Fuji X-T2, Test

 

KIT OBJEKTIV

Fuji X-T2 dolazi u kitu sa dobro poznatim Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS objektivom. Radi se o kit objektivu koji se tako klasifikuje isključivo zbog činjenice da se isporučuje u paketu sa nekoliko različitih modela MILC-eva i verujte da često pežorativno značenje reči „kit“, ovde nema uporište. Imali smo prilike da ovaj objektiv detaljno ispitamo u kombinaciji sa novim Fuji MILC-em, o čemu ćete moći da čitate u praktičnom delu testa. Do tada, pozabavićemo se njegovim tehničkim karakteristikama.

 

Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS

Ovaj objektiv spada u red standardnih zumova, klasičnog raspona od 18 do 55mm, odnosno ekvivalentnih 27-82mm na 35mm (full-frame) senzoru, dobijenih množenjem raspona sa 1.5x krop faktorom. Kao i svi ostali objektivi X serije, i ovaj je namenjen isključivo krop telima sa APS-C formatom senzora. Ugao koji ovaj raspon zahvata, kreće se od maksimalnih 76.5° na najširih 18mm, do 29° na najdužih 55mm.

Dimenzije objektiva su relativno skromne. Dužine je 70.4 na 18mm, odnosno 97.9 na najdužih 55mm, a prečnika 65mm. Masa od 310 grama čini ga relativno masivnim za svoju klasu, a uzrok tome je pre svega izuzetna izrada, koja svojim većim delom forsira leguru aluminijuma, umesto plastike koja je najčešće rešenje za slične kit objektive. Plastika je upotrebljena na delu prednjeg elementa, dok je navoj filtera od alumiijuma. Plastike ima i na zadnjem delu, bližem bajonetu. Sam bajonet je u potpunosti izrađen od metala, što je još jedna stavka koja ovaj objektiv izdvaja od uobičajenih kit rešenja. Robusnost je veoma visoka, ali objektiv ipak nije zaptiven, a samim tim ni otporan na loše vremenske uslove.

Zum prsten je takođe napravljen od aluminijuma i nazubljen tako da bude zgodniji za rotiranje. Odgovarajućih je dimenzija i izuzetno finog hoda, daleko iznad drugih objektiva sličnog cenovnog ranga. Konstrukcija zum mehanizma je kvalitetna i izvedena je u obliku jednog plastičnog cilindra, koji se linearno izvlači do maksimalnih 55mm. Nismo sigurni koliko je za zum prsten opravdano korišćenje aluminijuma, s obzirom da veća tvrdoća implicira i lakša oštećenja farbe, ali to je već priča za neke druge prilike.

Fokus je internog tipa, pa prednji element prečnika ø58mm ne rotira i time omogućava veoma lak rad sa polarizacionim filterima. Fokusni prsten je udoban za rad, nije širok kao i zum prsten, a možda su i suviše blizu jedan drugom (za naš ukus). Objektiv takođe poseduje i FTM (full-time-manual) fokus, pa prekidač nije neophodno prebaciti na MF u slučaju da poželite da izoštravate ručno. Za ovaj aspekt korišćenja vezana je i jedna osobenost. Fuji objektivi, slično Canonovim STM modelima, podrazumevaju da direktne fizičke veze između fokusnog prstena i fokusnog mehanizma u objektivu nema, pa se svaki pomeraj ostvaruje elektronskim putem – tzv. „focus-by-wire“. U praksi, to znači da će svako manuelno pomeranje fokusnog prstena, rezultovati simultanim pomeranjem fokusnog polja, ali pomoću koračnog motora. To takođe znači i da pomeranje fokusnog prstena na objektivu skinutom s aparata neće uroditi plodom, kao ni u situaciji kada je aparat isključen ili u „sleep“ modu.

Na žalost, skala distance nije na raspolaganju na samom objektivu, ali je dostupna na displeju/EVF-u aparata, što je čak i zgodnije rešenje. Pitanje je samo da li je preciznost dovoljna za svaku situaciju. Minimalna fokusna distanca od 30cm (meri se od ravni senzora) obezbeđuje mali faktor uvećanja od tek 0.15x, odnosno 1:6.7 na maksimalnih 55mm, što se ljubiteljima close-up (kvazi-makro) fotografije baš i neće svideti. Brzina AF-a je solidna, a isto se može reći i kada je tačnost u pitanju – pa možete očekivati više nego solidan procenat tačno fokusiranih snimaka. Objektiv spada u red varifokalnih, što podrazumeva da je za svaku promenu žižne daljine neophodno ponovo fokusirati.

