Canon EOS 5D Mark IV, Test

ISO TEST, JPEG

Za JPEG u ISO testu važi isto što smo naveli i u testu detalja – nekada za pažljivu obradu u RAW-u nema vremena, a nekada ni volje. U takvim trenucima je dobro znati koji su limiti aparata koji posedujemo, kako bismo parametre prilagodili situaciji, ne dovodeći se u poziciju da konačni rezultat bude neprihvatljiv.

ISO test u JPEG formatu uvek daje drugačije rezultate. Čak i kada je međusobni odnos nekih modela sličan RAW komparaciji, JPEG u jednačinu unosi i element kompresije, koja se na svojevrstan način manifestuje kao neki oblik redukcije šuma. Tako se može desiti da se aparati potpuno drugačije pokažu u JPEG, što može biti veoma bitno za sve one koji svakodnevno i rado koriste ovaj format.

Pogledaćemo kakve rezultate 5D Mark IV nudi na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim suparnikom. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:

100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez dodatne obrade i redukcije šuma (levo 5D Mark IV, desno 5D Mark III):

Kao i u slučaju EOS-a 6D i 5Ds/5Ds R, Canon je u svoj novi aparat implementirao nešto efikasniji algoritam unutrašnje redukcije šuma, čak i kada je ona deklarativno isključena. Kao i u slučaju poređenja u RAW formatu, razlike među aparatima su naizgled male, ali u praksi bivaju prilično lake za primetiti. Kontrola kolornog šuma je bitno bolja na novom aparatu, a posebno kada se u obzir uzme rezolucija. Očuvanje detalja je takođe vidljivo bolje, mada je to najuočljivije na ISO vrednostima iznad 25600.

Ukoliko postoji potreba za jačom internom redukcijom šuma, Canon 5D Mark IV je nudi u čak 4 nivoa. Tri su klasične redukcije šuma, dok je poslednja rezervisana isključivo za JPEG upis (RAW mora biti deaktiviran), zove se Multi-shot noise reduction i predstavlja svojevrstan oblik bracketing-a kojim se iz četiri snimka u nizu, analizom i blendingom dobija (barem u teoriji) čistiji snimak, ali uz danak brzine rada i obaveze rada sa stativa.

100% kropovi sa 5D Mark IV, s leva na desno – NR isključen, low, standard, strong i Multishot NR:

Do ISO 800, a moglo bi se čak reći i ISO 1600, uticaj redukcije šuma na detalje je minimalan. Iznad te vrednosti, na ISO 3200, uticaj je relativno blag na najnižem stepenu redukcije, neproporcionalno jak na srednjem i gotovo besmisleno agresivan na najvišem. Interesovalo nas je kako se pokazao Multishot NR, izveden korišćenjem višestruke ekspozicije, ali moramo priznati da ni ovaj put nismo impresionirani. Njegova prednost bi navodno trebala biti odlična borba za šumom, uz minimalan gubitak detalja, a u praksi ispada da šuma zaista ima najmanje, ali zajedno sa detaljima kojih jedva da ima. Barem na najvišim ISO vrednostima. Zbog toga ova opcija po svom učinku veoma podseća na maksimalni intenzitet algoritma klasične redukcije. ISO 6400 se može koristiti na prvom i veoma retko drugom stepenu redukcije, dok se za ISO12800, i pored veće količine šuma, možda ipak treba držati samo najslabijeg intenziteta, kako konačni rezultat ne bi poprimio izgled akvarela.

Multi-shot NR nas nije impresionirao. Ako izostavimo činjenicu da je veoma nepraktičan za upotrebu, jer nije dostupan kroz uobičajeni sistem podešavanja redukcije šuma, već kao zasebna opcija, te da se izvodi iz četiri ekspozicije, koje se potom spajaju u aparatu uz dodatno vreme za obradu, ni krajnji efekat svega toga nije nešto zbog čega bi bilo ko imao računa da žrtvuje vreme i (posebno) bateriju, čiji se kapacitet neizostavno smanjuje zbog većeg angažovanja centralnog procesora. Ako je redukcija šuma neophodna, preporučujemo korišćenje uobičajene opcije, a ako to ne zadovoljava potrebe, bojimo se da je obrada RAW fajla jedino pravo rešenje. Eventualno – interpolacija, o kojoj će više reči biti u narednom poglavlju testa.