Canon EOS 5D Mark IV, Test

KIT OBJEKTIV

Uobičajeno je da aparati klase tzv. „potrošačkih“ budu ponuđeni sa jednim ili više objektiva u tzv. „kitu“, što omogućava nabavku po bitno povoljnijoj ceni od one za koju se sam objektiv može posebno nabaviti. Iako 5D Mark IV ne spada u takva tela (naročito svojom cenom), uz njega se, kao i uz sve generacije EOS-a 5D, nudi i kit objektiv. Uprkos slutnjama da bi to mogao biti nedavno predstavljeni EF 24-70mm f/4L IS USM, izbor je pao na naslednika već čuvenog i dobro poznatog EF 24-105mm f/4L II IS USM. Pogledajmo o kakvom se objektivu radi.

Canon EF 24-105mm f/4L IS II USM

Canon EF 24-105mm f/4L IS II USM verovatno spada u red najočekivanijih kit objektiva današnjice. Iako je i njegov prethodnik slovio za veoma kvalitetan komad optike, često je bio osporavan poslednjih godina, otkako je rezolucija nezaustavljivo krenula da raste. Očekivanja su velika, jer nije tajna da je prva generacija ovog objektiva L serije spadala u red najprodavanijih, kako zbog svoje univerzalnosti, tako i zbog činjenice da su mnogi 35mm Canon DSLR-ovi upravo sa njim u paketu bili nuđeni.

Canon EF 24-105mm f/4L IS II USM spada u kategoriju standardnih zumova, a u pitanju je objektiv veoma primamljivog raspona i odličnih optičkih kvaliteta. Iako je u vreme promocije modela 5D Mark II bilo sumnji o nedovoljnom optičkom potencijalu EF 24-105mm f/4L IS USM da isprati zahtevnost novog senzora visoke rezolucije, tadašnji testovi su pokazali da on i dalje ima potencijala i da se i dalje uspešno drži u novoj ulozi. Međutim, sa dolaskom EOS-a 5Ds/5Ds R, pritisak na optiku starog L kita je rastao, što je neumitno postavilo pitanje naslednika. Novi EF 24-70mm f/4L IS je već bio tu, ali se nekako nikada nije nametnuo kao očigledan naslednik, budući da im raspon nije isti, a stari 24-105 je i dalje stajao na listi aktuelnih u Canon ponudi.

Pošto se termin „kit“ pogrešno vezuje za objektive jedva prihvatljivih optičkih performansi, treba reći da EF 24-105mm f/4L IS II USM nikako ne treba povezivati sa takvim predubeđenjima. Prvo jer termin „kit“ nije nužno vezan za loše objektive (ovo je u poslednje vreme posebno netačno tumačenje), a drugo jer ovaj konkretni objektiv ni izdaleka ne zaslužuje bilo kakvo potcenjivanje. „L“ oznaka u nazivu ukazuje na to da se radi o posebnoj seriji Canon objektiva, namenjenoj prvenstveno naprednijim korisnicima, odnosno svima koji od objektiva žele više od proseka, bilo da su u pitanju optičke performanse, bilo da su u pitanju mehaničke karakteristike, odnosno izrada.

Optička konstrukcija novog kit objektiva, Canon EF 24-105mm f/4L IS USM*

Spoljašnje dimenzije objektiva su 118 x 83mm, a masa je 795 grama, zbog čega novi 24-105 i dalje važi za objektiv relativno kompaktnih dimenzija za svoj raspon, premda je diskretno porastao u dužinu i otežao za preko 100 grama. Unutar kvalitetno izrađenog, zaptivenog zuma, nalazi se i nova optička konstrukcija od 17 elemenata, razvrstanih u 12 grupa, zajedno sa 4 asferična elementa. Fiksna blenda maksimalnog otvora f/4 i minimalnog f/22, sastoji se iz čak 10 zaobljenih listića. Autofokusni sistem je interni, USM tipa, što znači da je brz i nečujan, a obezbeđuje i FTM (Full-Time-Manual) fokus, što znači da za manuelno fokusiranje nije neophodno prebaciti prekidač u MF položaj (posebno zgodno u kombinaciji sa LV-om i snimanjem sa stativa), a prednji element ne rotira u toku fokusiranja. Minimalna fokusna distanca je i dalje 45cm, pri čemu se postiže faktor uvećanja od približno 1:4 (0.25x).