Optičku konstrukciju čini 14 elemenata raspoređenih u 10 grupa, uključujući čak tri asferična, jedan ED (Extra Low-dispersion) optički element, namenjen je suzbijanju hromatskih aberacija, kao i jedan fluktuirajući, namenjen optičkoj stabilizaciji. Na sledećoj ilustraciji se može videti, ne baš detaljni, šematski prikaz optičke konstrukcije:

Optička konstrukcija kit objektiva, Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS

„Klizna“ blenda je uobičajena za ovu klasu objektiva, s tim da je svetlosna moć Fuji kita bitno veća nego kod drugih kit modela. Kreće se od f/2.8 na širem, do f/4 na dužem kraju. Minimalni otvor je f/22 na celom rasponu, a sama dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića.

Ovaj kit objektiv poseduje optičku stabilizaciju („OIS“ oznaka u nazivu, od “Optical Image Stabilizer“), deklarisanu na četiri do četiri i pô blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu (preporučena dužina ekspozicije je 1/(žižna daljina objektiva), što u slučaju krop tela treba još pomnožiti sa 1.5). U praksi, testovi pokazuju da proizvođačka specifikacija nije preuveličana, mada prednost stabilizacije ne treba uzeti bezuslovno, budući da ona nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. U slučaju potrebe za snimanjem bez pomoći optičke stabilizacije (što se preporučuje prilikom rada sa stativa), istu je moguće isključiti odgovarajućim prekidačem na telu objektiva.

Fuji XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS poseduje i prekidač koji je specifičan za sve Fuji objektive, a njegova namena je biranje između automatske kontrole otvora blende (u Programmed Auto i Shutter priority modovima) ili ručnog, pomoću namenskog prstena. Prsten blende je nešto što većinu Fuji objektiva izdvaja iz mora drugih. Fuji kit poseduje tzv. „beskrajni“ prsten blende, što znači da on nije graviran, već funkcioniše kao i bilo koja druga digitalna komanda. Razlog za ovo je klizna blenda, zbog čega nije moguće napraviti uobičajeni prsten sa fiksnim oznakama. Družeći se sa Fuji objektivima, moramo da primetimo da je prava šteta što je ovakav način kontrole blende postao pravi raritet.

Originalna namenska zonerica oblika cveta „lale“, stiže u paketu sa objektivom.

 

SOFTVER

Fuji softver, budimo iskreni, nikada nije važio za naročito intuitivan. Nije problem samo to što pojedine opcije nisu smeštene tamo gde bismo ih očekivali, već i to što ovaj proizvođač ne drži do konzistentnosti, pa se od modela do modela, frustracija u traganju za opcijama u aparatu dodatno produbljuje, jer izgleda da softver uvek programira neki drugi tim. Daleko od toga da ovo predstavlja neku nepremostivu prepreku za uživanje u fotografiji, ali isto tako – teško je objasniti zašto aparat ove kategorije i ovog cenovnog ranga ne može imati dovoljno testiranu i nedostataka pošteđenu softversku komponentu? S toga, nismo se preterano začudili što isti dizajn sistema menija opstaje i na najnovijem aparatu.

Sistem menija je podeljen na šest sekcija. Odozgo na dole, ponuđene su sekcije Image Quality Setting, AF/MF Setting, Shooting Setting, Flash Setting, Movie Setting i Set Up, a njihov sadržaj možemo videti na sledećim ilustracijama:

   

  
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Image Quality Setting, AF/MF Setting, Shooting Setting, Flash Setting, Movie Setting i Set Up

Ono što nam je veoma zasmetalo je činjenica da pojedine opcije prosto NISU na logičnim mestima. Ne sve… čak manjina njih je pogrešno smeštena, ali ipak neverovatno deluje da ovakav komad opreme bude opremljen nedorađenim softverom, koji korisnika stavlja u poziciju da sa sobom obavezno nosi uputstvo, jer ni intuicija, čak i dobrano tehnički potkovanog pojedinca, neće biti dovoljna za pronalaženje nekih funkcija i podešavanja.

