Canon EOS 5D Mark IV, Test

fotoTEST

Nije prošlo mnogo vremena od kada je rast rezolucije proizvodio efekat radoznalosti u vezi izlaznog kvaliteta… pogotovo kada je rast takav, kakav je u slučaju prelaska sa 5D Mark III na 5D Mark IV. 30MP je zaista i više nego dovoljno za većinu primena, ali je ovo unapređenje ipak ostalo u senci promene u arhitekturi, koja je ADC konačno integrisala u sam senzor. Ova promena kao rezultat može imati značajno poboljšanje na polju dinamičkog raspona, mada nas nedavna iskustva sa EOS-om 80D nisu preterano impresionirala. Upravo zato smo nestrpljivi da vidimo šta je novo po tom pitanju doneo 5D Mark IV. Ima indicija da je napredak velik, ali bez konkretnih podataka.

Sigurni smo da će 5D Mark IV biti predmet interesovanja pre svega onih koji nisu bili oduševljeni napretkom senzora prethodnog modela u odnosu na već vremešni 5D Mark II. Naravno, biće tu i onih koji prelaze sa drugih sistema ili prvi put formiraju sistem oko 35mm senzora. Razloga za optimizam ima sasvim dovoljno, a da bismo ih proverili u praksi, sproveli smo našu standardnu bateriju testova.

5D Mark IV je još jedan Canon u nizu, koji nije išao trasom uklanjanja AA filtera, pa na polju detalja možemo očekivati samo toliko, koliko rezolucijski skok može da obezbedi. Poređenje smo izvršili sa prethodnom generacijom EOS-a 5D, a test snimci su rađeni korišćenjem referentnog objektiva ovog proizvođača – EF 50mm f/1.4 USM, dok smo kao primaran format koristili RAW. Ni JPEG nije zapostavljen, te je i on ispraćen serijom testova. Na samom kraju je, kao i uvek, galerija semplova u punoj rezoluciji, koja treba da demonstrira šta se od ovog aparata može očekivati u praksi.

DETALJI, RAW

Prvi na redu je test detalja. Počinjemo RAW formatom, kao neprikosnovenim i primarnim na DSLR aparatima. Ovaj format je nezamenjiv u situacijama koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija. Kao sirov oblik zapisa, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade koju aparat sprovodi. Iako za ovu vrstu testa to nije ni od kakve važnosti, koristili smo DP-RAW format.

Studijska scena koju smo eksploatisali u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (zbog uticaja na detalje), i primenjen istovetni stepen oštrenja. Temperatura svetla postavljena na približno ~2800K (direktnim merenjem), izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bi bilo kakvi gubici bili potpuno suzbijeni.

Kao što smo u uvodu već napomenuli, Canon EOS 5D Mark IV ćemo ukrstiti sa istovetnim snimcima sa modela prethodne generacije – EOS-a 5D Mark III.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a fajlove u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod naredne fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: 5D Mark IV, 5D Mark III

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje: 

37% prednosti u apsolutnoj rezoluciji ne deluje kao nešto naročito. Kada se preračuna u linearnu vrednost, gledano u odnosu na X/Y ose, dobijamo svega 17% uvećanja, što zaista nije mnogo. Međutim, u praksi, količina detalja koji se na ovaj način dobijaju su sve, samo ne zanemarljivi! 5D Mark IV ispoljava primetno veću količinu finih, ali i grubih detalja i to nezavisno od isečka koji se posmatra. Mikrokontrast je takođe bolji na novom senzoru, a Canonovo insistiranje na prisustvu AA filtera ipak nije bez osnova – za razliku od primera koje smo viđali sa D810 i D800E, novi Canon senzor ne pokazuje ni mrvicu nepoželjnog moiré-a!

Render boja je drugačiji na novom aparatu i, premda ne možemo da garantujemo da li razlike potiču od RAW konvertera (ACR) ili od samog internog procesiranja, evidentno je da postoje. Novi aparat donosi nešto neutralnije i hladnije boje, što bi u teoriji mogle biti zasluge i nove arhitekture.

Uvek kada u poređenju imamo senzore različitih rezolucija, nastojimo da ponudimo i primere koji su „normalizovani“ (izjednačeni) na identičnu rezoluciju, kako bismo pokazali da li je napredak samo na papiru ili postoji i u praksi. Nema razloga da slično pravilo ne primenimo i sada, pa smo najpre proverili kakvo je stanje kada se snimak starijeg modela poveća na 30MP:

Nema sumnje da rast rezolucije nije samo deklarativan – 5D Mark III je postigao veličinski format, ali ne i količinu detalja novijeg senzora, pošto novih informacija jednostavno – nema, pa je svaka dalja diskusija suvišna.

U nastavku ćemo isprobati i obratni proces, interpolaciju snimka sa 5D Mark IV na rezoluciju EOS-a 5D Mark III:

U ovom slučaju je razlika čak i izraženija. S obzirom da je na istom uvećanju lakše sagledati razlike, te da smanjenje neumitno donosi i određeni rast oštrine usled „zgušnjavanja“ kontura, 5D Mark IV deluje još impresivnije, sa detaljima kojima obiluje svaki od tri isečka, a naročito prvi. Čak se nadziru i obrisi ofset štampe kojom je formiran fotografisani predmet, što smo do nedavno imali prilike da registrujemo samo na Nikonima D810 i D800E, kao i Canonima 5Ds i 5Ds R. Ovo je bilo i za očekivati od senzora rezolucije 30MP, ali ne i kada su snimci smanjeni na svega 22MP. Da li ovako dobrom renderu detalja kumuje Dual-pixel arhitektura, nismo u mogućnosti da potvrdimo, ali se čini da je efikasnost senzora na veoma visokom nivou.

U nastavku ćemo pogledati kako se Canon 5D Mark IV snalazi u uslovima koji nisu kontrolisani. Bez obzira što ni ovde ne očekujemo bilo kakva iznenađenja, iskoristićemo priliku da uporedimo RAW i JPEG format:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW (konvertovan) i JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG iz aparata, u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

Znajući da je sa 5Ds načinjen neki pomak u smeru bolje kontrole mikrokontrasta i oštrine u JPEG formatu, očekivali smo da bi naredni talas unapređenja mogao doneti upravo 5D Mark IV. Ipak, gledajući snimke, možemo sa visokom dozom sigurnosti reći da to ipak nije slučaj, ali da je JPEG sasvim pristojan u odnosu na nekadašnju praksu kada je ovaj proizvođač u pitanju. Dodatno poliranje je moguće postići pomoću opcija internih optičkih korekcija, pre svega difrakcije, koja u značajnoj meri može nadomestiti pad oštrine uzrokovan prisustvom AA filtera.