Raspon od 24 do 105mm (na APS-C senzoru je ekvivalent 38-168mm) gotovo da je savršen za full-frame senzor. Obezbeđuje vidno polje od 84° na širem, do 24°20’ na dužem kraju i zahvata sve od širokog do tele područja – ukratko, pravi all-around objektiv. Zum mehanizam je izveden u vidu jednog cilindra i vrlo je mekog hoda. Podržani su filteri prečnika ø77mm, a vinjetiranje na najširem kraju neće proizvesti ni nešto deblji CPL filteri.

Ovaj objektiv je opremljen poznatom Canonovom izvedbom optičke stabilizacije (Image Stabilizer), što IS sufiks u nazivu i označava. Zvanično se navodi da IS ovog objektiva može da obezbedi 4 blende dužu ekspoziciju iz ruke.

U paketu sa objektivom stiže uputstvo, namenska zonerica oznake EW-83M i mekana torbica LP1219.

SOFTVER

Sistem menija je oduvek bio jak adut Canon aparata. Dobro organizovane i logično podeljene, opcije je uglavnom lako naći, jer je skrolovanje elegantno izbegnuto, ograničavanjem broja stavki po stranici. Najčešće korišćene opcije je moguće izdvojiti u zasebnu sekciju i tako formirati više dodatnih stranica proizvoljnog sadržaja. Osnovnih sekcija inače ima 5, s tim da se u video modu prva delimično menja. Sadržaj svake od njih možemo videti na sledećim ilustracijama:

  
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Shooting, AF, Playback, Setup, Custom Functions i Movie Shooting

Pristupa im se pritiskom na Menu taster, a navigacija se vrši kako 8-smernim džojstikom, tako i kontrolnim točkićima. Različito obojene sekcije je moguće listati pritiskom na Q komandu, a za veći deo opcija čije ime ne sugeriše dovoljno precizno o čemu se radi, postoji kratak opis koji se može dobiti pritiskom na Info taster.

REZOLUCIJA SNIMANJA

Definisanje kvaliteta snimka je moguće nezavisno za RAW i JPEG formate. RAW je ponuđen u tri rezolucije: maksimalnoj od 30.1 MP (6720 x 4480), srednjoj mRAW od 16.9 MP (5040 x 3360) i najmanjoj sRAW u 7.5 MP (3360 x 2240). Bez obzira da li je izabran običan ili Dual-pixel RAW, maksimalna rezolucija ostaje ista, s tim što u slučaju DP-RAW-a, maksimalna rezolucija i jedina dostupna.

JPEG je na raspolaganju u znatno većem broju rezolucija i stepena kompresije. Ima ih čak pet u formatu 3:2, a najveća rezolucija je takođe punih 30.1 MP (L; 6720 x 4480). Ponuđena je u dva nivoa kvaliteta - višem i nižem, čija se veličina fajla razlikuje otprilike dvostruko. Sledeće dve niže rezolucije, M (medium) od 13.3 MP (4464 x 2976) i S1 (small 1) od 7.5 MP (3360 x 2240), dostupne su takođe u dva stepena kompresije. Poslednje dve su namenjene web prikazu i veličine su svega 2.5 MP (S2; 1920 x 1280), odnosno 0.35 MP (S3; 720 x 480), a na ponuđene su u samo jednom nivou kvaliteta.

Kao što smo pomenuli u delu testa koji se bavi režimom „živog prikaza“, u njemu je moguće koristiti i neke dodatne rezolucije, koje se dobijaju promenom razmere snimanja, sa standardnih 3:2 na 4:3, 16:9 ili 1:1. Međutim, te rezolucije nisu ponuđene van LV režima, a pritom su i limitirane isključivo na JPEG format, pa ih ne smatramo naročito korisnima. Osim toga, očekivali smo da nakon EOS-a 5Ds/5Ds R, Canon nastavi sa trendom nuđenja APS-C i APS-H kropovanih formata, međutim to je izostalo ovaj put, iako bi sa nativnom rezolucijom od 30MP bilo i više nego dobrodošlo.

KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA

Canon EOS 5D Mark IV nudi nekoliko tipova optičkih korekcija objektiva. Neki su nam poznati od ranije, kao što su vinjetiranje, hromatske aberacije i geometrijske distorzije, dok neke predstavljaju novine u Canon sistemu. Tri prethodno pobrojane korekcije se vrše na osnovu predefinisanih profila za svaki pojedinačni model Canon objektiva i obavezno ih je importovati u aparat pomoću priložene EOS Lens Registration Tool aplikacije. U startu, aparat poseduje upisane profile za 25 najpopularnijih objektiva (spisak konkretnih modela nije na raspolaganju), a ukupan zbir profila koji se pomoću priložene može uneti je 40. Više nego dovoljno.

Osim pobrojanih, aparat nudi opciju korekcije difrakcije, što smo ranije imali prilike da vidimo u okviru priložene Digital Photo Professional aplikacije, ali ne i implementirano u sam fotoaparat, van top klase u kojoj gospodari EOS-1Dx Mark II. Difrakcija nastaje usled korišćenja izuzetno malih otvora blende (f/11 i manje), a manifestuje se kao izraženi manjak oštrine/rezolucije na celom kadru i generalno ne zavisi od optičkih performansi objektiva, budući da je uzrokovana zakonima fizike. Ipak, 5D Mark IV će za potrebe ove korekcije koristiti profil vezan za konkretan model objektiva, kako bi posebnim algoritmom nadoknadio gubitak oštrine koji nastaje usled difrakcije. Probom u praksi smo utvrdili da ova funkcija zaista radi i zaista nudi vidljivo oštrije snimke, nego što je uobičajeno za (recimo) blendu f/16 (konkretan primer je u galeriji semplova na kraju testa). Tehnički gledano, ova opcija predstavlja ciljano dooštravanje snimka, koje u obzir uzima korišćen otvor blende, zbog čega se ne preklapa sa opcijom klasičnog oštrenja u aparatu. Za krajnjeg korisnika, ’kako i zašto’ je od manjeg značaja – dobitak od gotovo dve blende kasnije pojave efekata difrakcije je veoma dobra i korisna stvar, a pogotovo za situacije kod kojih je dubok DOF kritičan, te je i korišćenje malih otvora blende neizbežno.

Još jedna nova funkcija je Digital Lens Optimizer (DLO). Radi se o funkciji koja kombinuje prethodne, pri čemu se na sve dodaje i anuliranje efekta AA (Anti-Aliasing) filtera na senzoru, radi postizanja maksimalne količine detalja i oštrine. Canon navodi da, s obzirom da funkcioniše u paketu sa specifičnim profilima za svaki pojedinačni Canon objektiv, DLO može da suzbije i efekat „kome“ do neke granice. Inače, „koma“ je optička aberacija koja uzrokuje geometrijska izobličenja tačkastih izvora svetlosti na periferiji kadra, usled nesavršenosti optičkih elemenata objektiva. DLO funkcija ne dolazi besplatno, pa se njenim aktiviranjem aparat značajno usporava, pri čemu je rafalno okidanje onemogućeno. Ipak, u slučaju da konkretna scena ne zahteva naročitu brzinu, a vremena imate dovoljno na raspolaganju, DLO funkcija će se pobrinuti da snimci iz aparata izgledaju najkvalitetnije moguće. Dok je aktivna, zasebna korekcija hromatskih aberacija i difrakcije neće biti na raspolaganju, jer DLO već primenjuje ove algoritme. Takođe, DLO nije na raspolaganju ukoliko je aktivan Dual-Pixel RAW.

