promocije modela 5D Mark II bilo sumnji o nedovoljnom optičkom potencijalu da isprati zahtevnost novog senzora visoke rezolucije, tadašnji testovi su pokazali da se svojim optičkim performansama i dalje uspešno drži u novoj ulozi. Pošto se termin „kit“ pogrešno vezuje za objektive jedva prihvatljivih optičkih performansi, treba reći da EF 24-105mm f/4L IS USM nikako ne treba povezivati sa takvim predubeđenjima. Prvo jer termin „kit“ nije nužno vezan za loše objektive (ovo je u poslednje vreme posebno netačno tumačenje), a drugo jer ovaj konkretni objektiv ni izdaleka ne zaslužuje bilo kakvo potcenjivanje. „L“ oznaka u nazivu ukazuje na to da se radi o posebnoj seriji Canon objektiva, namenjenoj prvenstveno naprednijim korisnicima, odnosno svima koji od objektiva žele više od proseka, bilo da su u pitanju optičke performanse, bilo da su u pitanju mehaničke karakteristike, odnosno izrada.

Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF 24-105mm f/4L IS USM*

Spoljašnje dimenzije objektiva su 107mm x 83mm, a masa je 670g, zbog čega 24-105 važi za objektiv relativno kompaktnih dimenzija za svoj raspon. Unutar kvalitetno izrađenog, zaptivenog zuma, nalazi se optička konstrukcija od 18 elemenata, razvrstanih u 13 grupa, zajedno sa 3 asferična elementa. Fiksna blenda maksimalnog otvora f/4 i minimalnog f/22, sastoji se iz 8 zaobljenih listića. Autofokusni sistem je interni, USM tipa, što znači da je brz i nečujan, a obezbeđuje i FTM (Full-Time-Manual) fokus, što znači da za manuelno fokusiranje nije neophodno prebaciti prekidač u MF položaj (posebno zgodno u kombinaciji sa LV-om i snimanjem sa stativa), a prednji element ne rotira u toku fokusiranja. Minimalna fokusna distanca je 45cm, pri čemu se postiže faktor uvećanja od približno 1:4 (0.25x).

Raspon od 24 do 105mm (na APS-C senzoru je ekvivalent 38-168mm) gotovo da je savršen za full-frame senzor. Obezbeđuje vidno polje od 84° na širem, do 24° na dužem kraju i zahvata sve od širokog do tele područja – ukratko, pravi all-around objektiv. Zum mehanizam je izveden u vidu jednog cilindra i vrlo je mekog hoda. Podržani su filteri prečnika ø77mm, a vinjetiranje na najširem kraju neće proizvesti ni nešto deblji CPL filteri.

Ovaj objektiv je opremljen poznatom Canonovom izvedbom optičke stabilizacije (Image Stabilizer), što IS sufiks u nazivu i označava. Zvanično se navodi da IS ovog objektiva može da obezbedi 3 blende dužu ekspoziciju iz ruke, što se otprilike poklapa i sa iskustvima tokom testa.

U paketu sa objektivom stiže uputstvo, namenska zonerica oznake EW-83H i mekana torbica LP1219.

GRIP

Novi dizajn tela podrazumeva i redizajniran grip, oblikom daleko prilagođeniji dizajnu samog aparata, nego što je to ranije bio slučaj. BG-E11, kako glasi naziv novog gripa namenjenom EOS-u 5D Mark III, nije doneo previše novosti, a one koje postoje su mahom konstrukcionog tipa. Tako je novi grip nastavio nedavno uvedeni trend da se baterije u baterijski grip polažu uzdužno, pa se to prenelo i na celokupni dizajn, daleko prijemčiviji i udobniji, nego što je to do sada bio slučaj sa 5D i 5D Mark II. Komande su, ne treba imati sumnje, iste kao i do sada, s tim da je glavni nedostatak – izostanak osmosmernog džojstika, sada eliminisan u samom startu, integrisanjem krstastog tastera u središte zadnjeg kontrolnog točka na telu, čime je i ergonomija, iako na jednoj strani delimično narušena, na drugoj značajno unapređena. Upotrebljeni materijal je isti kao i za ostatak tela, a u paketu se dobija umetak za AA baterije, kojima se, u slučaju nužde, može premostiti nedostatak energije u LP-E6 punjivim baterijama.

