Fuji X-T2, Test

 

TEST AF SISTEMA

MILC aparati, uz tu i tamo poneki izuzetak, najčešće nisu koncipirani kao akcioni aparati. To, u principu, svaku polemiku oko brzine fokusa čini donekle deplasiranom, ali s druge strane, tačnost ovog sistema je poželjna čak i onda kada fotograf praktikuje sporo, neobavezno fotografisanje, neopterećen potrebom da hitro uhvati kritičan momenat ili to učini serijom snimaka u nizu.

Za razliku od (recimo) Fuji-ja X-Pro2, model koji sada testiramo, X-T2 upravo jeste namenjen akciji. I verujte nam, veoma ozbiljnoj akciji.

Jedna od prvih stvari koje smo sa novim aparatom isprobali je prepoznavanje očiju. To je na X-Pro2 radilo zadovoljavajuće, ali sa određenim brojem grešaka koji ga prosto nisu činili pouzdanim, što celu tehniku čini manje/više beskorisnom. X-T2 prepoznavanje očiju vrši vidljivo bolje, kako za oči generalno, tako i za specifično oko (levo ili desno). Osim toga, primetili smo da je u kadrovima na kojima subjekt stoji tako da su oči na različitoj udaljenosti od objektiva, aparat skoro nepogrešivo uspeva da odredi koje je oko bliže, te se prema njemu određuje i pozicija fokusne ravni.

Imajući u vidu da današnji aparati nemaju nikakve probleme u fokusiranju kada je svetlo pristojno i fokus pojedinačan, rešili smo da ga isprobamo u malo težim uslovima. Najpre, pokušali smo sa scenom u uslovima veštačkog i veoma slabog svetla:

Single/Single-Point AF, pojedinačno fokusiranje ručno izabranim fokusnim poljem u lošim svetlosnim uslovima
(Fujifilm XF 56mm f/1.2 R @56mm f/1.2)

Jedan uspešan snimak ne dokazuje ništa, pa smo u seriji sličnih pokušaja utvrdili da se X-T2 definitivno ne plaši tame. Ako je količina svetlosti iole dovoljna da bi ljudsko oko moglo da uoči neki detalj, dovoljno je i AF sistemu ovog aparata. Naravno, čuda nisu moguća ni u domenu high-end DSLR-ova, pa je zato i sa ovim Fuji-jem ipak potrebno izabrati odgovarajući objektiv za datu namenu, izabrati metu koju aparat može da prepozna i, pre svega, bazirati kompoziciju na način da se prilikom fokusa forsira centralna zona kadra, budući da će u tom slučaju biti angažovan fazni fokusni sistem, umesto kontrastnog, koji je neizbežan na periferiji kadra.

Kontinualni fokus je za sve aparate krupniji zalogaj. Bez obzira koliko scena delovala lako, uvek se može dogoditi da se AF sistem ne snađe u nekoj situaciji, pa smo novi Fuji isprobali i sa relativno skromnim objektivom, u situaciji koja neretko uspeva da zbuni i vrhunske aparate, prvenstveno zbog pozadine koja prilično otežava proces fokusiranja:

Continuous/Single-Point AF, kontinualni fokus sa ručno izabranom tačkom;
(Fujifilm XF 55-200mm f/3.5-4.8 R LM OIS @200mm f/4.8)

Fuji X-T2 se ovde snašao izvrsno, a serija ponovljenih snimaka sadrži veoma visok procenat tačnih pogodaka.

Nekad je kadar teško zadržati na subjektu koji nam je interesantan, što zbog velike žižne daljine, što zbog brzine njegovog kretanja. Ako je svetlo pritom loše, onda ni jasan kontrast u odnosu na pozadinu ne pomaže baš uvek. Isprobali smo koliko je delotvorno korišćenje fokusne zone umesto malog polja:

Continuos/Zone AF, fokusiranje pomoću zone od 9 polja;
(Fujifilm XF 55-200mm f/3.5-4.8 R LM OIS @200mm f/4.8)

X-T2 je i ovaj zadatak odradio rutinski, sve vreme nas uveravajući da MILC-evi imaju sve manje razloga za povlačenje pred vrhunskim DSLR-ovima. Razni internet portali i pojedinci su odavno skloni proglašavanju MILC-eva nečim što nisu. Međutim, X-T2 zaista jeste rasan akcioni aparat. Da bismo to proverili, isprobali smo naizgled jednostavnu, a u praksi često veoma zahtevnu situaciju – praćenje pokretne mete u dolasku/odlasku, koja na muke ume da stavi i veoma ozbiljne AF sisteme:

Continuos/Zone AF, fokusiranje pomoću zone od 9 polja;
(Fujifilm XF 50-140mm f/2.8 R LM OIS WR @140mm f/2.8)

Nismo iznenađeni viđenim, kao što ne bismo bili iznenađeni ni posle dve, tri i više uzastopnih serija. Jednostavno, Fuji X-T2 je aparat koji s lakoćom izvršava sve prohteve fotografa, bilo da je u pitanju pokretna (i veoma brza) meta ili loši svetlosni uslovi. Snimci su precizno fokusirani, kontrastni i detaljni, tako da sumnje u AF ne bi smelo biti.

Pre samog završetka prikupljanja materijala za AF test, usudili smo se isprobati čak i ovakvo nešto:

Continuous/Wide-Tracking AF, fokusni metod sa automatskom selekcijom i praćenjem objekta u kadru (dve uzastopne fotografije);
(Fujifilm XF 50-140mm f/2.8 R LM OIS WR @140mm f/4)

Uprkos tome što je objekat na fotografiji prolazio relativno velikom brzinom, te se između njega i objektiva iznenada pojavila prepreka u vidu stuba javne rasvete, zahvaljujući izvrsnom AF sistemu i podešavanjima u rangu onih na najboljim DSLR aparatima, Fuji X-T2 je uspeo da potpuno zanemari kratkotrajan gubitak optičke vidljivosti objekta i bez većih problema održi fokus njemu. Ovo smo mnogo puta viđali na top modelima DSLR kategorije, ali sa MILC-evima ovo jednostavno nije bilo lako izvesti. Sada, koliko vidimo, sve ide ka tome da se i poslednji problemi MILC-eva efikasno prevaziđu i tako otvore put ka potpunoj tržišnoj dominaciji.

Lakoća kojom Fuji X-T2 izvodi fokusiranje u svim mogućim uslovima, posle nekog vremena korisnika može navesti na pogrešan zaključak da je to nešto uobičajeno. Ukoliko se nakon iskustva sa X-T2 vratite na neki jeftiniji DSLR niže klase, sva je prilika da će se po prvi put to ispostaviti kao problematično, jer prosto – jeftin DSLR niže klase neće uspeti da isprati akciju na nivou na kojem to čini aparat poput X-T2. Ne samo zbog izuzetne žustrine kojom AF nastoji da održi metu u fokusu, nego i zbog bafera koji prevazilazi ceo niz DSLR-ova srednje i niže klase.

Ako je ovo trebala da bude demonstracija sile u MILC svetu, priznajemo – ubeđeni smo!