Canon EOS 5D Mark IV, Test

DETALJI, JPEG

Primarni format je obično diktiran fotografskim žanrom, ali se generalno RAW smatra osnovom u DSLR svetu. Kad god ima dovoljno vremena za obradu, bolje je osloniti se na RAW. Međutim, šta raditi kad vremena nema? To su generalno sve one situacije koje zahtevaju brz rad, obradu gotovo u potpunosti isključuju i ne štede memorijski bafer. Ukoliko resursa za obradu manjka, što u kombinaciji sa senzorima visoke rezolucije naročito može biti slučaj, JPEG postaje jedini izbor!

Baš zbog takvih scenarija, sprovešćemo i mali test detalja u JPEG formatu, poredeći iste modele aparata. U prethodnom bloku smo videli da JPEG iz 5D Mark IV nije loš, mada i ne briljira kvalitetom da bi se u nekom momentu mogao porediti sa RAW-om. Ipak, ako je JPEG jedino rešenje, dobro je znati koji su dometi aparata kojim se radi.

Iskoristili smo istu scenu, a snimci su nastali u istom momentu kada i RAW:

Snimci u punoj rezoluciji: 5D Mark IV i 5D Mark III

JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade: 

Ovde je situacija malo drugačija u odnosu na ono što smo videli u RAW testu, a najveće razlike su u gubitku prednosti koju ima 5D Mark IV. Prednost novog aparata i dalje postoji, ali više nije ubedljiva u meri u kojoj je to bila u RAW formatu. Izgubljena je oštrina, deo mikrokontrasta, dok je ukupan kontrast možda i suviše naglašen. Kolorne razlike su i dalje uočljive, čime stavljamo tačku na pitanje RAW konverzije – razlike su definitivno u samom internom procesiranju, budući da su svi uslovi i parametri potpuno identični.

Uporedićemo još jednom RAW i JPEG, ovaj put u studijskim uslovima: 

Kontrolisani uslovi potenciraju malo očiglednije kvalitativne razlike među formatima, sa nedvosmislenom prednošću RAW-a u pogledu detalja, oštrine, mikrokontrasta i kolornog balansa. Verujemo da bi pažljivim korekcijama parametara kolornih stilova, jaz između proste RAW konverzije i JPEG-a iz aparata mogao biti manji, ali ne i dramatično.

Canon 5D Mark IV na raspolaganju ima klasično interno oštrenje, ali i dodatne opcije Fineness i Threshold, kojima se može podesiti radijus i uticaj na naglašavanje kontura. Korišćenjem samo osnovnog setovanja na skali od 0 do 7 (podrazumevani stepen je 3), uticaj internog oštrenja je kao na isečcima u nastavku: 

Od pozicije isključenog oštrenja (0) do maksimalnog intenziteta (7) obično se može videti linearni rast efekta oštrenja. Kod 5D Mark IV je ovo pravilo donekle narušeno, jer je razlika između isključenog oštrenja i njegovog minimalnog intenziteta (1), daleko veća nego međusobne razlike ostalih vrednosti. Većini ovo neće biti od naročitog značaja, tim pre što će oni kojima je bitno ionako posegnuti za RAW formatom. Ipak, ukoliko imate potrebe za preciznijim podešavanjem oštrine JPEG-a, 5D Mark IV će biti vredan saradnik, jer na ovom polju nudi daleko više nego što nudi bilo koji drugi aparat. Ako na uobičajenu skalu oštrenja od 0 do 7, dodamo i podešavanje radijusa (fineness) i suzbijanja artefakta (threshold), dobijamo veoma preciznu kontrolu oštrenja. Na sve to, funkcija korekcije difrakcije je dodatni nivo kontrole, koji osim pukog oštrenja, donosi i anuliranje efekta AA filtera. I dalje smo ubeđeni da je fizičko uklanjanje ovog filtera najbolje rešenje, ali se u Canonu očigledno ne slažu.

Podrazumevani nivo (3) oštrenje vrši veoma konzervativno, bez ikakvih tragova koji bi ukazivali na neke negativne efekte. Slično se može reći za nivo 4, dok nivo 5 već balansira na granici prihvatljivog. Na šestom podeoku se javljaju nepoželjne konture koje naglašavaju granice između dve susedne površine. Nivo 7 je već previše. Kao i za sve druge zahvate, princip umerenog je ipak univerzalan.