Sistem menija je, bez dileme, jedan od većih minusa Fuji aparata, mada - kada se naviknete, stvari teku dosta lakše i snalaženje prestaje da bude problem. To ipak ne skida odgovornost za lošu izvedbu i na tome bi Fuji definitivno morao da poradi u bliskoj budućnosti.

REZOLUCIJA SNIMANJA

Definisanje kvaliteta snimanja je moguće u nekoliko nivoa. Jedan je stepen kompresije, drugi rezolucija, a treći proporcije kadra. RAW je ograničen na izbor stepena kompresije, između nekompresovanog i kompresovanog zapisa (ali bez gubitaka u kvalitetu), pri čemu je njihov međusobni odnos u zauzeću prostora prosečno 2:1. JPEG se takođe može snimati u maksimalnom (Fine) i standardnom kvalitetu (Normal), a pored stepena kompresije nudi i tri rezolucije. Najveća (L) je jednaka maksimalnoj rezoluciji senzora – 24 MP (6000 x 4000), dok su dve manje – srednja M od 12 MP (4230 x 2832) i mala S od 6MP (3008 x 2000).

Osim ovoga, X-T2 nudi i dva dodatna formata, tj. odnosa stranica. Osim podrazumevanog 3:2 formata, aparat nudi kvadratni 1:1 i ultraširoki 16:9, pri čemu se i njihove rezolucije proporcionalno smanjuju.

KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA

Ova funkcija je na Fuji aparatima od samih početaka X sistema praćena izvesnim kontroverzama. Dok drugi proizvođači nude opcije koje vlasnik može proizvoljno da koristi, većinom nezavisno od kategorije korekcija, Fuji insistira na korekcijama čak i onda kada ih fotograf ne želi. Nejasno je da li Fuji time nastoji da od korisnika sakrije neke optičke anomalije pojedinih objektiva ili prosto insistira na maksimumu koji je moguće dobiti. Koji god da je razlog, ne smatramo dobrom odluku da kontrola ovakvih parametara bude van domašaja vlasnika opreme, a posebno ne kada se ona forsira i u RAW formatu, čemu do sada još niko nije pribegao. Sve ovo postaje dodatno sporno, s obzirom da će aparat dozvoliti veoma precizno definisanje svih mogućih korekcija, ukoliko se koristi neki od starih, manuelnih objektiva, koji nemaju komunikaciju sa telom. To znači da softverska podloga za podešavanja postoji, samo korisniku nije dostupna za Fuji objektive.

Jedina opcija koju je Fuji obezbedio je Lens Modulation Correction. Njena namena nije baš najbolje objašnjena u zvaničnoj dokumentaciji, ali u najkraćem, služi da se kod Fuji objektiva u JPEG formatu postigne bolja periferna oštrina, čak i kod objektiva koji se odlikuju određenim padom performansi na periferiji kadra, tako što se zamućenje koriguje naročitim algoritmom, koji je sposoban da anulira deformacije izazvane optičkom nesavršenošću.

U pogledu onoga što aparat automatski koriguje, obuhvaćene su sve vrste hromatskih aberacija, kao i veoma kvalitetne geometrijske korekcije.

 

BRZINA

Za razliku od drugog aktuelnog top-modela iz Fuji porodice, X-Pro2, najnoviji X-T2 je upravo namenjen akciji, brzim poduhvatima koji ne praštaju kašnjenje i, generalno, svim situacijama u kojima brzina reakcije nikad ne može biti prevelika. Na to ukazuje i izrada, ergonomija, komande i uopšte – svaki delić ovog aparata.

Rafal kojim raspolaže X-T2 nije fiksna veličina. Raspon maksimalne brzine rafala se kreće od 8 do 14fps, a zavisi od nekoliko faktora. Aparat postiže 8fps nezavisno od trenutnih podešavanja ili tipa korišćene zavesice. Ukoliko se koristi elektronska zavesica, brzina raste na izuzetnih 14fps, dok se sa mehaničkom može postići i 11fps, uz korišćenje VPB-XT2 baterijskog buster gripa, koji aparatu obezbeđuje dovoljno energije za brži rad.