Kao i na većini ostalih gripova istog proizvođača, pored osnovnih komandi, okidača i prednjeg kontrolnog točka, na gripu postoje AF-ON, AE-Lock/FE-Lock tasteri, kao i komanda za selekciju svih tačaka. Prekidač za eventualnu potrebu isključivanja komandi na gripu, nalazi se neposredno do rotacionog zatezača gripa. 

SOFTVER

Canon 5D Mark III donosi nešto drugačiju organizaciju menija. I dalje su opcije grupisane po stranicama, obojenim različitim bojama, s tim što se navigacija kroz njih ovaj put odvija unutar pojedinačnih grupa, pa tako imamo ukupno šest glavnih stranica, od kojih je poslednja korisnička, namenjena organizaciji najkoriščenijih opcija po želji korisnika, a ostalih pet obuhvata opcije grupa Shooting, Autofocus, Playback, Setup i Custom Functions:

  
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Shooting, AF, Playback, Setup, Custom Functions i MyMenu – korisnička stranica

REZOLUCIJA SNIMANJA

Definisanje kvaliteta snimka je moguće nezavisno za RAW i JPEG formate. RAW je ponuđen u tri rezolucije: maksimalnoj od 22.1 MP (5760 x 3840), srednjoj mRAW od 10.5 MP (3960 x 2640) i najmanjoj sRAW u 5.5 MP (2880 x 1920). JPEG je na raspolaganju u znatno većem broju rezolucija i stepena kompresije. Ima ih čak pet u formatu 3:2, a najveća rezolucija je takođe punih 22.1 MP (L; 5760 x 3840). Ponuđena je u dva nivoa kvaliteta - višem i nižem, čija se veličina fajla razlikuje otprilike dvostruko. Sledeće dve niže rezolucije, M (medium) od 8.8 MP (3840 x 2560) i S1 (small 1) od 5.5 MP (2880 x 1920), dostupne su takođe u dva stepena kompresije, a poslednje dve su namenjene web prikazu i veličine su svega 2.5 MP (S2; 1920 x 1280), odnosno 0.35 MP (S3; 720 x 480) u samo jednom nivou kvaliteta. Kao što smo pomenuli u delu testa koji se bavi režimom „živog prikaza“, u njemu je moguće koristiti i neke dodatne rezolucije, koje se dobijaju promenom razmere snimanja, sa standardnih 3:2 na 4:3, 16:9 ili 1:1. Međutim, te rezolucije nisu ponuđene van LV režima, pa ih ne smatramo naročito korisnima.

OPTIČKE KOREKCIJE

Opcija koju smo ranije poznavali po korekciji vinjetiranja, sada je proširena i mogućnošću uklanjanja hromatskih aberacija, što je na Canon DSLR-ovima novina, koja seže tek od nedavno. „Vinjetiranje“, tj. pad periferne osvetljenosti kadra, čest je problem prosečnog objektiva, izražen različito od modela do modela. Iako je u post-procesu vrlo jednostavno ublažiti ovu pojavu, opcija automatske korekcije može biti vrlo zgodna kada se koristi JPEG format, a Canon ju je u svojim aparatima implementirao pod nazivom „Peripheral Illumination Correction“. Sistem rada je vrlo jednostavan i podrazumeva mogućnost uklanjanja vinjeta po želji, parametrima koje aparat očitava iz interne baze aparata. Ista pravila važe i za novouvedeno uklanjanje hromatskih aberacija. Aparat ih uklanja skoro bez tragova, a da bi to bilo moguće, potrebno je importovati profile za željene objektive. Inicijalno su uneseni parametri za par desetina Canon objektiva, a lista može sadržati ukupno 40 modela, koje je potrebno importovati pomoću priložene EOS Utility aplikacije.

AUTO LIGHTING OPTIMIZER

Opcija koja služi održanju balansa između senki i jače eksponiranih delova fotografije, tako da se prosvetljavanje tamnijih partija fotografije obavlja bez narušavanja detalja u svetlijem delu spektra, očekivano je implementirana i u EOS-u 5D Mark III. Nivoa optimizacije ima tri, a primenjuje se na snimke u JPEG formatu. Ukoliko snimate u RAW-u, naknadna primena ove opcije je moguća korišćenjem priložene aplikacije Digital Photo Professional. Njen učinak smo analizirali i na primeru ranijih aparata, a ponovićemo i sada:

Demonstracija Auto Lighting Optimizer opcije, s leva na desno: isključena, low, standard i strong intezitet

Kao što se iz priloženog može videti, uticaj algoritma je mahom okrenut delovima snimka koji su u senci. Oni bivaju prosvetljeni i tako sem sa znatno manjom potrebom za naknadnom obradom, mogu dobiti rezultati koji već iz aparata pružaju dojam šireg dinamičkog raspona, uprkos činjenici da je originalni snimak rađen u vrlo nepovoljnim uslovima (jak kontrast). Na ovaj način se mogu izbeći i poznate situacije sa „pregorelim“ (preeksponiranim) nebom, zbog merenja čije je težište bilo na tamnijem delu kadra, tako što se merenje obavlja na bolje osvetljenim delovima, a tonalitet celog snimka ostaje u balansu.

