Canon EOS 5D Mark IV, Test

ISO TEST, RAW

ISO test već godinama važi za važan deo testiranja svakog novog aparata i senzora u njemu. Mogućnost da se i u lošijim svetlosnim uslovima dobije rezultat pristojnog kvaliteta, predmet je želja fotografa još od nastanka fotografije. Prelaskom sa analognog filma na digitalni senzor, fotoaparati su doneli revoluciju na ovom polju. Ne samo po pitanju manjeg šuma, već i po pitanju lakoće korišćenja, jer digitalni aparat nije uslovljen rolnom filma, već se osetljivost može menjati od snimka do snimka. Na taj način je ISO preko noći postao jedan od najvažnijih parametara, a testiranje performansi jedna od ključnih komparacija među senzorima.

Za razliku od mnogih drugih, aparat koji ovaj put testiramo je predviđen za rad u lošim svetlosnim uslovima. Bez obzira što ISO raspon ne sugeriše neka astronomska dostignuća, na osnovu preliminarnih rezultata smo bili skloni verovanju da novi Canon donosi opipljiv napredak u odnosu na prethodnika. Koliko su takve slutnje istinite, pokušaćemo da proverimo u narednoj seriji isečaka.

Igrači su isti, a ista je i scena:

Isečci dobijeni konverzijom iz RAW formata, sa isključenim uklanjanjem šuma (levo 5D Mark IV, desno 5D Mark III):

Na prvi pogled, napretka skoro da i nema. Međutim, treba imati u vidu da rast rezolucije ima ogromnog udela u apsolutnoj količini šuma. Ukoliko kao referencu uzmemo identičnu površinu na kojoj se snimci porede, doći ćemo do zaključka da je 5D Mark IV vidljivo bolji, identično kako je to svojevremeno bio Nikon D800 u poređenju sa modelima niže rezolucije. Prosto, viša rezolucija nije hendikep, nego prednost, jer nudi daleko više materijala koji se nakon svođenja na istu površinu medija (digitalnog ili analognog, svejedno), mnogo lakše lišava šuma.

U poređenju „piksel na piksel“, sve do ISO 6400, između dva aparata skoro da i nema razlike (ako izuzmemo lakoću čišćenja, o kojoj ćemo malo kasnije reći nešto više). Čak su i na ISO 6400 razlike jedva uočljive, a takav trend se nastavlja sve do ISO 25600. Tek je na ISO 51200 moguće uvideti jasnu prednost novog senzora gde se, uprkos jednako agresivnom kolornom šumu, ipak mogu razaznati i konture na fotografiji, a ne isključivo forma. ISO 102400 je realno neupotrebljiv na oba aparata, s tim da se opet može registrovati izvesna prednost novog modela. Iako je u praksi to i dalje neupotrebljivo, pruža dokaz da napredak postoji i da ga je moguće iskoristiti čak i u nativnoj rezoluciji od 30MP.

Da bismo i u praksi proverili ovu tezu, uzeli smo dva snimka nastala na višim ISO vrednostima i uz obradu ih snimili u nekoliko rezolucija, na taj način demonstrirajući i lakoću uklanjanja šuma (što je takođe jedna od karakteristika koju je na običnom neobrađenom RAW-u nemoguće uočiti), kao i efekat interpolacije na njegovu ukupnu količinu:

Canon EF 100mm f/2.8 Macro USM @100mm f/8, ISO 51200, (ACR NR): 30MP, 12MP, 6MP, 2MP

Canon EF 100mm f/2.8 Macro USM @100mm f/8, ISO 20000, (ACR NR): 30MP, 12MP, 6MP, 2MP

Malo je reći da snimci deluju jednostavno impresivno – bez preteranog uticaja šuma na kolorit, uz podnošljivo male gubitke u detaljima i kontrastu (s obzirom na angažovanu ISO vrednost), što 5D Mark IV smešta u sam vrh kada je odnos rezolucije i količine šuma u pitanju. Za razliku od situacije koju smo imali sa 5D Mark III, a koji je jasno zaostajao za jeftinijim 6D u pogledu low-light performansi, 5D Mark IV jednostavno briljira.