DUAL-PIXEL RAW

Dual-pixel tehnologija, koja donosi udvojene piksele po horizontali, inicijalno je bila korišćena samo kao jedna komponenta hibridnog fokusa, čija je svrha od samih početaka bila da nadomesti nedostatke kontrastnog fokusa i obezbedi preciznije i brže fokusiranje u LV modu, a naročito u slučaju kontinualnog praćenja mete. Vrednost i uspešnost ove tehnologije ne treba naročito naglašavati, budući da su preko noći smestile Canon na vrh lestvice brendova koji nude vrhunski AF u video modu. Međutim, sada je Dual-pixel tehnologija upotrebljena za još neka unapređenja. Na žalost, Canon se nije odvažio da ponudi nešto slično pixel-shift tehnologiji koju nude Olympus i Pentax, te da iz senzora izvuče dvostruko veću efektivnu rezoluciju. Ipak, dobili smo neke druge mogućnosti, ali na žalost, ograničene samo za upotrebu u okviru priložene aplikacije pod imenom Digital Photo Professional. Pogledajmo o čemu se radi.

Image Microadjustment – Specifičnost Dual-pixel tehnologije da se jedan efektivni piksel sastoji od dve foto-ćelije, iskorišćena je u svrhu naknadne korekcije pozicije fokusa. Baš kao u slučaju „light-field“ aparata, poput Lytro-a, 5D Mark IV omogućava da veoma male korekcije fokusa izvedete u obradi! Iako u teoriji zvuči kao magija, Canon je kroz Dual-pixel arhitekturu samo iskoristio potencijal paralakse i obezbedio minimalni raspon za svrhu korekcije pozicije fokusa. Od ove opcije ne treba očekivati čuda. Naša proba je pokazala da Image Microadjustment funkcioniše, ali da često nema dovoljno prostora za korekciju, jer je fokus „pobegao“ van dozvoljenih limita. Veoma je bitno napomenuti da ova funkcija NIJE dostupna u aparatu, već samo u obradi pomoću DPP alatke i samo za snimke koji su nastali sa uključenim Dual-pixel RAW (DPRAW) formatom upisa.

Ako bismo uporedili raspon korekcija sa klasičnom kalibracijom fokusa koja se dobija AF-Microadjustment opcijom, slobodno možemo reći da je maksimalni raspon korekcije od ±5 koraka, otprilike ekvivalentan sa istim rasponom u AF-Microadjustment-u, s tim da kalibracija fokusa dozvoljava do ±20 koraka. Raspon situacija u kojima se ovo može pokazati korisnim je srazmerno manji, ali se ne može ignorisati činjenica da Image Microadjustment ipak čini ono što nijedna druga opcija za kalibraciju fokusa nije sposobna – nudi mogućnost naknadne korekcije, a to je ipak velika stvar. Koliko će se ovo u praksi pokazati korisnim, teško je reći. Naše preliminarne probe su pokazale da potencijala ima, uz uslov da promašaj nije prevelik. Granične situacije u kojima je ovo upotrebljivo bi mogli biti portreti (korekcija fokusa koja nije idealno na očima), dok se u nekim foto-žanrovima, kao što je makro, može bitno efikasnije koristiti.

Naknadna korekcija položaja fokusa pomoću Dual-pixel Image Microadjustment opcije

Bokeh Shift - Ova funkcija takođe kao preduslov ima Dual-Pixel RAW, a radi se o još jednoj pomalo čudnoj mogućnosti, horizontalnog „pomeranja“ bokeha, tj. neoštrih delova kadra. Opet je iskorišćena paralaksa i opet je korekcija moguća u rasponu od ±5 koraka. Kako to u praksi izgleda, može se videti na primeru niže. Nema sumnje da funkcioniše, samo je pitanje upotrebne vrednosti. Verujemo da je u nekim situacijama zaista moguće pronaći primenu, eliminisanjem suviše upadljivih partija u bokehu, ali je evidentno teško namerno nabasati na takvu situaciju.