Nakon dužeg perioda korišćenja na raznim aparatima, u različitim uslovima i sa širim dijapazonom parametara, moramo skrenuti pažnju da ovu funkciju nije zgodno koristiti non-stop, jer se primenjuje korišćenjem konstantnih vrednosti, što u određenim situacijama može uzrokovati pojavu prejakog prosvetljavanja i potenciranja sivih tonova nad crnima, čak i tamo gde za tim nema potrebe. Rezultat mogu biti fotografije narušenog kontrasta i upitnog kolorita. Dobro osunčane scene, bez prejakih površina u senci, spadaju upravo u takve scene, neadekvatne za upotrebu ALO efekta. S druge strane, postoje i situacije koje prosto vape za jačim intezitetom prosvetljavanja, pa se dešava da čak ni maksimalna vrednost (strong) ne obezbeđuje dovoljno jak intezitet zahvata.

ALO je sasvim korisna funkcija, ali uz umereno, posebno ciljano korišćenje. Ukoliko njene usluge koristite prečesto i u neadekvatnim uslovima, velika je verovatnoća da od zicer situacija dobijete tek prosečne fotografije, gledano u strogo tehničkom smislu. Kao i do sada, opcija Auto Lighting Optimizer se ne može koristiti u kombinaciji sa Highlight Tone Priority opcijom, budući da su im funkcije u nekoj vrsti kolizije.

HDR MODE

High-Dynamic-Range ili HDR, kako je poznatiji, predstavlja efekat dobijanja širokog dinamičkog raspona, kombinovanjem kritičnih tonova sa najmanje tri snimka. Do pre nekog vremena, ovaj zahvat je bio moguć isključivo u naknadnoj obradi snimaka koji su snimljeni u većem rasponu blendi. Danas takva opcija, istina – i dalje na rudimentarnom nivou, postoji i u internoj obradi novijih DSLR-ova. 5D Mark III poseduje HDR opciju koja efekat postiže uzastopnim snimanjem tri fotografije, a detalje samog procesa je moguće podesiti u zasebnom delu menija. 

Tako od podešavanja imamo mogućnost podešavanja raspona blendi koji dozvoljava do ±3EV, a može biti i automatski kontrolisan, kada će aparat, u zavisnosti od uslova rada, sam odrediti najprikladniju vrednost. Pored toga, HDR mod sadrži opcije za automatsko poravnanje niza od tri snimka, koje omogućava da se snimanje HDR-a odradi i bez stativa. Opcija Effect služi za naknadnu obradu u aparatu, koja će rezultujućoj fotografiji dodati neki od pet kolornih efekata i na taj snimak učiniti delimično unikatnim, a korisnik može izabrati da li će HDR mod ostati konstantno aktiviran ili će se gasiti nakon jednog urađenog snimka u toj tehnici. Ponuđena je i opcija zapisivanja originalnih snimaka na karticu, bez obzira da li je kao format izabran RAW, JPEG ili oba. Pogledajmo jedan klasični primer HDR-a koji možete očekivati:

Snimak načinjen na klasičan način (levo) i rezultat HDR funkcije sa maksimalnom (3EV) razlikom u ekspoziciji (desno)

Svima je verovatno jasno da se od ovoga ne može očekivati rezultat u rangu specijalizovanih alatki, ali da tu i tamo može poslužiti svrsi. Naravno, ukoliko ikakvu svrhu uspete da pronađete na jednom aparatu ove kategorije.

