Canon EOS 5D Mark III Test

REZIME

Sećate li se priče s početka testa i stare izreke o željama? 

Sigurni smo da su sujeverni među nama verovatno doživeli katarzu shvativši da su sami sebi krivi što je Canon EOS 5D Mark III upravo ovakav, a ne nekakav drugačiji. Iako ne sumnjamo da ima i takvih, istina je mnogo prizemnija, jer se od 5D kad-tad očekivalo da postane ovakav kakav je sada. Činjenica da je 5D oduvek bio „grom“ po pitanju senzora i prilično „nejak“ kada su sportske osobine u pitanju, otvara opravdano pitanje da li je ovakav drastičan i kratak rez bio neophodan, jer iako je pružio mnogo, mora se priznati da je neke potencijalne kupce i razočarao. Pre svih, one koji su u „petici“ oduvek videli samo senzor. Vanserijski, bez dileme. Da je senzor u novom 5D odličan, u to zaista ne treba imati sumnji. Najzad, i utvrdili smo to u testu čijem se kraju bližimo. Ali, kako je taj boljitak na ISO 100 manje/više simboličan, svi oni čiji je rad bio (i još uvek je) okrenut studiju, s pravom se pitaju „da li je sve ovo vredno ulaganja ne male cifre koja se za novo telo traži“ i da li je umesto toga Canon mogao da ponudi neku bitno veću rezoluciju“?

I kao i kod milion drugih, sličnih nedoumica, tako i ova priča ima dve strane. „Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“ obično izgovaramo u trenucima kada ne možemo da objasnimo neku neverovatnu promenu, a u ovom slučaju možda i najbolje opisuje efekat metamorfoze koju je 5D doživeo kroz svoju treću iteraciju. Novi, premda rezolucijom tek došminkani senzor sada prate izuzetne ISO performanse, još izuzetniji sistem autofokusa i tražilo kojem se baš ništa ne može zameriti, brzina, kvalitet izrade i još sijaset korisnih i manje korisnih funkcija. Argumenata „za“ je sasvim dovoljno“, pogotovo za nekog ko je iz Canon lože dugo čekao neki nedosanjani D700. S druge strane, oni koji su od 5D Mark III očekivali nekakvu Canon varijantu Nikonovog D800, ostali su razočarani, jer 5D Mark III jednostavno nije aparat kojem je u Canon gami namenjena pozicija jeftinog rezolucijskog lidera, inventara skoro svake torbe u vlasništvu fotografa koji pretežno snima u studiju ili pejzaže.

Prosto, treba se pomiriti sa tim da u jednostavno više nisu u pitanju isti koncepti. I pored sugestivnog imena, 5D Mark II i Mark II su potpuno različiti. Toliko da bi u nekoj varijanti verovatno mogli biti razdvojeni jazom od još cele jedne klase između. I, kad bolje pogledate, benefit ipak nije mali. U manjem pakovanju je tržištu ponuđena superiorna verzija EOS-1Ds Mark III, svojevremenog kralja koji zvanično još nije dobio zamenu, a kako se čini i neće u skorije vreme.

Stavimo li na crtu sve što smo dobili i sve što smo izgubili, videćemo da na ovoj drugoj strani uslovno ostaje samo niska cena, ako ne zaboravimo da ona ni u slučaju originalne, stare „petice“, koja datira iz 2005. godine, nipošto nije bila skromna u ono vreme. A na strani dobitaka je praktično sve ostalo, uključujući i taj sporni senzor. Da, sigurni smo da postoje oni koji su hteli 40+MP CMOS pomoću kojeg će sebi obezbediti alat u više narednih godina. Ali, kao i u slučaju svega ostalog, realnost i očekivanja se često ne ukrštaju, a na nama je da se tome prilagodimo ili usvojimo drugačije rešenje. Ono što je u ovoj celoj priči istinski zanimljivo je pokazatelj da razne diskusije po internetu nisu uludo protraćeno vreme i da se ponekad od strane velikih korporacija itekako osluškuje reč javnosti. Kada malo vratimo film i shvatimo da najglasniji diskutanti upravo i jesu oni kojima je glavna zamerka EOS-u 5D Mark II bio upravo koncept tromog aparata, uopšte ne čudi što je Canon najžešće odgovorio upravo na takve vapaje.

Kome je namenjen?

Pre svega onima koji već dovoljno dugo priželjkuju Canonovu verziju Nikona D700, upakovanu u još bolji paket, boljeg autofokusa, boljeg senzora više rezolucije i performansi dostojnih top modela oba proizvođača, pogotovo kada je AF u pitanju. Zgodna je prilika i za one koji su odlučili da preskoče 5D Mark II i sačekaju neku bolju priliku. Ne verujemo da će bolju priliku u skorije vreme imati, jer je 5D Mark III aparat kojim se može bukvalno sve – od reporterske fotografije, venčanja, sportskih manifestacija, studija, pa i turističkog fotografisanja. Ograničenje može biti nametnuto jedino specifičnim zahtevima ili mentalnim limitima, često oblikovanim uticajima marketinških agencija. Surovo ili ne, Nikon je pokazao da se od 5D Mark III može napraviti bolji aparat za neke namene. I oni koji se u tome pronalaze, svoju su tranziciju odavno napravili. Sigurno je da mnogi, kojima je D800 delovao kao rešenje svih problema, na kraju ipak nisu prešli na konkurentski sistem. Da li je u pitanju samo inertnost ili racionalnost, manje je bitno, ali itekako jeste razlog za prst na čelo od strane odgovornih u Canon-u, jer, nekako se čini da je 5D Mark III trebao poneti drugačije ime, a možda je i rezolucijska razlika u odnosu na prethodnika ipak mogla biti veća. Bilo kako bilo, test završavamo uz konstataciju da smo i sami u početku bili skeptični, a da smo tokom ovog verovatno najobimnijeg testiranja do sada, našli zajednički jezik sa apratom i uspeli da pre svega sami sebi, a onda (nadamo se) i svima drugima, dokažemo da je EOS 5D Mark III hrabar iskorak ka pravoj evoluciji, pre nego u višesezonsko podgrevanje bajatog hleba, na šta razvoj malih Canon aparata odavno liči.

Ako očekujete FF DSLR koji će zameniti srednji format (MF) ili vam ga obezbediti u jeftinijem pakovanju, bojimo se da ovaj aparat nije rešenje za vas. Ima boljih za tu namenu. Ako pak očekujete univerzalnu spravu, sposobnu za realizaciju svih fotografskih zadataka i žanrova, i uz performanse koje vas praktično nikad neće izdati... ne tražite više... takav aparat postoji i zove se Canon EOS 5D Mark III.

Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-Visoka količina detalja;
-Vrhunske ISO performanse;
-Pouzdani, 63-zonski iFCL sistem merenja svetla;
-Kvalitetna izrada i zaptivenost;
-Odlična ergonomija i raspored komandi
-AF bez premca;
-Sistem elektronskog poravnanja aparata u dve ose;
-Brzina;
-FullHD video u 24/25 i 30fps sa mogućnošću izbora načina kompresije;
-Manuelna kontrola snimanja zvuka u video modu;
-Dobra autonomija;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;

MOGLO JE BITI BOLJE:

-Brzina sinhronizacije blica od 1/200s;
-CDAF i dalje prilično spor;

U prilogu pružamo originalni set uputstava za Canon EOS 5D Mark III, na engleskom jeziku, u PDF formatu, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Canon EOS 5D Mark III Uputstvo na engleskom