U zavisnosti od brzine rafala, delimično varira i sposobnost memorijskog bafera da izađe na kraj sa tolikom salvom podataka, pa se na sve tri brzine može očekivati između 25 i 27 RAW snimaka u nizu bez usporenja, dok se u JPEG formatu može primetiti određeni pad broja snimaka u nizu bez usporenja, pa se za 8fps može računati na 83, u 11fps oko 73-75, a u najbržih 14fps tek nešto iznad 42. Čak je kombinovani RAW+JPEG upis dovoljnog kapaciteta za većinu situacija, što će aparat ispratiti nizom od 20-23 snimaka bez usporenja.

Autofokusni sistem više nije slaba tačka najboljih MILC aparata, ali je X-T2 samo jedan od par modela koji briljiraju i na polju akcione fotografije. Ma koliko se trudili da ga dovedete u stanje blokade, ukoliko je zadovoljen uslov dovoljno brze memorijske kartice (ili čak buster gripa), aparat će vas bez ikakvih dvojbi – impresionirati. Brzina fokusiranja je takva, kao da u aparatu postoji namenski fazni AF senzor umesto hibridnog PDAF/CDAF rešenja koje se oslanja na glavni senzor aparata!

Ništa manje impresivne nisu ni brzinske karakteristike ostatka podsistema. Aparat će biti spreman za rad praktično trenutno, kretanje kroz sistem menija i reakcija na promenu parametara je takođe veoma visoka, a jedine dve sporne tačke su režim pregleda i sleep mod. Režim pregleda ponekad prvo prikaže zamućen snimak, da bi ga izoštrio nakon sekund-dve (ili više). S obzirom da smo koristili relativno brze memorijske kartice, pripisujemo ovu pojavu očiglednim softverskim začkoljicama, koje će (znajući Fuji) u bliskoj budućnosti verovatno biti korigovane.

Sleep mod je „deja-vu“ onoga što smo nedavno doživeli sa X-Pro2. Prosto smo bili zbunjeni ovom pojavom na X-Pro2, misleći da je to samo softverska greška koja je nastala slučajno, a sada vidimo isti problem i sa X-T2. Fotoaparati, kao i većina digitalnih uređaja, poseduje funkciju štednje energije kada se ne koristi, kako bi neželjeno trošenje baterija u stanju mirovanja. I zaista, aparat će pratiti podešavanje i izvršiti softversko gašenje nakon što istekne definisani period, ali ćete u slučaju da vam isti zatreba u nekom trenutku, biti prinuđeni da na „buđenje“ čekate celih 10 sekundi! Dobro ste pročitali – aparat će biti klinički mrtav punih 10 sekundi, navodeći vas na pomisao da je baterija potpuno prazna ili aparat mrtav, jer ne postoji apsolutno nijedan indikator da se nakon dodira bilo koje komande nešto dešava. U tom trenutku možete čekati da se nešto dogodi ili prosto možete prekinuti agoniju i u roku od pola sekunde brzo isključiti i uključiti aparat pomoću prekidača, te ga na taj način probuditi bez ikakve zadrške. Bilo je neshvatljivo što se nekome ova pojava provukla ispod radara na X-Pro2, ali je još čudnije što na to niko nije obratio pažnju i u istom obliku je implementirao i na X-T2! Koliko je ovo neverovatno, svedoči i činjenica da je čekanje na buđenje operacija koja traje duže od podizanja operativnog sistema na računaru sa SSD diskom. Da li je moguće? Zvuči neverovatno, ali je zaista tako! S toga, ukoliko vam brzinski kapaciteti ovog aparata odgovaraju, a spremni ste da investirate u vertikalni buster grip, možda je najbolje u potpunosti isključiti mogućnost odlaska u „sleep“ stanje… iznenadna prilika za snimak sigurno neće čekati da se lenji aparat probudi iz dubokog sna, u to možete biti sigurni. Drugo rešenje je takođe delotvorno i svodi se na češće korišćenje prekidača za uključivanje.