RAW IMAGE PROCESSING

Opcija kojom se snimci u RAW formatu mogu obraditi bez potrebe za prebacivanjem fotografija na računar, zove se RAW Image Processing. Jedini i osnovni uslov da bi fotografije mogle biti obrađene je da budu napravljene u nekom RAW formatu, te da RAW bude snimljen u maksimalnoj rezoluciji, jer obrada u aparatu nije moguća za mRAW i sRAW rezolucije. Svaki snimak je moguće obraditi u više varijanti, a nakon završene obrade, fotografija će biti snimljena pod drugim imenom. Korekciju je moguće izvršiti za većinu bitnih parametara, interaktivno, tako da je uticaj svake opcije istovremeno vidljiva na displeju. Ponuđena je osvetljenost (brightness, ekvivalent korekcije ekspozicije u klasičnom RAW procesoru), balans bele, kolorni stil, Auto Lighting Optimizer, stepen redukcije šuma, izlazna rezolucija i kvalitet rezultujućeg JPEG-a, kolorni prostor, vinjetiranje, korekcija perspektivnih izobličenja i uklanjanje hromatskih aberacija. Kao i za implementaciju automatske korekcije vinjetiranja, i poslednje dve korekcije (perspektivne i hromatske aberacije) zahtevaju prisustvo parametara vezanih za odgovarajući objektiv, u internoj bazi aparata, koja se jednostavno ažurira priloženom aplikacijom EOS Utility..

BRZINA

Digic 5+, procesor koji je premijerno uveden top-modelom ovog proizvođača, EOS-1D x, našao je svoje mesto i u EOS-u 5D Mark III. Osim veće brzine, kojom se mora nahraniti apetit novog senzora i sveukupne performanse aparata, novi procesor se mora izboriti i sa nekim novim funkcijama, koje ranije nisu postojale.

Kada su brzina i odziv aparata na komande u pitanju, naivno je očekivati da bi tu moglo biti nekih iznenađenja. 5D Mark III je ozbiljno brz aparat. Nakon što ga uključite, već samim primicanjem kažiprsta okidaču, aparat je spreman za rad. Odziv na komande je trenutan, a jedino u režimu pregleda snimaka postoji malo kašnjenje kada serijski „premotavate“ fotografije. Takođe, slično smo primetili i u slučaju zumiranja snimka, što i nije čudo, imajući u vidu rezoluciju snimaka. Shutter Lag, odnosno zadrška koja nastaje od trenutka pritiskanja do trenutka beleženja fotografije, takođe je izuzetno mala, iznosi svega 120 milisekundi!

Sistem autofokusa je u celini izuzetno brz, ali zato je njegova suprotnost autonomni kontrastni AF u LV režimu, koji će vas, osim ukoliko ste baš debelih živaca, prilično iznervirati u situacijama kada vremena nemate na pretek.

Rafal (burst) je na ovom modelu drastično unapređen u odnosu na gotovo penzionersku brzinu dve prethodne generacije EOS-a 5D i sada dostiže više nego respektabilnih 6 fps. Istina, sam rafal ne znači baš mnogo ukoliko nije podržan dovoljno velikim baferom. Kuriozitet je da brzina punjenja/pražnjenja bafera nije jednaka za oba memorijska slota, a performanse jasno favorizuju stariji i, u ovoj klasi poželjniji, standard – Compact Flash. Tako će maksimalna brzina od 6fps sa najbržim CF karticama biti održana do maksimalnih 16 RAW ili 7 RAW+JPEG kombinovano, dok će sa JPEG-om aparat nastaviti da okida dok god ima prostora na kartici. Kada se bafer prepuni, aparat će nastaviti da okida brzinom od oko 3fps za RAW i oko 2fps za RAW+JPEG. Pražnjenje bafera nakon prestanka okidanja je prilično brzo i traje svega par sekundi, pa je aparat veoma brzo raspoloživ za sledeću seriju. Kada su SD kartice u pitanju, primetili smo pomalo čudno ponašanje – iako je brzina rafala jednaka (ili barem slična), kao i maksimalan broj snimaka koje je sukcesivno moguće snimiti pre usporenja, okidanje nakon punjenja bagera se višestruko usporava i pada na oko 1fps, što je zaista sporo, i ponovljen test sa nekoliko različitih kartica govori da čak ni one najbrže ne uspevaju da dostignu, pa ni da se primaknu performansama CF kartica. Kako aparat poseduje i sporiji rafal sa oko 3fps, bafer će sa njim u kombinaciji obezbediti skoro dvostruko više snimaka bez usporenja, što je i logično.

Sve u svemu, možemo zaključiti da je 5D Mark III prilično brz aparat, a ukoliko želite apsolutni maksimum, najbolje je bazirati se na CF karticu kao primarnu, a SD kao sekundarnu, koja će odvajati JPEG format ili video zapis i time obezbediti nekakav optimum performansi.