Dual-pixel Bokeh Shift

Ghosting Reduction – Ova vrsta naknadne korekcije isprva nije tako upečatljiva, ali je možda i najkorisnija, a služi poništavanju efekta „duhova“ koji se javljaju kada se u kadru nalaze jači svetlosni izvori, koji uzrokuju višestruku refleksiju unutar optičkog sklopa, zbog čega fotografije (a naročito one nastale u mraku) mogu imati nepoželjne tragove tih svetlosnih izvora. Ova opcija bi trebalo da može da ih poništi, opet pomoću efekta paralakse, koji se u ovom slučaju koristi za analizu fotografije i potragu za nepoželjnim „duhovima“, budući da njihovo ispoljavanje zavisi i od ugla posmatranja.

BRZINA

Canon 5D Mark IV možda nije napravljen da se takmiči sa EOS-1D X Mark II ili sa Nikonovim D5, ali svakako jeste model namenjen akciji. S obzirom da se neki drugi, slični aparati dolazili opremljeni sa čak dva centralna procesora poslednje generacije, zanima nas kako se 5D Mark IV nosi sa uobičajenim zadacima, jer poseduje „samo“ jedan procesor, Digic 6+. Ako je isti dovoljno brz da nadomesti dva slabija, problema neće biti.

Novi procesor je tu ne samo zbog pukog povećanja brzine, već i zbog implementacije 4K rezolucije u video modu, zatim kao potpora novim funkcijama proisteklim iz Dual-pixel senzora, ali i u cilju efikasnijeg vršenja optičkih korekcija.

RAW fajlovi novog aparata jesu porasli u odnosu na one koje znamo sa 5D Mark III… najzad, i rezolucija je dobrano veća. Međutim, mnogo je zanimljivije šta se dešava kada je uključen Dual-pixel RAW, budući da je tada aparat opterećen i upisom većih fajlova, ali i kompleksnijim procesiranjem sa senzora dobijenih informacija. ADC je ovaj put integrisan u sam senzor, što donosi i bolju brzinsku optimizaciju.

5D Mark IV poseduje bafer koji je sposoban da izgura rafal od 7 fps, za ukupno 21 RAW snimak, 110 JPEG ili 16 RAW+JPEG kombinovano, bez usporenja. Ukoliko se koristi DP-RAW, onda maksimalan broj snimaka u nizu, bez usporenja, pada na ne baš sjajnih 7. S obzirom da je količina informacija na taj način praktično udvostručena, ovakav rezultat i ne čudi. Protok podataka kojim se sve ovo ostvaruje dostiže u proseku oko ~270MB/s, što je veoma blizu protoka koji ostvaruje EOS 5Ds sa svojih 50MP. Budući da 5Ds poseduje dva Digic 6 procesora, evidentan je napredak u brzini Digic 6+ u odnosu na Digic 6.

Aparat je izuzetno agilan, na komande reaguje trenutno, spreman je za rad odmah nakon uključivanja, a sličan utisak ostavlja i navigacija kroz sistem menija. LV režim nas je odavno navikao na svoju savršenost, tako da je kao jedina nepoznanica ostao fokus.

Premda proizvođač navodi da je AF sistem napredovao, mi u praksi nismo primetili nekakav brzinski napredak. Po pitanju pouzdanosti bi se moglo diskutovati, ali brzina je u odnosu na 5D Mark III realno na istom nivou. Ono što je različito je autofokus u LV režimu, a samim tim i video modu, jer Dual-pixel CMOS AF donosi drastičan napredak u odnosu na ono što smo imali prilike da vidimo na 5D Mark III i 5Ds/5Ds R. Fokus je izuzetno brz, ne luta i nije sklon „zaglavljivanju“ kada svetla nema previše. Štaviše, čini se da u ovom trenutku ne postoji Canon aparat koji se u ovom smislu može porediti sa 5D Mark IV, izuzev jedino EOS-a 7D Mark II.

Na žalost, senku na celokupne brzinske performanse donekle pada Digital Lens Optimizer. U želji da u aparatu ponudi što više korisnih funkcija, Canon je nekako smetnuo s uma da svako unapređenje traži i određene resurse, pa će sa uključenom DLO funkcijom, 5D Mark IV učiniti rafal beskorisnim, a upis na karticu produžiti i na nekoliko sekundi u pojedinim slučajevima.